Пређи на садржај

Саборна црква у Урошевцу

С Википедије, слободне енциклопедије
Саборна црква Светог цара Уроша у Урошевцу
Саборни храм Светог Уроша
Опште информације
МестоУрошевац
ОпштинаУрошевац
Држава Србија
Време настанка1933.
Степен заштитеСпоменик културе
Надлежна установа за заштитуЦентар за очување културне баштине на Косову и Метохији Лепосавић

Саборна црква Светог цара Уроша налази се у центру Урошевца и припада Епархији рашко-призренској Српске православне цркве.

Архитектура цркве

[уреди | уреди извор]

Саборна црква у Урошевцу, посвећена Светом Цару Урошу, подигнута је 1933. године, према пројекту архитекте Јосифа Михаиловића из Скопља. Саграђена је као петокуполна грађевина триконхалне основе, изведена је у комбинацији бетона, камена и опеке, а потом омалтерисана. Као узор за компоновање разуђеног горњег дела храма са куполама послужила је црква манастира Грачанице. Декорацију чине шаховска поља са крстовима, флорални мотиви и опека у кровном венцу. Главна купола почива на четири слободна стуба. Сводови травеја су полуобличасти, а над припратом је подигнута галерија.

Живопис је осликао Јанко Кузмановић из Галичника, од 1932. до 1936. године, који је заједно са Викторијом Пузановом из Косовске Митровице, аутором престоних икона и аутор сликане декорације богато резбарене иконостасне преграде.

Збирка икона, припада периоду српског средњовековног иконописа, укључујући и икону Свете Тројице, коју је осликао зограф Јосиф Радевић из Лазаропоља 1896. године. Црква је имала заветне дарове из 1909. године кадионицу и неколико звона која су донирале жене Крагујевца 1912. Иконостас је из 19. века, израђен у дуборезу, и дар је српског краља Александра I Карађорђевића.[1]

Разарање цркве 1999. године

[уреди | уреди извор]

Црква је опљачкана потом запаљена од стране албанских екстремиста након доласка америчких снага КФОР-а у Урошевац, крајем јуна 1999. године, да би се 2004. године поновио напад. Црква је поново нападнута 2013. године и оскрнављена графитима.[2][3][4]

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]