САО Семберија
| Српска аутономна област Семберија САО Семберија | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1991—1992 | |||||||||
 Територија САО Семберије (розе) | |||||||||
| Главни град | Угљевик | ||||||||
| Земља |  Социјалистичка Федеративна Република Југославија | ||||||||
| Догађаји | |||||||||
| Статус | аутономна област | ||||||||
| Историја | |||||||||
• Успостављено | 1991 | ||||||||
• Укинуто | 1992 | ||||||||
| |||||||||
| Овај чланак је дио серије о историји Републике Српске |
| Историја Републике Српске |
|---|
 |
САО Семберија (Српска аутономна област Семберија) је била српска аутономна област у СР БиХ. Постојала је од 1991-1992, када се ујединила са осталим српским областима БиХ и оформила Републику Српску. Главни град ове области био је Угљевик. САО Семберија је била позната и под називом САО Семберија и Мајевица или САО Североисточна Босна.
Скупштине Аутономне регије сјевероисточне Босне, за подручја општина Угљевик, Лопаре и Бијељина формирана је у Угљевику 29. октобра 1991. године и касније ће се трансформисати у САО Семберија и Мајевица[1] За предсједника скупштине именован је Миладин Стјепановић (СДС), који је обављао и функцију предсједника Скупштине општине Угљевик.
Законом о унутрашњим пословима Републике српског народа у БиХ. којим је укинута надлежност МУП-а БиХ, наложено је формирање центара служби безбједности у Бањалуци, Требињу, Добоју, Сарајеву и Угљевику (као центрима пет српских аутономних области у БиХ које су чиниле Српску Републику БиХ)[2].
У мају 1992. године САО Семберији и Мајевици прикључена је и "Српска општина" Босански Шамац.[3]
-
Српске аутономне области у Босни и Херцеговини (септембар 1991) -
Српске аутономне области у Босни и Херцеговини (новембар 1991)
Види још
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Основана Аутономна регија за североисточну Босну - Конституисана Скупштина”. Борба: 7. 30. 10. 1991.
- ^ „Депеша за депешом”. Борба: 3. 1. 4. 1992.
- ^ М., З. (21. 5. 1992). „Босански Шамац прикључен САО Семберија и Мајевица”. Борба: стр. 4.