Руско-српски хуманитарни центар
| Руско-српски хуманитарни центар | |
|---|---|
| Основана | 25. 4. 2012. |
| Локација | Ваздухопловаца 1, Ниш, Србија |
| Седиште | Ниш, Србија |
| Координате | 43° 20′ 36″ N 21° 52′ 02.6″ E / 43.34333° С; 21.867389° И |
| Веб-сајт | en |
Руско-српски хуманитарни центар (рус. Российско-сербский гуманитарный центр; скр. РСХЦ) међународна је непрофитна организација са седиштем у Нишу. Налази се у близини нишког аеродрома Константин Велики.
Центар ради у Србији и суседним земљама. Придружени је члан Међународне организације цивилне одбране (ICDO).[1]
Центар је дизајниран за брзо враћање у случају пожара, елементарних непогода и технолошких катастрофа. Такође је задужена за уклањање заосталих експлозивних направа заосталих од НАТО бомбардовања Југославије. Поред ових задатака, пружа и хуманитарну помоћ особама погођеним ванредним ситуацијама, као и активности обуке и развоја вештина у области превенције и отклањања ванредних ситуација.
Историја
[уреди | уреди извор]Оснивање
[уреди | уреди извор]Руско-српски хуманитарни центар основан је 25. априла 2012. године, након потписивања Споразума о сарадњи између Владе Руске Федерације и Владе Републике Србије, на иницијативу Сергеја Шојгуа. [2] Потписници споразума су: Ивица Дачић, тадашњи потпредседник Владе Србије и министар унутрашњих послова Србије Владимир Пучков, тадашњи заменик министра за ванредне ситуације Русије.[2]
Дачић и Пучков су 25. априла 2013. године потписали закључке о областима активности које ће Центар пружати, уз очекивања да ће Центар почети да ради пуним капацитетом до краја 2013. године.[3]
Притисак запада
[уреди | уреди извор]Руски званичници су 2017. године покренули иницијативу да Центар и његови запослени добију дипломатски статус, али она је наишла на неодобравање западних земаља.[4] Дачић, потпредседник Владе Србије, изјавио је да се иницијатива политизује.
У јуну 2017. године Марија Захарова, директорка Одељења за информисање и штампу Министарства спољних послова Русије, назвала је ове „наводе о шпијунирању“ апсурдним.[5] Хојт Брајан Ји, заменик помоћника америчког секретара за европске и евроазијске послове, одговорио је да Центар у оваквом облику не представља претњу, али да је оно што би могао да постане озбиљан проблем.[5]
Директор Центра је објаснио да би са дипломатским статусом Центар имао пореске олакшице за плаћање опреме и свих осталих трошкова.[6]
Амбасадор Сједињених Америчких Држава у Србији Кајл Рендолф Скот оштро се успротивио овој идеји, рекавши да „ако се запосленима у Центру дају дипломатски пасоши, увид у њихове активности не би био могућ“.[7] Тиме је наговестио да ће Руси добити војно присуство у Србији.[7]
У августу 2017. године, током посете Србији, амерички сенатор Рон Џонсон позвао је Владу Србије да не даје дипломатски статус Центру, јер би то могло „утицати на српску економију и западне директне инвестиције“ у будућности.[8]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „RSHC in Geneva”. ihc.rs. 12. 10. 2017. Приступљено 1. 11. 2017.
- ^ а б „Otvoren centar za brzo reagovanje”. b92.net. Tanjug. 25. 4. 2012. Приступљено 1. 7. 2017.
- ^ „Dačić i Pučkov o centru u Nišu”. rts.rs. 25. 4. 2013. Приступљено 1. 7. 2017.
- ^ „Dačić: Status ruskog humanitarnog centra u Nišu rešiće naredna vlada”. blic.rs. Tanjug. 26. 6. 2017. Приступљено 1. 7. 2017.
- ^ а б Walker, Keith (22. 6. 2017). „US allegations of Russian 'spy nest' in Serbia ' absurd' - Zakharova”. euronews.com. Приступљено 1. 7. 2017.
- ^ „Direktor Rusko-srpskog centra: Diplomatski status nosi finansijske olakšice”. slobodnaevropa.org. 28. 6. 2017. Приступљено 1. 7. 2017.
- ^ а б „Skot: Aktivnosti Rusije u regionu su maligne”. blic.rs. Blic. 27. 6. 2017. Приступљено 1. 7. 2017.
- ^ „Senator je rekao svoje, šta će biti sa Rusima u Nišu?”. b92.net. 30. 8. 2017. Приступљено 30. 8. 2017.