Солохон
 | Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: чланак је написан хагиографским стилом, а такође је највероватније и историјски неутемељен. |
_-_%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0_09172_%D0%A1%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%85%D0%BE%D0%BD.png)
Свети мученик Солохон је хришћански светитељ. По пореклу је био Мисирац. Био је и римски војник под војводом Кампаном, за време владавине цара Максимијана.[1] Када је стигла царска наредба, да сви војници принесу жртве идолима, Солохон се изјаснио као хришћанин. То исто су учинила и два његова друга: Памфамир и Памфалон. Војвода је нареди да их бију и муче страшним мукама, под којима су умрли свети Памфамир и Памфалон.[2] Солохон је остао још у животу, и стављен је на нове муке. Тако, наредио је војвода војницима, да му мачем отворе зубе и саспу у уста жртву идолску.[3] Мученик је зубима сломио гвожђе. Најзад су му проболи писаће перо кроз оба уха и тако га оставили да умре. Хришћани су узели мученика и однели га у дом удовице, где се мало окрепи јелом и пићем, па настави саветовати верне да буду истрајни у вери и у мукама за веру. После тога се помолио Богу и преминуо 298. године.[4]
Српска православна црква слави га 17. маја по црквеном, а 30. маја по грегоријанском календару.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Prolog”. www.eparhijavranjska.org. Приступљено 2024-01-25.
- ^ dusan. „Свети мученик Солохон – ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ” (на језику: српски). Приступљено 2024-01-25.
- ^ „Св. апост. Андроник; Св. муч. Солохон; Св. Стефан, патријарх цариградски – Vaznesenjska crkva” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 01. 2024. г. Приступљено 2024-01-25.
- ^ „Свети мученик Солохон - Храм Успења Пресвете Богородице у Цириху”. pravoslavnacrkva.ch (на језику: српски). Приступљено 2024-01-25.
Литература
[уреди | уреди извор]- Охридски пролог, Владика Николај Велимировић
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Охридски пролог за 17. мај (30. мај) (језик: српски)