Пређи на садржај

Разговор с корисником:PointDread

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Поздрав, PointDread. Добро дошли на Википедију на српском језику!
Здраво, PointDread. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан.
Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Одвојите мало времена и прочитајте следеће теме, пре него што почнете да уређујете Википедију.
Пет стубова Википедије
Шта је Википедија?
Помоћ
Општи приручник за уређивање Википедије
Упутства
Брзо научите да правите измене, корак по корак
Песак
За увежбавање рада на Википедији
Основни курс
Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима
Научите како се уређује страница
Водич за уређивање страница
Ствари које не би требало да радите
Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати
Најчешће постављана питања
Питања која многи постављају
Правила Википедије
Правила и смернице које је усвојила заједница
Трг
Место где можете питати друге википедијанце
Дугме за аутоматски потпис
Дугме за аутоматски потпис

Потписујте се на страницама за разговор помоћу четири тилде (~~~~) или кликом на дугме које се налази изнад уређивачког прозора — тиме додајете ваше корисничко име, тренутно време и датум. Такође, немојте се потписивати у чланцима.

Пре него што почнете с уређивањем чланака, прочитајте важне напомене о писању српским језиком на Википедији.

Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати ћирилицом и латиницом, екавицом и ијекавицом, али није дозвољено мешање писама нити изговора у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „osisanom” латиницом, односно ASCII-јем, биће уклоњене без одлагања.

Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални корисник. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на Тргу. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад! -- Bojan  Razgovor  14:22, 20. мај 2007. (CEST)[одговори]

Pogledaj stranu za razgovor o Konanu. --loshmi 19:34, 30. август 2007. (CEST)[одговори]

Konan iz neznane zemlje

[уреди извор]

Da ne pravim tamo bespotrebnu zbrku na strani za razgovor, pa ću ti odgovoriti ovde. Stvarno mi nije bila namera da unosim emocije u raspravu. To može biti pogubno po zdravlje:) Rasprava je bila zabavna sve do one Maduixine provokacije upućene meni lično. Imao sam do sada sa njom vrlo neprijatne razgovore, pa sam odlučio da raspravu presečem. Pitanje je šta je za nekog ozbiljno. Meni su stripovi smrtno ozbiljna literatura jer ih čitam i skupljam preko 20 godina. Recimo, u Japanu i Francuskoj se stripovi tretiraju sa istim poštovanjem kao i knjige. Enciklopedija ima informativnu a ne edukativnu svrhu. U tome je problem. Moramo da prenesemo stvari onakvima kakve jesu a ne da namećemo svoje mišljenje (Pet stubova Vikipedije, Bez originalnog istraživanja, Proverljivost). Ukoliko neko želi nešto da nauči iz enciklopedije može to da radi samo na osnovu činjenica. Činjenica je da je Konan kod nas u postojećim prevodima poznat kao Simerijanac. Napravio sam članak Simerija. Možemo napraviti podnaslov "Poreklo imena". Onda sakupimo sve postojeće podatke iz relevantnih izvora i referenciramo ih, pa neka na čitaocu ostane da misli šta hoće. Nemamo pravo da sami prepravljamo nešto za šta mislimo da nije dobro prevedeno (a postoji zvaničan prevod), ukoliko time vršimo originalno istraživanje. Inače, nisam uspeo da nađem podatak da je postojala Kimerija, već se samo spominju Kimerijci. Na engleskoj Vikipediji (en:Cimmerians) se kaže da su živeli na obali Crnog mora u VIII i VII veku pre nove ere, ali se ne spominje da su živeli u Kimeriji. Pozdrav! --loshmi 18:17, 2. септембар 2007. (CEST)[одговори]

Pominje se u pomenutom prevodu Herodota: „U Skitiji postoje još i sada Kimerijske tvrđave, Kimerijske skele, a postoji i jedna čitava pokrajina koja se zove Kimerija, pa ima i takozvani Kimerijski Bospor.“ Ipak, kao što sam rekao, nije mi bitno da li je Herodot u pravu — bitna mi je činjenica da je u engleskom jeziku postojao naziv Cimmeria prije Hauarda, sa svim svojim raznoraznim asocijacijama. Hauard je zapravo imao na misli proto-Kelte (nije ni čudo što njegova Cimmeria obuhvata veći dio Ujedinjenog Kraljevstva), najvjerovatnije na osnovu ideje da su Cimmerians isto što i Cimbri, te da su ovi doselili na teritoriju Britanije, da su ih tamo zvali Cymri i da je od toga nastala Cambria, odnosno Wales pod drugim imenom (ovaj odlomak iz Bulfinča se citira u pomenutoj knjizi o Konanu). --PointDread 19:38, 2. септембар 2007. (CEST)[одговори]

Ok. To bi onda trebalo ubaciti u članak o Simeriji i navesti reference. Ja bih eventualno u opisu ostavio originalni naziv Cimmeria, kao što si ti uradio u prethodnoj rečenici. Što se tiče enciklopedijskog pristupa bitnije je kako se Conan Cimmerian izgovara na srpskom od toga da li je reč Cimmerian postojala u engleskom pre Hauarda. --loshmi 20:11, 2. септембар 2007. (CEST)[одговори]

U međuvremenu sam i iščitao dosta članaka na netu vezanih za temu Cimmerianaca i Cimmerije. Čak sam uzeo i da prevedem jedan deo gde se spominju teorije o tome kako je Hauard došao do imena Cimmeria (pominje se i ova koju si ti gore izneo). Pokušao sam da prevedem tako da se držim zvaničnog srpskog prevoda za Konanovu zemlju (Simerija i Simerijanci) i istorijskog (Kimerija i Kimerijci). Na kraju sam uleteo u još veću konfuziju od one koje sam imao pre. To je ispalo otprilike ovako:
Prema pisanju Vejna Vorfilda iz priča o Konanu poznato je da su Simerija (Cimmeria) i Simerijanci (Cimmerians) bili zemlja i narod severno od Hiborejaca (rase koja je zbacila s prestola imperiju Arherona (Archeron), palu imperiju "Zmajevog časa" (The Hour of the Dragon). Ime Arheron (Archeron) verovatno potiče iz grčke mitologije; Kelti (Celts) ili Gaeli (Gaels) vode poreklo iz zemlje po imenu Simerija (Cimmeria). Istorijski, Kimerijci (Cimmerians) (ili Gimirai) bili su nomadi koji su izvršili invaziju na Malu Aziju u VII veku pre nove ere. Ovo ne objašnjava na čemu je Hauard zasnovao svoju "istoriju". Prema L. Sprag de Kampu (L. Sprague de Camp) na umu je imao danas odbačenu teoriju o vezi između naroda Kimmerioi (po pisanju Homera, ljudi koji su živeli na maglovitim zapadnim ostrvima, odnosno Kimerijci) i naroda Cymry odnosno Velšana.
Istraživanje me je na kraju dovelo do foruma na oficijalnom sajtu o Konanu, gde se vodila rasprava da li se Cimmerian izgovara Simerijan ili Kimerijan. Naravno sve je bilo u domenu zanimljivosti pošto se tamo svi uglavnom slažu da može da čita ko kako hoće. Pa je apropo keltskih korena bilo navoda da se u irskoj Keltik izgovara Seltik. Zatim su neki tvrdili da reč treba čitati onako kako se izgovara u originalu na grčkom. Međutim, bilo je i mišljenja da je bitno kako je Hauard izgovarao ovu reč (kažu Simerijan). Smešno mi je bilo što mnogima Kimerijan zvuči mnogo čvršće nego Simerijan, za razliku učesnika sa onog našeg foruma gde je bilo suprotno. Ja zaista više nemam neko mišljenje kako bi ga trebalo zvati i po meni ni jedno od ta dva nije pogrešno. Jer, na kraju krajeva Konan ipak spada u fiktivno delo i dok god se kod nas ne bude pojavio relevantan prevod gde će umesto Simerijanac biti Kimerijac, jednostavno ne možemo tako da ga zovemo jer bi to bilo originalno istraživanje. --loshmi 06:20, 3. септембар 2007. (CEST)[одговори]
Ne znam da li postoji zvanični izgovor, ali svi rječnici koje sam do sada prelistao koriste varijantu sa 's'. U rječniku Danijela Džounsa vode se dva izgovora: /sɪˈmɪəriən/ kao britanski, i /sɪˈmɪriən/ kao američki. U smislu standardizacije bi pametno bilo koristiti izgovor iz rječnika, jer time olakšavamo konzistentnost (lakše je pogledati riječ u rječniku nego tražiti zvanični izgovor na nekoj posebnoj stranici). Za Vikipediju bi vjerovatno trebalo preslušati igre i slično, i nadati se da su u njima pametno odabrali izgovor. :) --PointDread 19:51, 3. септембар 2007. (CEST)[одговори]

Цитирање

[уреди извор]

Дакле никако ниси у праву по питању цитирања. Осврни се мало око себе и видећеш да малтене не можеш да нађеш некога ко овде цитира готово сваку написану реч свог саговорника. То ћеш тешко наћи и на озбиљнијим форумима (штавише, у правилима форума се често да видети напомена о сувишном цитирању).

Под два, својим цитирањем си прекршио главно правило цитирања: нити си навео ко је аутор цитираног текста, нити време кад је написан. Претпостављаш вероватно да је неко већ прочитао оно што сам ја или било ко пре тебе написао па зна чије речи цитираш. Чему онда цитирање? Читалац је већ запознат са материјом и ту долазимо дословно до онога што сам рекао - непрегледност.

На страну то, што често својим одговором и не покријеш цео цитирани текст а такође умеш да одговориш и на нешто што нема везе са цитираним текстом је посебна прича. Пример: цитирао си аргумент начина на који светлосна сабља сече - свим својим странама (нема мача који то може), ал' нешто не видим одговор на то.

Узгред, одговоре другим корисницима требаш да пишеш на њиховим странама за разговор. Не на твојој. То је овде уобичајено. (опет: осврни се)--Михајло Анђелковић { talk } 16:06, 12. октобар 2007. (CEST)[одговори]


Одговор је овдје на твојој страници. --PointDread 19:09, 12. октобар 2007. (CEST)[одговори]


Ево сад да ти дам пример потребног цитирања:

Могао сам да почнем пасус реченицом „Кажеш да није могуће наћи некога ко цитира сваку написану ријеч“--PointDread 19:01, 12. октобар 2007. (CEST)

Управо у овоме јесте чар Википедије. Није поетна у томе шта ја или неко други каже, већ оно што ти мислиш о теми. А то може да се оствари са нпр. у конкретном случају: „тај и тај цитира сваку написану реч као и ја, стога, молим... бла бла бла“. Зашто уопште почињати своје мишљење од дословне копије туђег? Још једна алтернатива је да почнеш са „а ја бих (за разлику) ...“, тиме натеравши некога да чита оно горе.

Мислим, бзвз је и у принципу се лако избегава на више начина. А сад, где су куле коментара уобичајене ме савршено не интересује. Презентујем ти како се то овде ради. Ето, већ неко време сам овде, одомаћен сам и кажем: такво цитирање просто боде очи.--Михајло Анђелковић { talk } 19:37, 12. октобар 2007. (CEST)[одговори]


Ја синтезу аргумената радим у глави или на папиру, па онда пишем коментар и цитирам оно што морам. (препорука) А то за једносечност и двосечност погледај и користи страницу за разговор о дотичном оружју. Оно шта сам спомињао је ∞-сечност.--Михајло Анђелковић { talk } 20:28, 12. октобар 2007. (CEST)[одговори]

Гласање

[уреди извор]

Здраво. Гледам га, али сам још неодлучан по питању гласа. Јутро је паметније од вечери.--Михајло Анђелковић { talk } 23:24, 28. новембар 2007. (CET)[одговори]

Када преносиш слике са пројеката на другим језицима, требаш да пренесеш све податке о слици, а не да читаоца упућујеш тамо негде да би схватио о чему се ради. Требаш да оставиш и везу ка извору, али требаш да наведеш и све податке о слици. Базе података Википедије на енглеском и на српском језику се дистрибуирају засебно. --Dzordzm 22:52, 30. новембар 2007. (CET)[одговори]

Гласање о чланку Звездани ратови (превод Плаве птице)

[уреди извор]

Нажалост, био сам неактиван на Википедији у последње време, тако да сам пропустио гласање. Али, ако дође до нечег сличног, слободно ме обаврести. Darth Vader (разговор) 19:26, 7. децембар 2007. (CET)[одговори]

Када сам рекао да је утопија, издајство и примитивно, изговарати Г онако како га Енглези изговарају, тиме сам циљао првенствено на оне у врховима наших академских кругова који то правило покушавају да провлаче, вјероватно под утицајем Запада или због личних претензија или због нечег трећег. Није ни битно. Битно је да то није било упућено никоме на википедији. Доказ тога је да нисам ни покушао да вратим Гмејл тамо гдје је постављено Џимејл. Ти си, међутим, на крају доброг објашњења, титулирао мој став идиотизмом чиме си увреду упутио директно мени, као члану википедије. А, по мом мишљењу, тиме си сам себе сврстао у одговарајућу категорију. Поздрав. --Дарко Максимовић 00:53, 1. март 2008. (CET)[одговори]


Одговор је на твојој разговорној страници. —PointDread (разговор) 15:40, 1. март 2008. (CET)[одговори]

Речи попут ”идиот”, ”троглобит”, и слично, нису прихватљив начин комуникације на Википедији на српском језику. Администратори имају на располагању опције којима спречавају понављање оваквих епизода, укључујући и блокирање корисника. --Dzordzm (разговор) 20:25, 5. март 2008. (CET)[одговори]

Честитам, успели сте да привучете пажњу администратора на Википедији својим агресивним наступом. Сматрајте да ће свака ваша следећа порука бити пажљиво прочитана и сваки наговештај да се другоме обраћате агресивно бити третиран адекватно. -- JustUser  JustTalk 20:32, 5. март 2008. (CET)[одговори]


Читаоце које занима контекст упућујем на изворну дискусију. —PointDread (разговор) 23:28, 5. март 2008. (CET)[одговори]

Здраво, гледам твоје измјене на чланку Баш, па примјећујем да је мало слово. Немам сад енергије да улазим у расправу/истраживање да ли треба мало или велико слово, али контам ако је ту мало слово, онда би у истом чланку требало да стоји и мало Л у имену Линукса? --Дарко Максимовић (разг.) 21:32, 15. новембар 2008. (CET)[одговори]


Одговор. --PointDread (разговор) 22:52, 15. новембар 2008. (CET)[одговори]

Kolega, često se s tobom ne slažem oko nekih prevoda, ali si stvarno napisao dosta interesantnih članaka. Pozdrav. -- Loshmi (razgovor) 16:54, 8. мај 2009. (CEST)[одговори]

Правопис

[уреди извор]

...је алфа и омега, и нема Одбор предност над њим. Нови Правопис излази скоро, па ћемо видјети шта он каже. Ако овај каже да треба онај назив, онда тако и треба да буде. Ја не знам да ли онај назив стоји у Правопису, мрско ми је сада гледати, али претпостављам да стоји, и онда је он првенствен, а не неки други назив за који неки језикословац тврди да је правилан. Прекините са мијењањем назива, то прелази у вандализме, а они се сасјецају. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:16, 30. август 2010. (CEST) с. р.[одговори]

Правила транскрипције са енглеског (из Правописа): Википедија:Транскрипција са енглеског језика--Јакша (разговор) 23:37, 30. август 2010. (CEST)[одговори]

Хоћу, променићу где год наиђем на неправописне глупости. Да ли ти је аматер Прћић нека фамилија па се хваташ за њега као пијан плота? Потпуно ми је јасно зашто његове идеје наилазе на подршку међу слабије образованим Србима. Они сматрају да је језик бољи уколико више „личи“ на енглески.

Правопис је ту јасан: у закључку се може реhи да праксом створени транскрипциони поступак, где год се може уочити системност, треба и даље поштовати, нимало не избегавајуhи ни одступања од изговора у корист писма ако су сагласна са спонтано насталим преовлађујуhим обичајем.--Јакша (разговор) 23:50, 30. август 2010. (CEST)[одговори]

Правила постоје да би се поштовала. Саобраћајци поштују важећа правила, а не она која сматрају за оптимална. То је толико једноставно да би и Прћић схватио.--Јакша (разговор) 00:32, 31. август 2010. (CEST)[одговори]

Бирмингем

[уреди извор]

Док се не разреши ово питање, немој масовно вршити измене у чланцима. Око овог питања постоји спор и док се он не разреши стање треба да остане какво је било --Јован Вуковић (р) 00:16, 31. август 2010. (CEST)[одговори]

Омаловажавање Одбора

[уреди извор]

Ја свакако не одобравам да се било који уважени лингвиста омаловажава или назива погрдним именима, али то није ни предмет спора. На страници за разговор је потребно усагласити који је назив правилан, и онда тај назив примијенити. До тада страница је закључана за премјештање. Уколико се Јакша и ти не можете договорити око тога, онда је потребно да се уплете и трећа страна, па одлучујте како ћете. --Жељко Тодоровић (разговор) 14:00, 31. август 2010. (CEST) с. р.[одговори]

Правопис не губи силу док не изађе нови. Разумно је то што ти тврдиш, зашто би ако знамо већ како ће бити, али једноставно онај ко хоће да буде по садашњем Правопису, он је више у праву. Уосталом, нико не зна шта ће нови Правопис предвидјети. Нови Правопис треба да изађе у скорије вријеме, и до год он не изађе, не може се сматрати да је стари утратио силу. Ако се не можете вас двојица договорити, свако држи своју страну, онда требате упитати на Тргу/Правописна питања шта мисле други корисници по том питању. Али, ако тренутни Правопис предвиђа нешто, ја лично сматрам да је губљење времена доказивати супротно, јер је Правопис увијек у праву, и има предност на правописним приручницима, упутствима и томе сл. Дакле, стари Правопис важи док не изађе нови, а послије њега ће наравно настати прекрајање имена, ако он то буде предвидјео. Не треба срљати, све ће доћи на своје мјесто у своје вријеме. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:17, 1. септембар 2010. (CEST) с. р.[одговори]

Нигдје не води то премјештање, рекао сам ти, нема једностраних акција. Ако тврдиш нешто друго, питај на Тргу, и види да ли још неко подржава твоје виђење. Свјестан си, да ако премјестиш нешто или промијениш, да ће бити враћено, тако да је то Сизифов посао. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:23, 1. септембар 2010. (CEST) с. р.[одговори]

То може бити дјелимично тачно, али онај ко слиједи Правопис је, по правилу, увијек више у праву. Клајнов Речник је увијек добродошао, али када се спори с Правописом, и тада може доћи до размимоилажења. Ја ти говорим ово савјетодавно, правописна упутства не могу побиједити Правопис, барем нису до сада, колико ја знам. Уколико имаш аргументацију, не мораш то мени говорити, обрати се Тргу, и види шта ће други рећи на то. Објасни гдје се твој облик среће, у којим правописним приручницима итд. Ако имаш нови Правописни речник др Шипке, погледај и тамо који облик стоји (ако га има) па то све у глобалу можеш представити Тргу. Мислим да знаш да константни ратови измјена воде ка блокирању корисника, а мислим да не желиш да будеш беспотребно блокиран, а и ја лично сматрам веома глупо да се корисници блокирају због спора око правописа. Сакупи литературу и представи то Тргу, не мени, ја не желим да улазим у срж расправе. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:37, 1. септембар 2010. (CEST) с. р.[одговори]

Извини што ћу ти можда сметати својом поруком, али пишем је у најбољој намери. Видим да постоји сукоб између тебе и другог корисника у вези уређивања појединих чланака по питању правописа. Пошто нажалост немамо на овој википедији установљено посредничко веће (нажалост, то није једина ствар коју немамо на википедији) предлажем ти да покушаш да превазиђеш те сукобе тиме што ћеш за почетак направити паузу. Ја сам закључио да ми је три дана довољно да избацим негативну хемију из себе и после најстреснијих сукоба. Пробај и ти. Неће се свет срушити уколико неко слово не буде тамо где треба да буде. А у међувремену ће ти се можда у међувремену неко решење или убедљивији аргумент искристалисати у глави. Или ти више све то и не буде толико важно. Мени се чак десило да после такве паузе прихватим и аргументацију друге стране (мада ретко, да будем искрен :)). Извини ако сам те узнемирио овом поруком, али написао сам је из најбоље намере. --Antidiskriminator (разговор) 20:37, 1. септембар 2010. (CEST)[одговори]

Од Прћића сам образованији знатно, а од тебе бескрајно.--Јакша (разговор) 20:33, 2. септембар 2010. (CEST)[одговори]

Ја као администратор сам поступио онако како јесам, а нисам стао ни на чију страну. Рекао сам већ да не желим да улазим у срж расправе, мада и ја имам своје погледе према томе. Пошто је то питање отворено на Трг/Правописна питања, очекујем да ће се још неко јавити и подржати твоје мишљење. Тада се може премјестити на твоју верзију. Ја се апсолутно не слажем с вријеђањем носилаца магистарских или докторских титула, али не можемо некоме забранити како ће коментарисати, осим у случају да то не представља тешко кршење начина разговора. Рекао сам ти већ зашто је на старој верзији, зато што тако стоји већ дуже вријеме, и никоме није сметало. Е сада, онај ко хоће да то промијени мора имати снажну аргументацију. Ја сам свјестан да је Правопис у неким дијеловима застарјео и да није савршен. Одбор за стандардизацију је основан у неку руку да осавремени правописне норме, које се очито у неким дијеловима разликују од Правописа. Ја лично подржавам све одлуке Одбора, нисам конкретно упознат с одлукама у вези транскрипције енглеског језика, али сматрам да одлуке Одбора морају бити прихватане. То се односи и када су неке одлуке у супротности с Правописом, јер Одбор ипак даје савремену норму, а његови чланови долазе из реда Матице српске, САНУ, АНУРС итд. односно „најпаметнијих“ српских установа. Дакле, сачекајмо још неко вријеме и видимо шта ће други рећи, па онда можемо приступати задржавању/мијењању наслова. --Жељко Тодоровић (разговор) 03:08, 3. септембар 2010. (CEST) с. р.[одговори]

Ijao, čekaj samo da te vidi Jakša! Obro si bostan, da znaš...

Nego, ne znam da li je zaista potrebno pisati ono u zagradi, jer onaj u Americi ima H u izgovoru: Бермингхам (Алабама). Ja nešto ne volim te zagrade, a to slovo bi ih lepo razlikovalo... --Јагода испеци па реци 22:27, 4. септембар 2010. (CEST)[одговори]

Mislim da je Željko sad obrisao preusmerenje (Bermingam) i da se sad može prebaciti. --Јагода испеци па реци 22:41, 4. септембар 2010. (CEST)[одговори]

Da, vidla sam sad :) Sad još ostaje da čekamo Jakšu... :P --Јагода испеци па реци 22:42, 4. септембар 2010. (CEST)[одговори]

Stop icon

Ваша недавна историја уређивања показује да сте тренутно укључени у уређивачки рат; то значи да сте више пута вратили садржај на стање које Ви сматрате да треба да буде, иако сте видели да се други уредници не слажу са Вама. Како би решили спор око садржаја, молим Вас да не враћате измене или мењате садржај измена других корисника, уколико Ваше измене буду враћене. Уместо враћања измена, молим Вас користите страницу за разговор како бисте радили на изради верзији која представља консензус међу корисницима. Најбоља пракса у овом тренутку је расправа, а не уређивачки рат. Погледајте BRD како бисте се информисали о томе како да то урадите. Ако расправа не уроди плодом, у том случају можете затражити помоћ на релевантним огласним таблама или покушајте да затражите решавање сукоба. У неким случајевима, можете да затражите привремену заштиту странице од уређивања.

Ако сте укључени у уређивачки рат, то може да доведе до блокирања тј. спречавања даљег уређивања — посебно ако прекршите правило о три враћања, које гласи да уређивач не сме да изврши више од три враћања на јединственој страници у току периода од 24 сата. Поништавање рада другог корисника — било делимично или у целини, било да обухвата истоветан или различит садржај у сваком од случајева — дефинисано је као враћање. Такође, запамтите да ако прекршите правило о три враћања у највећем броју случајева можете бити блокирани, и даље можете да будете блокирани због уређивачког рата — чак и ако не прекршите правило о три враћања — ако би Ваше понашање указивало на то да намеравате да даље наставите са враћањем.mickiτ 14:29, 5. септембар 2010. (CEST)[одговори]

Одговор

[уреди извор]

Одговорио сам Делији на страни за разговор. --Кале info/talk 14:21, 15. септембар 2010. (CEST)[одговори]

Skoro smo napravili novi sajt i forum vezan za srpski jezik. Pošto vidim da ti je Pravopis draga knjiga, pozivam te da dođeš i vidiš šta mi to radimo, i da nam se, ako ti se dopadne, i priključiš u diskusijama na forumu i na sajtu. --Јагода испеци па реци 12:12, 12. октобар 2010. (CEST)[одговори]

Cao, treba mi referenca za transkripciju kroum. Hvala.--Sič (Cosa dici?) 11:45, 3. новембар 2010. (CET)[одговори]

Bi li mi naveo tačno šta je napisao Rajić, kao i šta si ti njemu pisao, da zabeležimo ovde, čisto radi evidencije. I da naravno, to unesemo u pravila na sajtu. Da se ne zaturi i zaboravi. --Јагода испеци па реци 22:59, 6. септембар 2011. (CEST)[одговори]

Џерс(з)и

[уреди извор]

Дедер, објасни ти мени ово: [1], [2], не разумем. Где је та стр. 3? Код мене у П10 на страни 2 стоји садржај. Осим тога, правописни речник (онај уз П10 што иде, не Шишкин), лепо каже Џерси. У чему је фазон и што си ставио преименовање Новог Џерсија на Џерзи?--Јагода испеци па реци 21:34, 6. новембар 2011. (CET)[одговори]

Hm, vidi stvarno. Ma ne, ovaj P je tako fuserski odradjen... Ne znam. A sta cemo s time sto u recniku pise sa S? --Јагода испеци па реци 23:42, 6. новембар 2011. (CET)[одговори]

Pada mi na pamet jedno moguće objašnjenje: da je greška u rečniku. Na SJA smo već utvrdili više puta da je rečnik samo prepisan i da nije usklađen sa novim pravilima i izmenama, pogotovu ne u delu transkripcije sa engleskog. --Јагода испеци па реци 09:01, 7. новембар 2011. (CET)[одговори]

Требао си чланак Црвена река (Азија), а не Ред ривер да преименујеш у Црвена река! --АЛукић (конверзација) 22:22, 7. новембар 2011. (CET)[одговори]

Клајн је јасно назначио да с'обзиром да је овај хидрографски објекат не баш толико значај у загради треба да стоји и транскрибован облик. Уколико не верујеш мени, а очито је да то не радиш, изволи питај Јагоду, она има тај текст код себе! И кад већ мењате, требало би да то Црвена река стоји у вишезначној одредници јер већ сада имамо три реке са истим именом, а гарантујем ти да их има још десетак широм англофоног света. А ова би требало да кад се већ убисте за превођењем у загради има одредницу и где се налази, а америчко је канадска река.--НиколаБ (разговор) 22:28, 7. новембар 2011. (CET)[одговори]

Клајн је навео "У овом случају ја бих дао извесну предност преводу Црвена река, с тим да се мора поменути, макар у загради, и изворни облик Ред ривер. Имам у виду и Red River Valley (познато као наслов популарне каубојске песме из 19. века), што бисмо најбоље превели као Долина Црвене реке. "

А изворни облик дефинитивно није и оригиналан назив написан на писму одређеног народа --НиколаБ (разговор) 22:37, 7. новембар 2011. (CET)[одговори]

Богме јесам и то истог момента и пренесох ти шта ми је одговорио. И у праву је јер не може се стављати само изворни назив на изворном језику јер просто не зна свако да то чита. --НиколаБ (разговор) 22:53, 7. новембар 2011. (CET)[одговори]

Фински

[уреди извор]

Хелоу, добио сам препоруку да тебе питам за транскрипцију финског, тј. да ми мало боље појасниш нека правила. Да не дужим, само ћу ти ископирати поруку са Јагодине стране за разговор. Унапред хвала.

Нпр. Емпу Вуоринен остаје Вуоринен, јер нема одређеног правила, јел. Онда и Јука Невалаинен остаје Невалаинен, јер се позиционо Ј не умеће се у самогласничке следове АИ, ЕИ, ОИ, УИ. Како је онда Heikki Kovalainen, Ковалајнен, а не Ковалаинен? Е, да, и Jyrki Katainen је Катајнен. --Pavlica talk 11:37, 8. новембар 2011. (CET)[одговори]

Вања и Тања

[уреди извор]

С обзиром на тачку 214, параграф 3 Правописа, ово и ово би требало да буде Танја и Ванја. Шта мислиш?

--Sly-ah (разговор) 19:47, 9. новембар 2011. (CET)[одговори]


Њу Џерзи

[уреди извор]

Латиницом је па га зато нисам нашао на претрази. Не знам, овај дио се не односи на транскрипцију већ на нешто друго и могуће да је написано из главе некога ко није стручњак за транскрипцију. Ту је Њу Џерзи дат као примјер, а сам рјечник се бави како је исправно, а тамо на два мјеста пише Њу Џерси. Не видим како би се могло десити да направе дуплу грешку. Мени исто ово није јасно. Углавном није то ни битно, једно слово је у питању. Направи се преусмјерење.--Награкажи/лажи 21:23, 9. новембар 2011. (CET)[одговори]

Престани

[уреди извор]

Најозбиљније ти кажем, мани се ћорава посла. Чланак неће бити преименован јер је то консензус велике већине учесника расправе. Уколико се усудиш да идеш против консензуса, сигурно нећеш постићи ништа добро.--В и к и в и н дР 10:16, 19. новембар 2011. (CET)[одговори]

Добро, може она стајати отворена, али неће бити затворена онако како ти прижељкујеш да буде--В и к и в и н дР 10:34, 19. новембар 2011. (CET)[одговори]

Svaka ti čast na strpljenju i upornosti. Zaslužio si jednu crvenu spomenicu. Al baš. --Јагода испеци па реци 23:10, 19. новембар 2011. (CET)[одговори]

Руски превод значи исто оно што и енглески превод, односно исто оно како сам ја навео. И ја мислим да је Јагодин предлог најбоље решење јер одговара суштини самог чланка и уопште накбоље описујесамо признање о коме се говори.--НиколаБ (разговор) 22:51, 30. новембар 2011. (CET)[одговори]

Поинт, само напред. Имаш моју подршку. Чуј њих, консензус о правопису. Који ликови.

--Sly-ah (разговор) 22:55, 30. новембар 2011. (CET)[одговори]

Зар није Рејнолдс по новом Правопису? --Награкажи/лажи 19:32, 6. децембар 2011. (CET)[одговори]

Ми уређујемо Вики на српском језику, а не Вики на Прћићевом језику. :) Дакле или се држимо Правописа српског језика или не, нема фифти-фифти како нама одговара. Ако је Прћић водећи ауторитет зашто велики број његових препорука није усвојен у П10? Очигледно да ту нешто не штима. --Награкажи/лажи 17:29, 8. децембар 2011. (CET)[одговори]

Нова гласања за смернице и правила

[уреди извор]

Отворена су нова гласања за више смерница и правила. Молимо вас, дођите и гласајте.

БПЛ неурон

[уреди извор]

Здраво. Ако будеш имао времена погледај страницу за разговор овог чланка. Постоје несугласице око тога како чланак насловити, па би још једно мишљење свакако било корисно. Хвала пуно и срећни празници. mickit 15:35, 31. децембар 2011. (CET)[одговори]

Ре(ј)нолдс

[уреди извор]

Хм, ја се извињавам али у Прћићевом транскрипционом речнику из 1992. пише да је Рејнолдс укорењено иако би требало Ренолдс, иначе мени је од раније познато како се изговара то име. Такође занима ме и Че(ј)мберлен јер у истом том речнику пише да је Чемберлен укорењено. Издање из 1998. нисам видео, е сад можда је он ревидирао ставове у односу на прво издање. Самарџија (разговор) 23:16, 17. јануар 2012. (CET)[одговори]

Разговор

[уреди извор]

Здраво. Примјетио сам да си исправио оно што сам написао на тргу. Хвала. Тек сада сам сконтао да није „увриједа“ него је „увреда“. Међутим имам једну сугестију и молбу, а то је да не мијењаш ни моје ни било чије коментаре на страницама за разговор иза којих стоји потпис. Идући пут ми слободно сугериши на грешку и ја ћу сам да преправим мој текст. Поздрав --БаШ-ЧелиК (разговор) 21:16, 9. фебруар 2012. (CET)[одговори]

Позивница за тебе

[уреди извор]
Поносно Вам јављамо да је корисник под именом Владимир Нимчевић најзад смогао храбрости и предложио чланак Констанције I Хлор за добар чланак.
Позивамо Вас да изнесете своје замерке у вези са синтаксом и сличним. При изношењу замерки имајте обзира: корисник је званично и даље потресен због неостварених планова.

П. С. Обилић је величина – Сулејман је само слина!

--Владимир Нимчевић (разговор) 04:42, 9. мај 2012. (CEST)[одговори]

Фарска острва

[уреди извор]

На основу чега ти промени име чланка у Ферјарска острва? Имена држава и ауттономних јединица се никада нису изводила транскрипцијама са локалних језика, посебно не када су у питању европски локалитети. Овде није реч о забаченом острву усред Пацифика већ о територији у Европи --НиколаБ (разговор) 14:54, 2. август 2012. (CEST)[одговори]

Пријатељу стани мало. Нигде није речено да назив Фарска острва није исправан, него да је боље Ферјарска острва (речник у правопису). Значи народски није шија него врат, али је боље врат. Што се тиче текстова о спорту молио би да их не дираш. Сви спортски савези се такмиче са Фраским острвима. Фудбалска репрезентација је са њима играла 7 пута. Ако ништа друго преко милион фудбалских навијача и људи који прате спорт је зову тако, па ако то није устаљени облик на овим просторима шта је. Зато би замолио да ми не правиш посао да то све поново преименујем на Фарска острва, а то не неминовно у спортским текстовима, а вероватно и другим областима.--Drazetad (разговор) 19:32, 3. август 2012. (CEST)[одговори]

Ја пишем о спорту и не могу да расправљам као географ. Зато немој ништа дирати и све ће бити једнобразно.--Drazetad (разговор) 20:17, 3. август 2012. (CEST)[одговори]

Позив на дискусију о промјенама имена њем. мјеста

[уреди извор]

Прије него наставиш своју праксу насумичног преименовања њем. мјеста сврати на Разговор:Штајнау ан дер Штрасе и образложи своје ставове поводом тога. Поз, --Каштер (разговор) 11:14, 13. август 2012. (CEST)[одговори]

Rikardo Patino

[уреди извор]

Zamolio bih te da mi pomogneš PointDread, kako je tačno prezime ovog političara, Patino ili Patinjo? Pitao bih i Jagodu ali je blokirana, Pavlica nije tu a Slaja ne uređuje više. Bolje da se konsultujem sa tobom nego sa nekim koji očigledno ne znaju transkripciju. Pozdrav.--Soundwaweserb (разговор) 16:47, 19. август 2012. (CEST)[одговори]

Транскрипције, преименовања и сл.

[уреди извор]

Поново бих те замолио да прекинеш неколегијалну праксу и прије него преименујеш чланке сачекаш коначно рјешење свих јез. недоумица и закључак дискусије на правописном тргу. Поз, --Каштер (разговор) 01:02, 20. август 2012. (CEST)[одговори]

Жао ми је, што не уважаваш колегијалну праксу и праксу сарадњу међу уредницима. Пошто на више апела (1, 2) не реагујеш и настављаш недоговорена преименовања, мораћу свако твоје преименовање (њем. општина) од сада да враћам, док се не уобличи консензус за транскрипције са њем. језика на Википедији. Поз, --Каштер (разговор) 09:54, 24. август 2012. (CEST)[одговори]
Као и свака друга и ова дискусија се отегла и по мом ммишљењу је имала прилично мало учесника. Баш због тога мислим да би требало сачекати. Вријеме је годишњих одмора и требало би пружити прилику и онима који нису ту да дају своје мишљење о датом проблему. Да сам на твом мјесту, сачекао бих још 2 седмице, након тога на тргу најавио шта ћу да радим и ако не буде противљења, након три-четири дана тек почео са промјенама. (Осим тога, те промјене се могу урадити и ботовски и није потребно ићи ручно, посебно због тога што не мијењаш и шаблоне у којима се мјеста спомињу, а то може бот да одради). Поз, --Каштер (разговор) 15:44, 24. август 2012. (CEST)[одговори]

У ком Прћићевом речнику пише да је Сент Луша боље од Света Луција? Не нађох нигде. Успут, мислим да се не би требали играти са именима држава, јер ће онда Азербејџан постати Азербајџан, Шведска Сверије, итд. Мислим да треба да остане Света Луција. --Павлица причај 14:02, 2. септембар 2012. (CEST)[одговори]

Мислио сам да мислиш на Транскрипциони речник. Сад ми лакнуло. Бајдвеј, јел имаш тај Енглеско-српски речник географских имена као ПДФ? --Павлица причај 14:16, 2. септембар 2012. (CEST)[одговори]

Аман човече о чему ти? Ти у напомену стављаш реченицу "википедијанци се нислу сложили". Који је твој проблем, шта ја имам да се слажем са нечим или не. Какве везе има мој став. Стручна литература која је основа за писање чланака не спомиње то име нигде, оног момента кад се та верзија коју је професор сконтао у свом речнику колико видим још пре 14 година појави у званичним изворима тада ће се и преименовати. Уосталом као и сви остали чланци. И тачка. Какви википедијанци, каква заједница. Ја сам мислио да си ти мало тактичнији и озбиљнији. Иначе иди на сајт министарства спољних послова Србије, сајт ОКС, прошетај до неког факултета па причај мало са професорима па се лично увери. Како год ти напишеш као образложење ТП тако ћу и ја да пишем образложење Струка. Успут како видим ни Павлица не нађе то што си ти навео д постоји --НиколаБ (разговор) 23:46, 6. септембар 2012. (CEST)[одговори]

Случајно сам погрешио слово, ја не знам зашто сви мислите да неко има нешто против тог професора. Која је корист да ја теби овде наводим литературу и број странице кад је немаш код себе. Отиђи у било коју библиотеку и узми било шта што има везе са Карибима. Како ви несхватате да је овде реч о имену међународно признате државе, и код промене имена држава у једном језику мора се консултовати и усагласити цела заједница, не може то урадити једна особа. --НиколаБ (разговор) 00:55, 7. септембар 2012. (CEST)[одговори]

Транскрипција

[уреди извор]

Да ли имаш времена и да ли желиш помоћи у транскрипцији имена градова у Калифорнији? Више информација можеш добити на мојој страници за разговор--В и к и в и н д 19:14, 10. септембар 2012. (CEST)[одговори]

Зашто бришеш руске називе градова по Белорусији? Као што знаш службени језик у тој земљи је поред белоруског и руски, штавише руско је број 1 --НиколаБ (разговор) 17:59, 17. фебруар 2013. (CET)[одговори]

Конкретно нисам мислио на транскрипцију него на изворно име града у чланку на руском језику. А што се транскрипције тиче настојим да већина назива буде транскрибована са белоруског а да на руском остану она баш устаљена (Минск, Брест), али увек остављам и преусмерења за обе верзије --НиколаБ (разговор) 18:45, 17. фебруар 2013. (CET)[одговори]

Замолио бих те да не бришеш изворне називе градова у Белорусији. Руски језик је званичан колико и белоруски. Транскрипција у наслову може да се изврши само са једног језика али то нема никакве везе са садржајем чланка. Посебно никакав изговор за брисање није "Ако нису позната у руском облику" јер да нису позната онда их не би ни било у чланку и не би имао шта да бришеш.--Авала (разговор) 13:12, 18. фебруар 2013. (CET)[одговори]

Да али ти си брисао конкретно изворне називе на руском. Молим те немој то да радиш. Хвала.--Авала (разговор) 15:31, 18. фебруар 2013. (CET)[одговори]

Света Луција

[уреди извор]

Вјеруј ми да је ово ,,по систему Сент Луша" још више збуњујеће. Код нас је проблем што неки аутори мисле да неки географски појмови настају тек са њиховим правописом или логиком за правопис, а онда се укоријењени називи мјењају зарад транскипције.--CarRadovan (разговор) 20:12, 7. март 2013. (CET)[одговори]

Дај ми линк измене где неко директно вређа слају. Можда сам превидео нешто. Иначе ја се скажем са тобом по питању папе. Али онакав речник није за енциклопедију. А Слаја је након тога послао мејл, врло лепе садржине... Само потврдивши да је са разлогом блокиран. Ово му је била опомена, следећи овакав испад ће бити много строже санкционисан. Наравно уколико се било ко буде овако понашао, исти критеријум важи --Јован Вуковић (р) 14:43, 18. март 2013. (CET)[одговори]

Погледајте питање Џон Бекус или Џон Бакус. --Ђорђе Стакић (р) 11:21, 14. април 2013. (CEST)[одговори]