Слава Огризовић

слава огризовић
Слава Огризовић
Лични подаци
Датум рођења	15. септембар 1907.
Место рођења	Зворник, Аустроугарска
Датум смрти	18. октобар 1976. (69 год.)
Место смрти	Загреб, СР Хрватска, СФР Југославија
Професија	новинарка, књижевница
Породица
Супружник	Богдан Огризовић
Деловање
Члан КПЈ од	1940.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије
Одликовања	Орден рада са сребрним венцем

Слава Огризовић-Врињанин (Двор, код Тузле, 15. септембар 1907 — Загреб, 18. октобар 1976) била је новинарка, књижевница, учесница Народноослободилачке борбе и друштвено-политичка радница СФР Југославије и СР Хрватске.

Биографија

Рођена је 15. септембра 1907. године у Зворнику. Мајка јој је била удовица чиновника, која се бринула за своје десетеро деце. Завршила је гимназију у Загребу. Школовала се зарађујући, али је морала да прекине студије на Филозофском факултету због тешког материјалног стања.

Испрва се запослила као чиновница у банци, а затим је радила у приватним предузећима и фабрикама. Ускоро се прикључила радничком покрету, те организовала и учествовала у штрајковима. Била је чланица СБОТИЧ-а, Удружења универзитетски образованих жена, Друштва хрватских књижевника и председница Друштва за просвету жене. Била је активна и у другим организацијама које су биле под утицајем илегалне Комунистичке партије Југославије.

Године 1936, удала се за професора математике, Богдана Огризовића, који је још од студентских дана био повезан с револуционарним покретом. Године 1940, Слава је постала чланица КПЈ.

Након окупације Југославије 1941, наставила је с илегалним радом у окупираном Загребу. Супруга су јој, 2. јула 1943, ухапсили усташе због сарадње са НОП-ом. Наредних месеци је организовала више покушаја бега за њега и интервенисала код утицајних личности у Загребу, али безуспешно. Отишла је у партизане јануара 1944, након што је Богдан обешен у загребачкој Дубрави 20. децембра 1943. године. Још за време рата почела је да сакупља и обрађује градиво о ослободилачком покрету у Загребу.

Након рата, неко је време радила у АФЖ-у, а затим је била начелница Министарства за социјално збрињавање, секретарица Југословенске књиге у Београду, директорка филијале Народне банке, уредница Радио Загреба за емисије посвећене НОБ-у, чланица Пленума Социјалистичког савеза радног народа Хрватске и остало.

Умрла је 18. октобра 1976. године у Загребу.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и осталих југословенских одликовања.

Публицистика

Слава Огризовић је своју прву књигу, „Рација“, објавила 1951. године. После тога је била уредница многих збирки текстова и ауторка још неколико књига. Последњу књигу коју је уређивала, „Загреб се бори“, након њене смрти завршила је њезина кћи, Вишња Огризовић. Дела:

• „Рација: записи из Народноослободилачке борбе“. Загреб 1951.
• „Људи и догађаји који се не заборављају“ (шест томова). Загреб, 1953–1956.
• „Народни херој Јосип Краш“. Загреб, 1955.
• „Били смо јачи“. Загреб, 1958.
• „Били смо партизани“. Загреб, 1960.
• „Одмазда“. Београд, 1961.
• „Загреб се бори“. Загреб, 1977.

Литература

• Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Седма сила“, Београд 1957. година.
• Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.
• Слава Огризовић. Загреб се бори. „Школска књига“, Загреб 1977. година.