Саво Батиница
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
саво батиница | ||||
---|---|---|---|---|
Лични подаци | ||||
Датум рођења | 10. јануар 1915. | |||
Место рођења | Дрвар, Аустроугарска | |||
Датум смрти | 6. јул 1984.69 год.) ( | |||
Место смрти | Београд, СР Србија, СФР Југославија | |||
Професија | војно лице | |||
Породица | ||||
Супружник | Злата Батиница | |||
Деловање | ||||
Члан КПЈ од | 1940. | |||
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | |||
Служба | НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија 1941—1965. | |||
Чин | генерал-мајор | |||
Одликовања |
|
Саво Батиница (Дрвар, 10. јануар 1915 — Београд, 6. јул 1984) био је учесник Народноослободилачке борбе и генерал-мајор ЈНА.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 10. јануара 1915. године у Дрвару.
Пре Другог светског рата био је тесарско-столарски радник. Као млади радник приступио је револуционарном радничком покрету и 1940. године постао члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ).
Учесник је Народноослободилачке борбе од 1941. године. У току рата је био политички комесар батаљона, командант батаљона и командант Шеснаесте крајишке ударне бригаде. Крај рата је дочекао на положају команданта Прве бригаде Корпуса народне одбране Југославије (КНОЈ).
После ослобођења Југославије, наставио је професионалну службу у Југословенској армији. Завршио је Школу тактике Више војне академије ЈНА. У ЈНА се налазио на положајима команданта аутомобилског наставног центра, начелника штаба дивизије, начелника Школе резервних пешадијских официра, начелника Контролног одељења војне индустрије и др. Пензионисан је 1965. године.
Умро је 6. јула 1984. и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Носилац је Партизанске споменице 1941. и више других југословенских одликовања, међу којима су Орден заслуга за народ и Орден братства и јединства.
Литература
[уреди | уреди извор]- Војна енциклопедија (књига прва). Београд 1970. година.
- Војни лексикон. „Војноиздавачки завод“ Београд, 1981. година.