Словенска митологија (Луј Леже)

Словенска митологија
Словенска митологија
	Корице издања књиге Словенска митологија на српском језику, 2017. година
Настанак и садржај
Ориг. наслов	La mythologie Slave
Аутор	Луј Леже
Земља	Француска
Језик	Француски
Жанр / врста дела	народна књижевност
Издавање
Датум	1901.
Превод
Преводилац	Радослав Агатоновић
Класификација
ISBN ?	978-86-7662-154-5

Словенска митологија (фр. La mythologie Slave) је књига из области митологије, чији је аутор Луј Леже (фр. Louis Léger), објављена 1901. године.^[1] Српско издање књиге је први пут објављено 1904. године, у преводу Радослава Агатоновића.^[2]

О аутору

Луј Леже (1843—1923) је француски лингвиста и историчар. Дао је велики допринос славистици и њеном популарисању у Француској, као и изучавању словенске митологије. Био је почасни члан Бугарског књижевног друштва, члан Академије натписа и белетристике у Паризу. Академске институције у Санкт Петербургу, Београду и Букурешту су га примиле у своје чланство давши му различите статусе.^[2]

О књизи

Књига Словенска митологија је код нас објављена само три године након француског оригинала из 1901. године. Књига и данас представља озбиљан покушај да се систематски и свеобухватно размотри словенска митологија, упркос великом броју књига које су се појавиле на ту тему.^[2] Лежеова Словенска матологија је прва књига која о тако важном по нас предмету пружа јаснију и поузданију целину религиозног живота старих незнабожачких Словена.^[3]

Књига представља најкомплексније Лежеово дело, на коме је дуго радио, проучавајући бројне изворе, са циљем да реконструише словенски пантеон и да га понуди у прихватљивој форми. При стварању књиге користио је и словенске и стране изворе, педантно и зналачки, подвргавајући многе анализи и критички их уносити у дело.^[2]

Садржај

Књига садржи следећа поглавља:^[2]

Увод
Глава прва: Извори за словенску митологију
- Словенски хроничари из разних словенских земаља - руска Несторова хроника, чешке хронике Козмина, Далимилова, Длугошева пољска хроника
- Страни хроничари - Адам Бременски, Хелмолд, Титмар, Сакс Граматик, Knilinga Saga, историчари Отона Бамбершког, византијски мхроничари
- Ликорезни споменици - језик, обредна места
Глава друга: Врховни бог
Глава трећа: Два врховна бога руских и балтичких словена Перун и Световид
- Перун
- Световид - (Свантовит)
- Још нешто о открићу идола у Збручу
Глава четврта
- Волос - Велес
- Хорз
- Дажбог
- Симаргл
- Мокош
- Сварог - Сварожић - Suarazici
- Стрибог
- Трајан - Тројан
Глава пета: Млађа божанства
- Триглав
- Јула
- Радигаст - Радгост
- Подага
- Припегала
- Црнобог (Црни бог)
- Безимена божанства
- Ринвид, Турупид, Пурувид, Пизамар, Црноглав
- Богиње
- Домаћи богови
Глава шеста
- Виле
- Русаљке
Глава седма
- Култ - Жртве - Жртвеници - Храмови - Идоли - Свете шуме - Извори - Врачари - Пророштва
Глава осма
- Живот на оном свету - Да ли и Словени верују у њега? - Супротна сведочанства - Нав, бог Нија - Рај - Начин сахрањивања - Гробља, погребне свечаности - Култ прецима у Русији
Додатак
- Световид (Свантовид) и Свети Вид
- Илустрације
- Објашњења идола
- Примедбе о словенским идолима
- Поговор - Радослав Агатоновић

Види још

Референце

^ „La Mythologie Slave”. goodreads.com. Приступљено 28. 12. 2022.
^ ^а ^б ^в ^г ^д Леже, Луј (2017). Словенска митологија. Београд: Алгоритам. стр. омот књигње, 5—14, 197—198. ISBN 978-86-7662-154-5.
^ „СЛОВЕНСКА МИТОЛОГИЈА”. algoritam.rs. Приступљено 28. 12. 2022.

Спољашње везе

[goodreads.com-1] „La Mythologie Slave”. goodreads.com. Приступљено 28. 12. 2022.

[knjiga-2] а ^б ^в ^г ^д Леже, Луј (2017). Словенска митологија. Београд: Алгоритам. стр. омот књигње, 5—14, 197—198. ISBN 978-86-7662-154-5.

[algoritam.rs-3] „СЛОВЕНСКА МИТОЛОГИЈА”. algoritam.rs. Приступљено 28. 12. 2022.

[1]

[2]

[3]