Пређи на садржај

Светско првенство у атлетици у дворани 2012 — скок увис за мушкарце

С Википедије, слободне енциклопедије

Скок увис у мушкој конкуренцији на Светском првенству у атлетици 2012. у Истанбулу одржано је 10. и 11. марта у Атлетској арени Атакуј.

Земље учеснице

[уреди | уреди извор]

Учествовала је 19 такмичара из 15 земаља.

Земље учеснице

Победници

[уреди | уреди извор]
Злато Сребро Бронза
Димитриос Хондрокукис
Грчка Грчка
Андреј Сиљнов
Русија Русија
Иван Ухов
Русија Русија
Светски првак у скоку увис 2012.Димитриос Хондрокукис
Другопласирани Андреј Сиљнов
Трећепласирани Иван Ухов

Рекорди пре почетка Светског првенства у дворани 2012.

[уреди | уреди извор]

9. март 2012.

Светски рекорд 2,43 Хавијер Сотомајор  Куба Будимпешта, Мађарска 4. март 1989.
Рекорд светског првенства 2,43 Хавијер Сотомајор  Куба Будимпешта, Мађарска 4. март 1989.
Светски рекорд
сезоне у дворани
2,37 Мутаз Еса Баршим  Катар Хангџоу, Кина 19. фебруар 2012.
Афрички рекорд 2,32 Ентони Идиата  Нигерија Патрас, Грчка 15. фебруар 2000.
Азијски рекорд 2,37 Мутаз Еса Баршим  Катар Хангџоу, Кина 19. фебруар 2012.
Европски рекорд 2,42 Карло Тронхард  Западна Немачка Берлин, ДДР 26. фебруар 1988
Северноамерички рекорд 2,43 Хавијер Сотомајор  Куба Будимпешта, Мађарска 4. март 1989.
Океанијски рекорд 2,33 Тим Форсајт  Аустралија Балинген, Немачка 16. фебруар 1997.
Јужноамерички рекорд 2,27 Гилмар Мајо  Колумбија Пиреј , Грчка 24. фебруар 1999.

Квалификациона норма

[уреди | уреди извор]
2,29 м[1]
Датум Време Ниво
10. март 2010 11:25 Квалификације
11. март 2010 15:30 Финале

Резултати

[уреди | уреди извор]

Квалфикације

[уреди | уреди извор]

Квакификациона норма за улазак у финале износила је 2,32 м, коју ниједан од такмичара није прескочио, па су се у финале пласирали најбољи по постигнутом резултату (кв). Пошто је првих десет прескочило исту висини 2,29 сви су се такмичили у финалу.[2]

Место Атлетичарка Земља 2,18 2,23 2,26 2,29 Резултат Белешка
1 Раул Шпанк Њемачка Немачка o o o o 2,29 кв
1 Димитриос Хондрокукис Грчка Грчка o o o o 2,29 кв, ЛРС
1 Мутаз Еса Баршим Катар Катар o o o o 2,29 кв
4 Џанг Гуовеи Кина Кина o o xo o 2,29 кв, ЛРС
5 Тревор Бери Бахаме Бахаме o o xxo o 2,29 кв
6 Роберт Грабарз Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство o o o xo 2,29 кв
6 Џеси Вилијамс Сједињене Америчке Државе САД o o o xo 2,29 кв
8 Иван Ухов Русија Русија o o xo xo 2,29 кв
9 Андреј Сиљнов Русија Русија o o xxo xo 2,29 кв
10 Костантидос Баниотис Грчка Грчка o xo o xxo 2,29 кв
11 Виктор Нинов Бугарска Бугарска o o o xxx 2,26
12 Маџид Алдин Газал Сирија Сирија xxo xo xo xxx 2,26 НР
13 Јарослав Баба Чешка Чешка o o xxx 2,22
13 Самсон Они Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство o o xxx 2,22
15 Доналд Томас Бахаме Бахаме o xo xxx 2,22
15 Силвано Kезани Италија Италија o xo xxx 2,22
15 Михај Донисан Румунија Румунија o xo xxx 2,22
15 Андриј Проценко Украјина Украјина o xo xxx 2,22
19 Дијего Ферин Еквадор Еквадор o xxo xxx 2,22 ЛРС

У финале је учествовало 10 такмичара из 8 земаља.[3]

Место Такмичар Земља 2,20 2,24 2,28 2,31 2,33 2,35 Резултат Белешка
Димитриос Хондрокукис Грчка Грчка o o xo xo o xx 2,33 ЛР
Андреј Сиљнов Русија Русија o o o xo xo xxx 2,33
Иван Ухов Русија Русија o xo o o xxx 2,31
4. Џанг Гуовеи Кина Кина o o xo xo xxx 2,31 НР
5 Костантидос Баниотис Грчка Грчка o o xo xo xx- x 2,31 ЛРС
6 Роберт Грабарз Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство o o o xxo xxx 2,31
Џеси Вилијамс Сједињене Америчке Државе САД o o o xxo xxx 2,31
8. Тревор Бери Бахаме Бахаме o o xo xxo xxx 2,31 ЛРС
9. Мутаз Еса Баршим Катар Катар o o o xxx 2,28
Раул Шпанк Њемачка Немачка o o o xxx 2,28

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]