Сабор у Баји

Посебна територија за Србе са политичком самоуправом у оквиру Хабзбуршке монархије, захтевана на српском сабору у Баји 1694. године.

Сабор у Баји или Збор у Баји је био народно-црквени сабор (по другом мишљењу - збор) Срба у Хабзбуршкој монархији, одржан у Баји јануара 1694. године.

Сазвао га је митрополит Арсеније Чарнојевић, а у вези са предлозима аустријских власти да се Срби из Горње Угарске преселе на југоисточне границе. Срби су на овом сабору изнели захтев да им се за насељавање додели посебна територија, коју је Арсеније Чарнојевић у молби цару Јозефу Првом дефинисао као "Славонију, Малу Влашку, Срем, поље Куманско, дистрикат између Драве и Саве све до реке Илове и границе Хрватске, поље Ђулинско, дистрикат Арадски све до Јенове, те Халмађ између реке Мориша и Црног Крижа".

Затражено је да се Срби на то подручје населе компактно, као војници, са добијеним народним привилегијама, а под управом патријарха, подвојводе и осталих својих поглавара, признајући само врховну власт цара Леополда. Овај српски захтев је наишао на жесток отпор и царских и угарских власти, а и католичке цркве.

Отписом Дворског ратног савета од 31. маја 1694, не одобрава се молба из Баје него се Срби упућују да се населе између доњег Дунава и Тисе (у Банату). Након Карловачког мира из 1699. године, на основу којег је Банат остао у саставу Османског царства, Срби су насељени на нове хабзбуршке границе са Османским царством, око Дунава, Тисе и Мориша. Од тих српских насеобина су потом формиране Потиска и Поморишка војна граница.

Литература

• Адамовић, Јова (1902). Привилегије српског народа у Угарској и рад Благовештенског сабора 1861. Загреб: Српска штампарија. 
• Веселиновић, Рајко (1993). „Срби у Великом рату 1683-1699”. Историја српског народа. књ. 3, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 491—574. 
• Гавриловић, Славко (2010). О Србима Хабзбуршке монархије. Београд: Српска књижевна задруга. 
• Ивић, Алекса (1929). Историја Срба у Војводини. Нови Сад: Матица Српска. 
• Микавица, Дејан (2005). Српска Војводина у Хабзбуршкој монархији 1690-1920: Историја идеје о држави и аутономији пречанских Срба. Нови Сад: Stylos. 
• Микавица, Дејан (2011). Српско питање на Угарском сабору 1690-1918. Нови Сад: Филозофски факултет. 
• Микавица, Дејан (2017). Српска политика у Војводини 1526-1918. Нови Сад: Завод за културу Војводине. 
• Микавица, Дејан (2018). Српска политичка елита у Аустроугарској монархији: 1526-1860. 1. Нови Сад: Завод за културу Војводине. 
• Микавица, Дејан; Гавриловић, Владан; Васин, Горан (2007). Знаменита документа за историју српског народа 1538-1918. Нови Сад: Филозофски факултет. 
• Микавица, Дејан; Лемајић, Ненад; Васин, Горан; Нинковић, Ненад (2016). Срби у Хабзбуршкој монархији 1526-1918. 1. Нови Сад: Прометеј. 
• Поповић, Душан Ј. (1954). Велика сеоба Срба 1690: Срби сељаци и племићи. Београд: Српска књижевна задруга. 
• Поповић, Душан Ј. (1957). Срби у Војводини. Књ. 1: Од најстаријих времена до Карловачког мира 1699. Нови Сад: Матица српска.