Словенска Европа
Словенска Европа или словенске државе је регион у Европи где живе већином словенски народи и говоре словенски језици. Овај регион заузима територије Централне Европе, Источне Европе и Југоисточне Европе. Словенска Европа обухвата земље: Белорусију, Босну и Херцеговину, Бугарску, Северну Македонију, Пољску, Русију, Словачку, Словенију, Србију, Украјину, Хрватску, Црну Гору и Чешку[1].
Балтичке државе Естонија, Летонија и Литванија имају значајно словенско становништво, у Естонији око 28% становништва су Словени, у Летонији 34%, а у Литванији 14%. Поред њих, словенско становништво живи и у Аустрији, Азербејџану, Албанији, Немачкој (Лужица), Грчкој, Јерменији, Италији, Молдавији, Румунији, Турској, Мађарској, Финска и широм северне и централне Азије.
Религија и култура
[уреди | уреди извор]Словенски народи и државе углавном се деле на два хришћанска правца, православље и католичанство. Ова верска подела је јасно видљива између источних и западних Словена. Јужни Словени су подељени између два хришћанска пута и ислама, па су Бугарска, Северна Македонија, Србија и Црна Гора претежно православне, Словенија и Хрватска су католичке, а Босна и Херцеговина је веíнски муслиманска ако се католицизам и православље посматрају одвојено, иначе држава нема доминантна религија.
Са културолошке тачке гледишта, западни Словени су политички и друштвено ближи западноевропским филозофским, уметничким, књижевним и архитектонским вредностима. Источни Словени су били под утицајем Византије, половина Јужних Словена била је под утицајем Византије, а касније је већина била под утицајем Османског царства. То се види и из слова која се користе у земљама у којима западнословенске земље (заједно са Словенијом и Хрватском) користе латинично писмо, док остале земље као што су Босна и Херцеговина, Србија и Црна Гора користе и латиницу и ћирилицу, а Белорусија, Бугарска, Русија и Украјина користе само ћирилично писмо.
Државе
[уреди | уреди извор]Држава | Назив | Насељеност | површина км2 | БДП
($ милијарди) |
Главни град | Службени језици | Службено писмо | Доминантна религија |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Белорусија | Белорусија | 9,503,807 | 207,595 | 45,126 | Минск | белоруски и руски | ћирилица | хришћанство |
Босна и Херцеговина | Босна и Херцеговина | 3,531,159 | 51,197 | 16,306 | Сарајево | босански, српски и хрватски | латиница и ћирилица | нема |
Бугарска | Бугарска | 7,364,570 | 110,994 | 52,418 | Софија | бугарски | ћирилица | хришћанство |
Македонија | Македонија | 2,022,547 | 25,713 | 10,424 | Скопље | македонски | ћирилица | хришћанство |
Пољска | Пољска | 38,512,000 | 312,679 | 482,920 | Варшава | полски | латиница | хришћанство |
Русија | Русија | 142,856,536 | 17,075,200 | 1,560,000 | Москва | руски | ћирилица | хришћанство |
Словачка | Словачка | 5,397,036 | 49,035 | 89,134 | Братислава | словачки | латиница | хришћанство |
Словенија | Словенија | 1,964,036 | 20,273 | 43,503 | Љубљана | словенечки | латиница | хришћанство |
Србија | Србија | 7,186,862 | 77,474 | 37,739 | Београд | српски | ћирилица и латиница | хришћанство |
Украјина | Украјина | 48,416,000 | 603,500 | 87,000 | Кијев | украински | ћирилица | хришћанство |
Хрватска | Хрватска | 4,284,889 | 56,594 | 51,945 | Загреб | хрватски | латиница | хришћанство |
Црна Гора | Црна Гора | 620,029 | 13,812 | 4,250 | Подгорица | црногорски | латиница и ћирилица | хришћанство |
Чешка | Чешка | 10,562,214 | 78,866 | 196,068 | Праг | чешки | латиница | атеизам |
Укупно: | 282,221,685 | 18,682,932 | 2,676,833 |
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ S., A. (1948-01-01). „Kirk Dudley. — Europe's population in the interwar years”. Population. Vol. 3 (1): 189—189. ISSN 0032-4663. doi:10.3917/popu.p1948.3n1.0189.