Реалполитика

Реалполитика (од real, са значењем „реалистично, практичном, актуелно”, and Politik, са значењем „политика”) се односи на доношење или ангажовање у дипломатској или политичкој политици заснованој првенствено на разматрању датих околности и фактора, а не на стриктно везивање за експлицитне идеолошке појмове или моралне и етичке премисе. У том погледу, дели аспекте свог филозофског приступа са аспектима реализма и прагматизма. Често се једноставно назива прагматизмом у политици, нпр. „свођење прагматичне политике” или „реалистичне политике”.

Иако се често користи као позитиван и неутралан термин, термин Реалполитик се понекад користи и пејоративно са циљем да имплицира политичке политике које се доживљавају као принудне, аморалне или макијавелистичке. Истакнути заговорници Реалполитике током 20. века су Хенри Кисинџер, Џорџ Ф. Кенан, Збигњев Бжежински и Ханс-Дитрих Геншер, као и политичари као што су Шарл де Гол и Ли Гуангјао.

Додатна литература

• John Bew: "The Real Origins of Realpolitik", The National Interest, 2014
• John Bew: "Real Realpolitik: A History", The John W. Kluge Center at the Library of Congress, April 10, 2014. Accessed July 29, 2014.
• David Robertson (2004). The Routledge Dictionary of Politics. Routledge. стр. 420. ISBN 978-0-415-32377-2. 
• Hajo Holborn (1982). History of Modern Germany: 1840–1945. Princeton University Press. стр. 117. ISBN 978-0-691-00797-7. 
• Ruth Weissbourd Grant (1997). Hypocrisy and integrity: Machiavelli, Rousseau, and the ethics of politics. University of Chicago Press. стр. 40. ISBN 978-0-226-30582-0.  ()
• (Wayman, Frank Whelon; Diehl, Paul Francis, ур. (1994). Reconstructing Realpolitik. University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-08268-1. )
• Federico Trocini. L’invenzione della «Realpolitik» e la scoperta della «legge del potere». August Ludwig von Rochau tra radicalismo e nazional-liberalismo. , il Mulino, Bologna 2009