Пређи на садржај

Славенко Терзић

С Википедије, слободне енциклопедије
Славенко Терзић
Лични подаци
Датум рођења(1949-03-14)14. март 1949. (75 год.)
Место рођењаПандурица код Плеваља, ФНРЈ
ДржављанствоСрбија
НародностСрбин
УниверзитетУниверзитет у Београду
ПрофесијаИсторичар
Политичка каријера
Политичка
странка		Нестраначка личност
24. децембар 2012 — 7. јун 2019.
ПретходникЈелица Курјак
НаследникМирослав Лазански

Славенко Терзић (Пандурица код Пљеваља, 14. март 1949) српски је историчар, дипломата и академик.[1][2]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Основну школу завршио у месту рођења, а гимназију у Горажду и Пљевљима. Студије историје на Филозофском факултету у Београду завршио 1972. године. Радио као професор историје у Алибунару и Ковачици. У Историјском институту САНУ ради од 1974. године. Магистрирао је 1976. са темом Србија и Грчка од 1878. до 1897. године. Докторирао је 1990. са тезом Србија и Грчка у другој половини XIX века (1856—1903).[1][2]

Област истраживања: историја српског народа у 19. веку, историја Балкана и велике силе. Објавио је 2012. књигу „Стара Србија (19. и 20. век) - драма једне цивилизације“. Крајем 2012. именован је за амбасадора Србије у Москви.[3][2]

Од 1987. до 2002. био је директор Историјског института САНУ.[1]

Био је председник Српске књижевне задруге од 2001. до 2005. године. Члан је више одбора Српске академије наука и уметности: одбора за историју Србије у 19. веку и Међуодељенског одбора за проучавање Косова и Метохије, члан је и секретар Комисије историчара Одељења историјских наука САНУ за сарадњу са историчарима Русије.[1][2]

Био је члан међународног Редакционог одбора часописа Revue d'Europe Centrale који је излазио у Стразбуру и председник Међународног научног одбора за организовање серије годишњих међународних научних конференција у оквиру пројекта Сусрет цивилизација на Балкану.[1]

Активно се залагао за очување државног заједништва Србије и Црне Горе у оквиру некадашње Савезне Републике Југославије (1992-2003), а потом и у оквиру Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003-2006). Почетком 2001. године, укључио се у рад Одбора за одбрану једнаких права држављана Црне Горе,[4] а почетком 2005. године постао је један од челних људи Покрета за европску државну заједницу Србије и Црне Горе у Србији.[5]

Обављао је функцију амбасадора Републике Србије у Руској Федерацији и Туркменистану од 2013. године.[1][6] Редовни је члан САНУ и научни саветник Историјског института САНУ.[7][2]

Сенатор је Републике Српске.[8][2]

Дана 5. новембра 2015. године изабран је за дописног члана САНУ, а 5. децембра 2015. године за иностраног члана АНУРС. Четвртог новембра 2021. године изабран је за редовног члана.[9][2]

Додељена му је Годишња награда Ђурђа И. Јеленића за монографију „На капијама Константинопоља. Русија и балканско питање у 19. веку”.[10]

Говори руски, немачки и грчки, а користи се бугарским и енглеским језиком.[2]

Одабрани радови

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ „СЛАВЕНКО ТЕРЗИЋ”. iib.ac.rs. Приступљено 29. 1. 2024. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж „Славенко Терзић”. anurs.org. Приступљено 4. 2. 2024. 
  3. ^ „Џамије на темељима српских манастира („Политика“)”. 18. новембар 2012. Приступљено 25. 4. 2013. 
  4. ^ „Српске новине: Говор Матије Бећковића на скупу црногорских држављана у Србији (2001)”. Архивирано из оригинала 15. 07. 2019. г. Приступљено 15. 07. 2019. 
  5. ^ „Bilten vesti (2005): Osnovan pokret za zajedničku evropsku državu Srbije i Crne Gore”. Архивирано из оригинала 21. 06. 2020. г. Приступљено 15. 07. 2019. 
  6. ^ „ПЕРЕГОВОРЫ С ПОСЛОМ СЕРБИИ В МИД ТУРКМЕНИСТАНА”. Архивирано из оригинала 02. 10. 2013. г. Приступљено 27. 09. 2013. 
  7. ^ „Др Славенко Терзић: Европска будућност београдског пашалука”. Geopolitika magazin (на језику: српски). 2011-09-19. Приступљено 2023-09-02. 
  8. ^ Председник Републике Српске: Чланови Сената Републике Српске Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јун 2021) (језик: српски)
  9. ^ „Pljevljak dr Slavenko Terzić redovni član SANU”. 
  10. ^ О, П. „Славенку Терзићу награда за монографију „На капијама Константинопоља. Русија и балканско питање у 19. веку””. Politika Online. Приступљено 2021-12-20. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Славенко_Терзић&oldid=28782979”