Пређи на садржај

Ронде ван Фландерен 2021.

С Википедије, слободне енциклопедије
Ронде ван Фландерен 2021.
Трка 12. од 33. у UCI ворлд туру 2021.
Информације о трци
Датуми4. април 2021. (2021-04-04)
Етапе1
Дистанца267 km
Побједничко вријеме6:02:12
Резултати
  Побједник  Каспер Асгрен (ДАН) (Елегант—Квик—степ)
  Други  Метју ван дер Пул (ХОЛ) (Алпесин—феникс)
  Трећи  Грег ван Авермат (БЕЛ) (АГ2Р ситроен)
← 2020
2022 →

Ронде ван Фландерен 2021. било је 105. издање једнодневне бициклистичке трке, једне од калдрмисаних и монументалних класика — Ронде ван Фландерена. Одржана је 4. априла 2021. године, у Фландрији, Белгија, недељу дана прије Париз—Рубеа, као други монументални класик у сезони, трећи калдрмисани класик, четврта трка у оквиру фландријских класика, последња трка у оквиру Фламанске бициклистичке недеље и 12 трка у UCI ворлд туру 2021.[1]

Укупна дужина износила је 267 km,[2] старт трке је био у Антверпену, док је циљ био у Ауденардеу. Вожено је 17 калдрмисаних успона, од којих је Ауде Кваремонт вожен три пута. Бранилац титуле је био Метју ван дер Пул, који је 2020. освојио трку побједом над Ваутом ван Артом у спринту, након што је претходно Жилијен Алафилип ударио у мотор и пао док су њих тројица били у бијегу.[3]

Највећи фаворити су поново били Ван дер Пул, Ван Арт и Алафилип. Побиједио је Каспер Асгрен, који је одспринтао Ван дер Пула, након што су њих двојица отишли од Ван Арта на последњем успону. На трећем мјесту, завршио је Грег ван Авермат, који је на циљ стигао секунду испред Јаспера Стојвена. Сеп Ванмарке је одспринтао групу која је стигла на циљ 47 секунди иза Асгрена, за пето мјесто, док је Ван Арт завршио на шестом мјесту.

Рута

[уреди | уреди извор]
Успон Ауде Кваремонт, који се вози три пута.

Од 2017. старт трке је у Антверпену, највећем граду у Фландрији.[4] Првих 118 km вози се по равном, а пролази се кроз градове Син Никлас, Алст и Зотегем, након чега се долази у град Ауденарде, а први калдрмисани успон — Ауде Кваремонт вози се након 119 km, односно на 148 km до циља.[2] Са дужином од 2,2 km, Кваремонт је најдужи успон на трци, са просјечним нагибом од 4,2%, док је максимални нагиб 12%, на средини успона.[5] Након Кваремонта, возе се три круга у фландријским арденима; први успон је Кортекер, који је дуг километар, са просјечним нагибом од 6,4%, док је максимални нагиб 17,1% и обично већ на првој кривини на почетку успона крећу напади.[6] Пет километара након врха Кортекера, вози се успон Ладезе, дужине 1,2 km, са просјечним нагибом од 5,6% и максималним нагибом од 15%.[7][8] Три километра након врха, вози се успон Волвенберг, дуг 0,7 km, са просјечним нагибом од 7,6%, уз максимални нагиб од 17,3%.[9] након чега слиједе Леберг, дуг 700 метара, са максималним нагибом од 12,4%,[10] Берендрис дуг 900 метара са максималним нагибом од 10%[11] и Тенбос, дуг 500 метара, са просјечним нагибом од 4,9%.[12] Након 11 километара по равном, на 97 km до циља, вози се Мур ван Герардсберген, који је на трку поново укључен 2017.[13] Успон је дуг 910 метара, са просјечним нагибом од 9%, док је максимални нагиб 20%.[14] Након што је искључен Потелберг, нема успона наредних 27 km, а на 72 km до циља вози се Канариберг, дуг 900 метара, са просјечним нагибом 7,7%, уз максимални нагиб 14%,[15] након чега се круг завршава и вози се Ауде Кваремонт по други пут.[2]

Патерберг, вози се двапут и последњи је успон на трци.

Након Кваремонта, вози се супротним правцем,[16] а послије само 3 километра, на 52 km до циља, вози се Патерберг, дуг 400 метара, са просјечним нагибом од 12,5%, уз максимални нагиб од 20%.[17] Седам километара након врха Патерберга, вози се Копенберг, дуг 600 метара, са просјечним нагибом од 11,6%, уз максимални нагиб од 22%;[18] а возачи често силазе са бицикла и пјешке прелазе ту дионицу.[19] У два километра размака, на 39 и 37 km до циља, возе се Стенбекдрис, дуг 820 метара, са просјечним нагибом од 7,6%, уз максимални нагиб од 12,8%[20] и Тајенберг, дуг 800 метара, са просјечним нагибом од 7,1% и максималним нагибом од 18%,[21] који је познат као Боненберг, по Тому Бонену.[13]

Након 11 километара, на 26 km до циља, вози се Кројсберг, дуг 800 метара, са просјечним нагибом од 5%, док је максимални нагиб 9%.[22] Након 10 километара по равном, долази се поново до успона Ауде Кваремонт, који се вози по трећи пут, на 16 km до циља.[2] Последњи успон на трци је Патерберг, који се вози по други пут, на 13 km до циља; након успона, иде се лијево, на спуст, након чега се вози по равном до циља у Кваремонту.[13]

Успони

[уреди | уреди извор]
Успони:[2]
Бр. Име Дужина
(km) 		Просјечни нагиб
(%) 		Максимални нагиб
(%) 		Дужина од
(km)
Почетак
(km) 		До циља
(km)
1. Ауде Кваремонт 2,2 4,2 12 119 148
2. Кортекер 1,0 6,4 17,1 130 137
3. Ладезе 1,2 5,6 15 136 131
4. Волвенрберг 0,7 7,6 17,3 140 127
5. Леберг 0,7 6,1 14 148 119
6. Берендрис 0,9 7,1 12,4 152 115
7. Тенбос 0,5 4,9 8 159 108
8. Мур ван Герардсберген 0,9 9 20 170 97
9. Канариберг 0,9 7,7 14 197 70
10. Ауде Кваремонт 2,2 4,2 12 212 55
11. Патерберг 0,4 12,5 20 215 52
12. Копенберг 0,6 11,6 22 222 45
13. Стенбекдрис 0,8 7,6 12,8 228 39
14. Тајенберг 0,8 7,1 18 230 37
15. Кројсберг 0,8 5 9 241 26
16. Ауде Кваремонт 2,2 4,2 12 251 16
17. Патерберг 0,4 12,5 20 254 13

Тимови

[уреди | уреди извор]

На трци учествује 25 тимова, са по седам возача; 19 ворлд тур тимова има аутоматску позивницу, побједник про тура за претходну годину такође има аутоматску позивницу за све ворлд тур трке, а другопласирани из про тура има аутоматску позивницу за све једнодневне ворлд тур трке, док организатори трке — Фландријски класици, додјељују четири вајлд кард позивнице.[23] По правилу из 2019. најбољи про тур тим у рангирању има загарантовано учешће на свакој ворлд тур трци наредне сезоне,[24] најбољи про тур тим у сезони 2020. био је Алпесин—феникс, који је, такође, завршио на 12 мјесту у свјетском поретку тимова.[25][26] Другопласирани тим из про тура 2020. — Аркеа—самсик, такође има аутоматску позивницу за класике,[27] док су четири вајлд кард позивнице добили Бенгол ВБ, Спорт Фландерен—белоис, Тотал директ енержи и ББ хотел—Витал консепт.[28]

UCI ворлд тур тимови:

UCI про тур тимови:

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „The UCI reveals the 2021 calendars for the UCI WorldTour and UCI Women’s WorldTour”. UCI. Приступљено 14. 3. 2021. 
  2. ^ а б в г д „Tour of Flanders 2021: Route, start list, sportive and all you need to know”. cyclist.co.uk. Приступљено 14. 3. 2021. 
  3. ^ „Mathieu van der Poel tops Wout van Aert in dramatic sprint to win Tour of Flanders”. velonews.com. 28. 10. 2020. Приступљено 14. 3. 2021. 
  4. ^ „Muur van Geraardsbergen returns for 2017 Tour of Flanders. Belgian monument to start in Antwerp for next five editions”. cyclingnews.com. Приступљено 14. 3. 2021. 
  5. ^ „Oude kwaremont”. cyclinginflanders.cc. Приступљено 14. 3. 2021. 
  6. ^ „Kortekeer”. cyclinginflanders.cc. Приступљено 14. 3. 2021. 
  7. ^ „Ladeuze - Etikhove”. climbbybike.com. Приступљено 14. 3. 2021. [мртва веза]
  8. ^ „Ladeuze”. cyclinginflanders.cc. Приступљено 14. 3. 2021. 
  9. ^ „Wolvenberg”. cyclinginflanders.cc. Приступљено 14. 3. 2021. 
  10. ^ „Leberg”. cyclinginflanders.cc. Приступљено 14. 3. 2021. 
  11. ^ „Berendries”. cyclinginflanders.cc. Приступљено 14. 3. 2021. 
  12. ^ „Tenbosse”. cyclinginflanders.cc. Приступљено 14. 3. 2021. 
  13. ^ а б в Fletcher, Patrick (5. 4. 2019). „Tour of Flanders 2019 race preview”. cyclingnews.com. Приступљено 14. 3. 2021. 
  14. ^ „Muur-Kapelmuur”. cyclinginflanders.cc. Приступљено 14. 3. 2021. 
  15. ^ „Kanarieberg”. cyclinginflanders.cc. Приступљено 14. 3. 2021. 
  16. ^ de Cheveigné, Adrien (15. 10. 2020). „The cobbled climbs of the Tour of Flanders, Ronde’s epic soul”. uci.org. UCI. Приступљено 14. 3. 2021. 
  17. ^ „Paterberg”. cyclinginflanders.cc. Приступљено 14. 3. 2021. 
  18. ^ „Koppenberg”. cyclinginflanders.cc. Приступљено 14. 3. 2021. 
  19. ^ „Tour of Flanders”. cyclingweekly.com. Архивирано из оригинала 04. 03. 2021. г. Приступљено 14. 3. 2021. 
  20. ^ „Steenbeekdries”. cyclinginflanders.cc. Приступљено 14. 3. 2021. 
  21. ^ „Taaienberg”. cyclinginflanders.cc. Приступљено 14. 3. 2021. 
  22. ^ „Kruisberg”. cyclinginflanders.cc. Приступљено 14. 3. 2021. 
  23. ^ „Tour of Flanders names four wildcard teams for men”. msn.com. 23. 2. 2021. Приступљено 14. 3. 2021. 
  24. ^ „UCI reforms to be phased in through 2019”. cyclingnews.com. 23. 12. 2018. Приступљено 14. 3. 2021. 
  25. ^ „Alpecin-Fenix to ride all three Grand Tours in 2021”. cyclingnews.com. 1. 1. 2021. Приступљено 14. 3. 2021. 
  26. ^ Ostanek, Daniel (27. 10. 2020). „Alpecin-Fenix all but seal Tour de France invite after topping latest Europe Tour rankings”. cyclingnews.com. Приступљено 14. 3. 2021. 
  27. ^ „Van der Poel to have his pick of 2021 WorldTour events as Alpecin-Fenix earn automatic invitations”. cyclingnews.com. 23. 12. 2020. Приступљено 14. 3. 2021. 
  28. ^ „Tour of Flanders names four wildcard teams for men”. cyclingnews.com. 23. 2. 2021. Приступљено 12. 3. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Шаблон:Ронде ван Фландерен

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ронде_ван_Фландерен_2021.&oldid=28499624”