Пређи на садржај

Рикардо Кварежма

С Википедије, слободне енциклопедије
Рикардо Кварежма
Лични подаци
Датум рођења (1983-09-26)26. септембар 1983. (41 год.)
Место рођења Лисабон, Португал
Висина 1,75 m
Позиција везни
Јуниорска каријера
1997—2001 Спортинг Лисабон
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2001—2003
2003—2004
2004—2008
2008—2010
2009
2010—2012
2013
2014—2015
2015—2019
2019—2020
2020—2022		 Спортинг Лисабон
Барселона
Порто
Интер
→ Челси
Бешикташ
Ал Ахли
Порто
Бешикташ
Касимпаша
Виторија Гимараеш		 59
26
149
24
4
73
10
67
148
13
51		 (8)
(1)
(30)
(1)
(0)
(18)
(2)
(19)
(20)
(3)
(6)
Репрезентативна каријера**
1999
2000
2000
2001—2002
2002—2006
2002—2006
2003—2018		 Португал до 15
Португал до 16
Португал до 17
Португал до 19
Португал до 21
Португал Б
 Португалија		 3
12
7
4
28
4
80		 (0)
(2)
(2)
(0)
(6)
(0)
(10)
Награде
Фудбал
Европско првенство
Златна медаља — прво место 2016. Француска Португалија
Куп конфедерација
Бронзана медаља — треће место 2017. Русија Португалија
* Датум актуелизовања: 12. јануар 2020.
** Датум актуелизовања: 5. јул 2018.

Рикардо Андраде Кварежма Бернардо (порт. Ricardo Andrade Quaresma Bernardo; Лисабон, 26. септембар 1983) је бивши португалски фудбалер који је у својој каријери наступао за Спортинг Лисабон, Барселону, Порто, Интер, Челси, Бешикташ, Ал Ахли, Касимпашу и Виторију Гимараеш где је и завршио са активним бављењем фудбала. Наступао је чак 15 година за репрезентацију Португалије за коју је одиграо 80 утакмица и постигао 10 голова.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Спортинг Лисабон

[уреди | уреди извор]

Кварежма је у дебитовао у сезони 2000/01, одигравши 15 утакмица за други тим Спортинга из Лисабона. У наредној сезони промовисан је у први тим од стране менаџера Ласла Болоњија.[1] Одиграо је 28. мечева и постигао 3. гола, и био је један од важнијих играча у освајању дупле круне.

Сезона 2002/03. је била слаба за Спортинг, који је завршио на трећем месту, након чега су почеле спекулације о његовом одласку из клуба.

Барселона

[уреди | уреди извор]

Кварежма је у јулу 2003. продат Барселони за 6. милиона евра, а Спортинг је такође добио Фабиа Рочембака на једногодишњу позајмицу.[2] У својој јединој сезони у Барси одиграо је 10. мечева као стартер а 11. пута је улазио са клупе, постигавши само један гол.

У последњој недељи сезоне повредио је десно стопало због чега је морао да пропусти Европско првенство за играче до 21. године 2004.[3] Током трајања Европског првенства Кварежма је изјавио да не жели да игра за Барселону све док је Франк Рајкард тренер.[4]

Порто

[уреди | уреди извор]

У лето 2004. Кварежма је прешао у Порто, као део трансфера Дека у Барселону.[5] Почео је сјајно постигавши прво гол у Суперкупу Европе против Валенсије, [тражи се извор] а затим и у португалском Суперкупу против Бенфике.

У Порту је за четири сезоне одиграо 114 лигашких утакмица и постигао 24. гола. Са „змајевима“ је освојио 3 титуле шампиона, 1 трофеј победника купа, 2 трофеја националног суперкупа и 1 трофеј победника интерконтиненталног купа.

Интер

[уреди | уреди извор]

Дана 1. септембра 2008. Кварежма је потписао уговор са италијанским шампионом Интером.[6] На свом првом мечу у Серији А, против Катаније, упутио је шут након којег је Ђузепе Маскара постигао аутогол.[7] Ипак није успео да остави добар утисак, па је чак освојио трофеј Златна канта који се традиционално додељује најгорем појачању.[8]

Позајмица у Челси

[уреди | уреди извор]

Дана 2. фебруара 2009, последњег дана прелазног рока у Енглеској, Кварежма је дошао на позајмицу у Челси до краја сезоне.[9] Свој деби је имао 7. фебруара 2009. против Хал ситија.[10] Кварежма је изјавио да се много боље осећа у Челсију и да има много више самопоуздања него у Интеру.[11] Свој последњи меч за Челси је одиграо 21. марта и ту је његов тим доживео пораз 0:1 од Тотенхема. На крају сезоне се вратио у Интер.

Повратак у Интер

[уреди | уреди извор]

Иако је Интер покушавао да га прода,[12] није било интересовања за њега. Након пензионисања Луиса Фига, Кварежма је преузео његов број 7, а Мурињо је изјавио да ће му пружити шансу у новој сезони.[13] Свој деби у сезони имао је против Барија, ушавши као замена Патрику Вијери.[14] Ретко је добијао шансу, да би доласком Пандева испао из планова Муриња.

Бешикташ

[уреди | уреди извор]

Дана 13. јуна 2010. Кварежма је потписао за Бешикташ.[15] Бешикташ је за њега платио 7,3 милиона евра. Потписао је трогодишњи уговор по коме ће у првој сезони зарадити 3,5 милиона а у друге две сезоне по 3,75 милиона евра. Свој први гол је постигао против Плзења у Лиги Европе.[16] Био је један од најважнијих играча у освајању турског купа 2011. године. У финалном мечу против Истанбула постигао је први гол у 33. минуту а меч је завршен резултатом 2:2, да би након пенала Бешикташ добио са 4:3. Кварежма је проглашен играчем утакмице.[17] У марту 2012. клуб га је суспендовао због сукоба који је имао са тренером Карвалалом.[18] У децембру 2012. је отпуштен.[19]

Ал Ахли

[уреди | уреди извор]

У јануару 2013. Кварежма је потписао уговор са екипом Ал Ахли из Дубаија.[20] У мају 2013. је отпуштен.[21]

Повратак у Порто

[уреди | уреди извор]

Након одласка из Дубајиа крајем маја 2013. године био је без клуба читавих шест месеци. На изненађење многих Кварежма се 1. јануара 2014. и званично вратио у Порто, клуб у којем је пружао најбоље партије током каријере и где је остварио најбоље резултате како екипне тако и индивидуалне. Чак 10.000 навијача португалског гиганта дочекало је Кварежму на његовом првом тренингу по повратку на стадион Драгао.[22] Као и приликом свог првог боравка у Порту поново је узео дрес са бројем 7.

Повратак у Бешикташ

[уреди | уреди извор]

У јулу 2015. године Кварежма се вратио у Турску, а приликом доласка у Истанбул на аеродрому га је сачекало неколико хиљада раздраганих навијача Бешикташа. Дао је велики допринос у освајању две узастопне титуле првака Турске.

Касимпаша

[уреди | уреди извор]

У августу 2019.године потписује уговор са Фудбалским клубом Касимпашом.

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Кварежма је са репрезентацијом до 17. година освојио Европско првенство 2000. године. Свој деби у сениорском тиму је имао у јуну 2003, на пријатељском мечу са Боливијом.[23]

Због повреде морао је да пропусти Европско првенство за играче до 21 године 2004, ЕУРО 2004 и Олимпијске игре 2004.[24] Није играо на Светском првенству 2006, али је свој деби на великом такмичењу имао на Европском првенству 2008.

Због лоше форме није позван на Светско првенство 2010, али је поново наступао на Европском првенству 2012. где је стигао са својом репрезентацијом до полуфинала. Ипак, врхунац своје репрезентативне каријере доживео је на Европском првенству 2016. у Француској где су Португалци прилично неочекивано дошли до титуле првака старог континента.

Голови за репрезентацију

[уреди | уреди извор]
# Датум Место Противник Гол Резултат Такмичење
1. 24. март 2007. Лисабон, Португал  Белгија 3-0 4-0 Квалификације за Европско првенство 2008.
2. 6. фебруар 2008. Цирих, Швајцарска  Италија 1-2 1-3 Пријатељска
3. 11. јун 2008. Женева, Швајцарска  Чешка 3-1 3-1 Европско првенство 2008.
4. 11. октобар 2014. Париз, Француска  Француска 1-2 1-2 Пријатељска
5. 29. мај 2016. Порто, Португал  Норвешка 1-0 3-0 Пријатељска
6. 8. јун 2016. Лисабон, Португал  Естонија 2-0 7-0 Пријатељска
7. 8. јун 2016. Лисабон, Португал  Естонија 6-0 7-0 Пријатељска
8. 25. јун 2016. Ленс, Француска  Хрватска 1-0 1-0 (продужеци) Европско првенство 2016.
9. 18. јун 2017. Казањ, Русија  Мексико 1-0 2-2 Куп конфедерација 2017.
10. 25. јун 2018. Саранск, Русија  Иран 1-0 1-1 Светско првенство 2018.

Трофеји

[уреди | уреди извор]
Кварежма у дресу репрезентације 2011. године

Спортинг Лисабон

[уреди | уреди извор]

Порто

[уреди | уреди извор]

Челси

[уреди | уреди извор]

Интер

[уреди | уреди извор]

Бешикташ

[уреди | уреди извор]

Ал Ахли

[уреди | уреди извор]

Португал

[уреди | уреди извор]

Индивидуална признања

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Player Profile: Ricardo Quaresma”. Portugoal.net. Архивирано из оригинала 25. 05. 2013. г. Приступљено 13. 12. 2013. 
  2. ^ „Barca seal Quaresma swoop”. Sky Sports. 18. 7. 2003. Приступљено 13. 12. 2013. 
  3. ^ „Quaresma's Euro 2004 heartache”. Skysports.com. Приступљено 13. 12. 2013. 
  4. ^ „Quaresma in Barca quit threat”. Sky Sports. Приступљено 13. 12. 2013. 
  5. ^ „Porto seal Quaresma deal”. uefa.com. 6. 7. 2004. Приступљено 13. 12. 2013. 
  6. ^ „Quaresma completes Inter switch”. Internazionale. 1. 9. 2008. Архивирано из оригинала 08. 01. 2009. г. Приступљено 13. 12. 2013. 
  7. ^ „Two own goals gives Inter the win over Catania”. Gazzetta.it. Архивирано из оригинала 20. 09. 2008. г. Приступљено 13. 12. 2013. 
  8. ^ „Kvarežma najgori igrač serije A”. Rts.rs. 9. 12. 2008. Приступљено 13. 12. 2013. 
  9. ^ „Quaresma signs on loan”. Chelsea F.C. 2. 2. 2009. Архивирано из оригинала 26. 02. 2009. г. Приступљено 13. 12. 2013. 
  10. ^ „Chelsea 0–0 Hull”. BBC Sport. 7. 2. 2009. Приступљено 13. 12. 2013. 
  11. ^ „The Thursday Interview: Ricardo Quaresma”. Chelsea FC. 26. 3. 2009. Архивирано из оригинала 24. 04. 2013. г. Приступљено 13. 12. 2013. 
  12. ^ "Ricardo Quaresma vows to win over Inter fans". Goal.com. 7. 9. 2009.
  13. ^ "Jose Mourinho To Give Ricardo Quaresma Second Inter Chance" Архивирано на сајту Wayback Machine (21. мај 2014). Goal.com. 10. 7. 2009. Retrieved 13. 12. 2013.
  14. ^ „Stuttering start for Mourinho as Inter held by Bari”. Portugoal.net. 23. 8. 2009. Архивирано из оригинала 19. 09. 2020. г. Приступљено 13. 12. 2013. 
  15. ^ „Quaresma moves from Inter Milan to Besiktas”. espnfc.com. 13. 6. 2010. Приступљено 13. 12. 2013. 
  16. ^ „Eagles advance to playoffs after beating Czech side”. Today's Zaman. 7. 8. 2010. Архивирано из оригинала 14. 04. 2011. г. Приступљено 13. 12. 2013. 
  17. ^ "49.Ziraat Türkiye Kupası'nda şampiyon Beşiktaş" TFF. 11. 5. 2011. Retrieved 13. 12. 2013.
  18. ^ „Quaresma suspended indefinitely by Besiktas”. Goal.com. 11. 3. 2012. Приступљено 13. 12. 2013. 
  19. ^ „Quaresma released by Besiktas”. ESPN FC. 20. 12. 2012. Архивирано из оригинала 24. 01. 2013. г. Приступљено 13. 12. 2013. 
  20. ^ „Al Ahli recruit Quaresma keen to start work”. The National. 9. 1. 2013. 
  21. ^ „Mohammad Yousuf and Ricardo Quaresma end stints with Al Ahli”. 29. 5. 2013. Приступљено 13. 12. 2013.  Непознати параметар |worl= игнорисан (помоћ)
  22. ^ „Ricardo Quaresma : É nesta casa que me sinto feliz”. fcporto.pt. 1. 1. 2014. 
  23. ^ „Ricardo Quaresma”. eu-football.info. Приступљено 13. 12. 2013. 
  24. ^ „Ricardo Quaresma profile: 10 things you need to know about Chelsea's new signing”. Мirrorfootball.co.uk. Приступљено 13. 12. 2013. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рикардо_Кварежма&oldid=28749370”