Бања (Србица)
Бања | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
Управни округ | Косовскомитровачки |
Општина | Србица |
Становништво | |
— 2011. | 340 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 48′ 47″ С; 20° 40′ 16″ И / 42.81298° С; 20.67111° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 761 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 41000 |
Позивни број | +383 (0)28 |
Регистарска ознака | KM |
Бања[1] (Бање; алб. Bajë или Baja), или Бања Рудничка, је насељено место у Србији, у општини Србица. Административно припада Косову и Метохији, односно Косовскомитровачком управном округу. Према попису из 2011. године било је 340 становника.[а]
Атар насеља се налази на територији катастарске општине Бања површине 1.033 ha.
Историја
[уреди | уреди извор]У 13. веку краљ Стефан Урош I даровао је ово село манастиру Грачаници, о чему сведочи сачувана даровница. Сеоску цркву је подигао дворјанин српског деспота Ђурђа — властелин Родоп, и посветио је Светом Николи. Том приликом властелин је цркви даровао и звона. Она су сачувана и данас се налазе у Пећкој патријаршији и Народном музеју у Београду. Ктитор цркве Светог Николе сахрањен је у својој задужбини и ту се налази његова надгробна плоча. Између два рата црква је обновљена, али су је за време Другог светског рата албански фашисти опљачкали, а иконостас су срушили и затрпали га камењем. Године 1971. црква је поново обновљена.
У ноћи 21. маја 1998. године група ОВК-а терориста из Дренице напале су село Бање и Суво Грло (у којима живе Срби) и полицијску станицу у Руднику изнад Србице. Срби и полиција су одговорили на ватру, а жртава и повређених међу њима није било.[2]
Демографија
[уреди | уреди извор]Према попису из 1981. године у насељу већинско становништво су били Срби. Након рата 1999. године Бање су једно од ретких насеља општине Србица које Срби нису напуштали.[3]
Број становника на пописима:
|
Види још
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Закон о територијалној организацији Републике Србије. Београд: ЈП Службени гласник. 2007.
- ^ „Dnevnik od 19. do 24. maja”. Ilustrovana Politika. 30. 5. 1998. Архивирано из оригинала 11. 11. 2018. г.
- ^ Срби из Бања не дају имања novosti.rs
- ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
- ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.