Савет за људска права Уједињених нација
Савет за људска права Уједињених нација | |
---|---|
Скраћеница | UNHCR |
Датум оснивања | 2006. |
Тип | међувладино тело Уједињених нација |
Седиште | Женева, Швајцарска |
Председник Савета | Вацлав Балек, Чешка |
Матична организација | Генерална скупштина Уједињених нација |
Веб-сајт | www |
Савет за људска права Уједињених нација, УНХРЦ (енгл. United Nations Human Rights Council, UNHRC) је међувладин орган у оквиру система Уједињених нација. УНХРЦ је наследник Комисије за људска права Уједињених нација (УНХЦР, овде ЦХР), и подорган Генералне скупштине Уједињених нација. Савет блиско сарађује са Канцеларијом Високог комесара за људска права (ОХЦХР) и извршава посебне процедуре Уједињених нација.
Генерална скупштина је основала УНХРЦ усвајањем резолуције (A/RES/60/251) 15. марта 2006, у циљу замене претходног ЦХР-а, који је био веома критикован јер је дозвољавао чланство земљама са слабом репутацијом у погледу људских права.
Према тврдњама организација за заштиту људских права, Савет је под контролом блока исламских и афричких држава, уз подршку Кине, Кубе и Русије, који штите једна другу од критика Уједињених нација. Генерални секретар Бан Ки Мун и бивши високи комесар за људска права Мери Робинсон су критиковали Савет за деловање у складу са политичким интересима супротно људским правима. Тачније, генерални секретари Кофи Анан и Бан Ки Мун, председница Савета Дору Костеа, Европска унија, Канада и САД оптужиле су Савет за несразмерно фокусирања на израелско-палестински сукоб. Сједињене Државе су бојкотовали Савет за време Џорџа В. Буша, али су промениле став током Обамине администрације.
Структура
[уреди | уреди извор]Чланови Генералне скупштине бирају четрдесет и седам чланова који заседају УНХРЦ-ом. Мандат сваког члана је три године, а ниједан члан на може да има више од два узастопна мандата. Мандати су распоређени по регионалним групама УН-а и то: 13 места за Африку, 13 за Азију, 6 за источну Европу, 8 за Латинску Америку и Карибе и 7 за западну Европе и остале групе. Претходно је ЦХР имао чланство од 53 члана које је бирао Економски и социјални савет (ЕКОСОЦ) већинским избором присутнх и са правом гласа. Чланови Савета пролазе нови универзални механизам за преиспитивање током свог мандата чланства. Генерална скупштина може да суспендује права и привилегије било ког члана Савета за којег је утрвђено упорно и систематско кршење људских права у време свог мандата. Процес суспензије захтева двотрећинску већину гласова од стране Генералне скупштине. Резолуција о оснивању УНХРЦ наводи да ће се „чланови изабрани у Савет придржавати највиших стандарда у промоцији и заштити људских права.“
Чланице
[уреди | уреди извор]Чланови УНХРЦ-а су изабрани на период од три године. Први избора чланова одржан је 9. маја 2006. године. Садашњи чланови, са годином истека мандата приказаном у заградама, су следећи:
Африка (13) | Азија (13) | Источна Европа (6) | Латинска Америка и Кариби (8) | Западна Европа и остале државе (7) |
---|---|---|---|---|
Ангола (2011) | Бахреин (2011) | Мађарска (2012) | Аргентина (2011) | Белгија (2012) |
Буркина Фасо (2011) | Бангладеш (2012) | Пољска (2013) | Бразил (2011) | Француска (2011) |
Камерун (2012) | Кина (2012) | Молдавија (2013) | Чиле (2011) | Норвешка (2012) |
Џибути (2012) | Јапан (2011) | Русија (2012) | Куба (2012) | Шпанија (2013) |
Габон (2011) | Јордан (2012) | Словачка (2011) | Еквадор (2013) | Швајцарска (2013) |
Гана (2011) | Киргистан (2012) | Украјина (2011) | Гватемала (2013) | Уједињено Краљевство (2011) |
Либија (2013) (суспендована)[1] | Малезија (2013) | Мексико (2012) | ||
Мауританија (2013) | Малдиви (2013) | Уругвај (2012) | ||
Маурицијус (2012) | Пакистан (2011) | |||
Нигерија (2012) | Катар (2013) | |||
Сенегал (2012) | Јужна Кореја (2011) | |||
Уганда (2013) | Саудијска Арабија (2012) | |||
Замбија (2011) | Тајланд (2013) |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „General Assembly Suspends Libya from Human Rights Council”. Саопштење за штампу Генералне скупштине Уједињених нација, GA/11050. Уједињене нације. Приступљено 1. 3. 2011.