Слава Блажевић
слава блажевић | ||
---|---|---|
Лични подаци | ||
Датум рођења | 18. децембар 1919. | |
Место рођења | Госпић, Краљевство СХС | |
Датум смрти | 14. фебруар 1999.79 год.) ( | |
Место смрти | Ријека, Хрватска | |
Професија | лекарка | |
Деловање | ||
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба | |
Служба | НОВ и ПО Југославије Југословенска народна армија 1941—1981. | |
Чин | генерал-мајор | |
Одликовања |
|
Слава Блажевић (Госпић, 18. децембар 1919 — Ријека, 14. фебруар 1999), лекарка, учесник Народноослободилачке борбе и генерал-мајор санитетске службе ЈНА.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођена је 18. децембра 1919. године у Госпићу, где је завршила основну школу и нижу гимназију. Потом је од 1937. године у Београду учила за медицинску сестру.
Године 1941. када је Југославија била окупирана од стране сила Осовине, напустила је школовање и отишла у родну Лику. Тамо је активно учествовала у Народноослободилачкој борби - била је референт санитета у батаљону „Марко Орешковић“ и у Трећем личком партизанском одреду. У прво време била је једина медицинска сестра међу личким партизанима. Крајем 1941. године налазила се на Каменском при штабу Групе личких партизанских одреда, где је са докторком Славом Ћетковић-Очко организовала санитетске курсеве.
Када је јула 1942. године формирана Прва личка ударна бригада, била је референт санитета у Првом батаљону. Потом је била управник и политички комесар партизанских болница, а у 1943. години је била политички комесар болнице на Бијелим Потоцима.
После завршетка рада је наставила је професионалну каријеру у Југословенској армији, али је била упућена да настави школовање медицине и 1949. године је уписала Медицински факултет. После завршетка студија радила је најпре као лекар специјалиста пулмолог, а потом је била начелник Одељења и управник Војне болнице у Загребу.
Заједно са др Розом Папом била је једна од две жене са генералским чином у Југословенској народној армији (ЈНА).
Преминула је 14. фебруара 1999. године у Ријеци, a сахрањена je 22. фебруара 1999. у Загребу на гробљу Гај урни.
Носилац је Партизанске споменице 1941. и више других југословенских одликовања.
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Војни лексикон. „Војноиздавачки завод“ Београд, 1981. година.