Пређи на садржај

Списак јединица ЈВуО

С Википедије, слободне енциклопедије
Пуковска застава Југословенске војске, коју су користиле и формације Југословенске војске у Отаџбини

Југословенска војска у отаџбини је од 1941. до 1946. године претрпела различите моделе организовања.

Врховна команда

[уреди | уреди извор]

По доласку на Равну гору 11. маја 1941. године, генералштабни пуковник Драгољуб Михаиловић је формирао Команду четничких одреда Југословенске војске. Крајем године је успео да ступи у везу са југословенском краљевском владом у емиграцији, па је краљевим указом 7. децембра унапређен у чин бригадног генерала.

Са формирањем прве владе Слободана Јовановића у јануару 1942. године, генерал Михаиловић је именован за министра војске, морнарице и ваздухопловства и унапређен у дивизијског генерала. Дана 10. јуна 1942. године, генерал Михаиловић је именован за начелника штаба Врховне команде Југословенске војске, која је тиме пренета у окупирану земљу.[1] Седам дана касније је унапређен у чин армијског генерала.

Генерал Михаиловић је обављао дужност министра војске, морнарице и ваздухопловства до 1. јуна 1944. године и формирања Владе Ивана Шубашића. Дужности начелника штаба Врховне команде је разрешен 29. августа 1944. године и стављен на располагање. Краљ Петар II Карађорђевић је у говору од 12. септембра преко радија Лондон (Би-Би-Си на српскохрватском) рекао: „позивам све Србе, Хрвате и Словенце да се уједините и приступите Народноослободилачкој војсци под маршалом Титом.“

Истакнути делови штаба Врховне команде

[уреди | уреди извор]
Истакнути део штаба Врховне команде Датум формирања Командант Остали чланови штаба
Истакнути део штаба Врховне команде у Босни 1944. војвода потпуковник Захарије Остојић
Истакнути део штаба Врховне команде у Словенији пролеће 1945. бригадни генерал Миодраг Дамјановић пуковник Љубомир Јовановић Патак

потпуковник Синиша Оцокољић Пазарац

Покрајинске команде

[уреди | уреди извор]
Покрајинска команда Датум формирања Командант Начелник штаба Остали чланови штаба Команде
Команда Београда генералштабни мајор Жарко Тодоровић Валтер

мајор Александар Михајловић Вили

Команда Вардарске војне области потпуковник Стојан Марковић наредник Миливоје Трбић (заменик команданта)

поручник Јован Гаицки

Божидар Љешевић (председник Преког Војног суда)

Команда Војводине мајор Драгиша Ђ. Ракић
Команда за Горњу Лику и Хрватско приморје почетак 1944. војвода Доброслав Јевђевић
Команда Западне Босне мајор Славољуб Врањешевић капетан Сергије Живановић капетан Боривоје Митрановић (делегат Врховне команде за Западну Босну)

капетан Манојло Пејић (члан штаба)

Команда Источне Босне и Херцеговине мајор Бошко Тодоровић

војвода мајор Петар Баћовић

мајор Данило Салатић капетан Миливоје Риста Ковачевић (обавештајни официр)
Команда Јужне Србије потпуковник Радослав Ђурић (до маја 1944)

мајор Ранко Стошић

пуковник Живојин Ристић

Владо Јовановић (ађутант)
Команда северних покрајина генералштабни мајор Жарко Тодоровић Валтер
Команда Словеније и Истре генералштабни мајор Карл Новак

генералштабни пуковник Иван Презељ

Команда Србије дивизијски генерал Мирослав Трифуновић мајор Димитрије Антоновић (јануар-мај 1944)

потпуковник Живорад Андрић

поручник Слободан Левићанин (командант Пратећег батаљона)

поручник Добривоје Богдановић (официр за везу)

капетан Бранко Боричић

Команда Славоније пуковник Александар Николић
Команда Срема потпуковник Драгомир Радовановић
Команда Старог Раса мајор Војислав Лукачевић мајор Благоје Кнежевић капетан Радоман Раилић (заменик команданта)

капетан Вук Калаитовић (заменик команданта)

мајор Здравко Касаловић (помоћник команданта)

поручник Богољуб Ирић (обавештајни официр)

Команда Црне Горе војвода потпуковник Павле Ђуришић мајор Рудолф Перхинек
Команда Црне Горе и Старог Раса 5. децембар 1943. потпуковник Ђорђе Лашић (до маја 1944)

војвода потпуковник Павле Ђуришић

мајор Сава Вукадиновић

Референце

[уреди | уреди извор]