Пређи на садржај

Светлагорск

Координате: 52° 38′ 00″ С; 29° 44′ 00″ И / 52.633333° С; 29.733333° И / 52.633333; 29.733333
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Светлогорск (Белорусија))
За град у Русији погледајте страницу Светлогорск.
Светлагорск
Светлагорск; Светлогорск
Детаљ из центра града
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Белорусија
Област Гомељска област
РејонСветлагорски рејон
Основан13. век, први помен 1560.
Статус градаод 1961.
Становништво
Становништво‍
 — 2010.69.900
 — густина2.704,06 ст./km2
Географске карактеристике
Координате52° 38′ 00″ С; 29° 44′ 00″ И / 52.633333° С; 29.733333° И / 52.633333; 29.733333
Временска зонаUTC+3
Апс. висина131 m
Површина25,85 km2
Светлагорск на карти Белорусије
Светлагорск
Светлагорск
Светлагорск на карти Белорусије
Остали подаци
ГрадоначелникСергеј Максименко
Поштански број247431—247436, 247439
Позивни број+375 (0) 2342
Регистарска ознака3
Веб-сајт
www.svetlogorsk.by

Светлагорск или Светлогорск (блр. Светлагорск; рус. Светлогорск) је град у источном делу Републике Белорусије. Административни је центар Светлагорског рејона Гомељске области. До 1961. године носио је име Шатилки (блр. Шацілкі).

У граду је 2010. живело нешто мање од 70.000 становника.

Географија

[уреди | уреди извор]

Налази се на реци Березини у области Гомељског Полесја, на око 113 km северозападно од административног центра области Гомеља (са којим је повезан друмом преко града Речице). Кроз град пролази железница на релацији Жлобин—Калинкавичи.

Историја

[уреди | уреди извор]

Према резултатима археолошких истраживања на месту савременог града постојало је рано средњовековно насеље (из периода 6—7. века),[1] а од 13. века ту постоји трајно насеље.[2]

Први писани податак о насељу датира од 15. јула 1560. и ту се помиње насеље Шатилински Астров (блр. Шацілінскі Востраў) као део Литванске Кнежевине. Име насеља вероватно потиче од локалног кнеза Романа Шатила. Године 1569. насеље постаје делом новоосноване Пољско-литванске Уније. Према подацима из 1639. у селу Шатиловичи (блр. Шацілавічы) постојало је 17 кућа, а само насеље је било део тадашњег Речичког повјата.

Негде око 1650. у Шатиловичима је подигнута прва католичка црква. Након распада Пољско-литванске државе 1793. Шатиловичи постају део Руске Империје и улазе у састав Минске губерније.

Кроз Шатиловиче пролази железница 1915. године.[3] Године 1919. постају саставни део новоосноване Белоруске ССР.

Насеље Шатилки јесу 1956. унапређено у статус градске варошице, а две године касније ту је отворена Василевичка термоелектрана. Шатилки 1960. постају центар тадашњег Паричког рејона, а већ следеће године насеље добија садашње име Светлагорск.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Према процени, у граду је 2012. живело 69.210 становника.

Кретање броја становника
1979. 1989. 1999. 2009. 2012.
54.772[4] 69.475[4] 69.475[4] 69.995[4] 69.210[4]

Међународна сарадња

[уреди | уреди извор]

Град Светлагорск има потписане уговоре о међународној сарадњи са следећим градовима:

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „В Светлогорске найдены предметы времен античности”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 25. 06. 2013. 
  2. ^ Рассадин С. Е. О некоторых находках 2008 г. на Шатилинском Острове // Исследования по истории Восточной Европы: научный сборник. Вып. 1. Мн., 2008, pp. 234—236.
  3. ^ Киштымов А. Этапы железнодорожного строительства на Беларуси // Камунікат. Архивирано на сајту Wayback Machine (16. септембар 2011)
  4. ^ а б в г д „BELARUS: Cities & Settlements”. City Population. Приступљено 17. 2. 2013. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Светлагорск на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Светлагорск&oldid=27423738”