Пређи на садржај

Рибница (Молдавија)

Координате: 47° 46′ 00″ С; 29° 00′ 00″ И / 47.766667° С; 29° И / 47.766667; 29
С Википедије, слободне енциклопедије
Рибница
рум. Rîbnița/Râbnița
Рибница
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Молдавија
Основан1628.
Становништво
Становништво
 — 2015.47,949[1]
Географске карактеристике
Координате47° 46′ 00″ С; 29° 00′ 00″ И / 47.766667° С; 29° И / 47.766667; 29
Рибница на карти Молдавије
Рибница
Рибница
Рибница на карти Молдавије
Остали подаци
ГрадоначелникВјачеслав Анатољевич Фролов[2]

Рибница (рум. Rîbnița/Râbnița, мол. и рус. Ры́бница, укр. Ри́бниця, јид. ריבניץ‎, Ribnitz, пољ. Rybnica) је град у Молдавији, под контролом отцепљене регије Придњестровља. Према попису из 2004. године, у Придњестовљу има 53,648 становника. Рибница се налази у северном делу Придњестровља, на левој обали Дњестра и одвојена је од реке бетонским насипом. Град је седиште Рибничког рејона.

Историја

[уреди | уреди извор]

Рибница је основана 1628. године, као рутенско село, чије име значи „рибњак” (од речи рꙑба, „риба”). Почетком 1657, Рибница се спомиње у документима као важан град, који се у то време налазио у склопу заједнице Пољске и Литваније. Може се уочити јак западњачки утицај у овом бившем пољском граду . У 1793. години, Рибница постаје део Русије, преузимајући власт од Пољске. Седамнаестог марта 1944. године, током Другог светског рата нацисти су погубили око 400 затвореника, совјетских грађана у Рибници.

Економија

[уреди | уреди извор]

У Рибници се налази највећа компанија у Придњестровљу[3][4], металуршки комбинат, чија вредност производње износи више од 500 милиона долара извоза на годишњем нивоу и традиционално се креће од 40% до 50% БДП-а Придњестровља. Остале индустрије су такође присутне у Рибници, укључујући и најстарију шећерану у Придњестровљу (основана 1898), алкохолно постројење и фабрику цемента. Град има велику железничку станицу и речну луку, као и супермаркет, „Шериф”.

Људи и култура

[уреди | уреди извор]

У центру Рибнице се налазе високе грађевине као и места за излазак. Поседује много историјских и архитектонских издања, како у самом граду, тако и у његовој околини. Главна улица у граду је „улица Победе”.

Поглед на Рибницу

Становништво

[уреди | уреди извор]

Године 1970, град је имао 32,400 становника, 1989. године 61,352 становника. Према попису становништва из 2004. године у Придњестровљу, град је имао 53,648 становника,[5] укључујући 11,263 Молдаваца (Румуна), 24,898 Украјинаца, 11,738 Руса, 480 Пољака, 328 Белоруса, 220 Бугара, 166 Јевреја, 106 Немаца, 96 Гагауза, 71 Јермена, 38 Рома, и 4,245 других и неизјашњених.

Религија

[уреди | уреди извор]

Рибница има три богослужбена места, која се налазе једна поред других: католичка црква, православна црква и синагога.

Међународни односи

[уреди | уреди извор]

Рибница је побратимљена са:

  1. ^ Списак градова у Молдавији (језик: енглески)
  2. ^ Градоначелник града Рибница (језик: руски)
  3. ^ „www.basa.md”. Архивирано из оригинала 04. 11. 2016. г. Приступљено 03. 11. 2016. 
  4. ^ „www.unimedia.md”. Архивирано из оригинала 23. 07. 2012. г. Приступљено 03. 11. 2016. 
  5. ^ „pridnestrovie.net”. Архивирано из оригинала 26. 07. 2010. г. Приступљено 03. 11. 2016.