Роми у Војводини
Роми у Војводини су велика национална мањина. Према попису становништва из 2011. године, број Рома у Војводини износио је 42.391 или 2,19% становништва аутономне области. Највише Рома живело је у општинама Нова Црња (6,83%), Беочин (6,51%) и Нови Кнежевац (5,04%). Ромски језик није званичан у Војводини, али се учи у неким школама. У школској 2014/2015. години предавао сеу 42 школе у Војводини.
Први Роми су се појавили на територији савремене Војводине за време Османског царства у 16. веку. За време турске владавине, Роми су углавном живели у градовима и радили као ковачи, градитељи и музичари. Значајан број Рома доселио се на територију Војводине у 17. и 18. веку, када су хабзбуршке власти донеле више уредби о Ромима (1761, 1767. и 1783. године). Током револуције 1848. Роми су подржавали српске побуњенике. Током Другог светског рата већи део Војводине био је подељен између Краљевине Мађарске и усташке Хрватске, док је остатак формиран као аутономна немачка колонија. Истовремено, на целој територији, Роми су, заједно са Јеврејима, били прогањани и подвргавани геноциду. То је утицало на чињеницу да су многи Роми учествовали у антифашистичкој борби против освајача.
Удео у популацији
[уреди | уреди извор]
Према попису становништва из 2011. године Роми су у окрузима АП Војводине били заступљени на следећи начин:[1]
| Округ | Укупан број становника | Роми | Проценат Рома |
| Јужнобачки | 615.371 | 10.482 | 1,70% |
| Јужнобанатски | 293.730 | 8.025 | 2,73% |
| Средњобанатски | 187.667 | 7.267 | 3,87% |
| Сремски | 312.278 | 5.488 | 1,76% |
| Севернобанатски | 147.770 | 4.769 | 3,23% |
| Севернобачки | 186.906 | 3.342 | 1,79% |
| Западнобачки | 188.087 | 3.018 | 1,60% |
| Војводина укупно | 1.931.809 | 42.391 | 2,19% |