Бојчинска шума
Бојчинска шума[1] је мочварна шума под заштитом државе. Лежи између насеља Прогар (најближе), Бољеваца и Ашање, у општини Сурчин. Припада рејону Обедске баре. Налази се у равничарском пределу југоисточног Срема, на југозападној граници града Београда, 30 km од центра[2], између реке Саве и канала Јарчине.[3] Шума служи као излетиште, са бројним садржајима[4]. Од 1965. године је заштићен природни споменик,[5] као и непокретно културно добро као знаменито место.
Историја
[уреди | уреди извор]
За време Првог светског рата у шуми се налазило склониште за мештане и војнике. Краљ Александар користио је као ловиште (1934. године). За време Другог светског рата Бојчинска шума је била веома значајан политички, војни и економски центар.[5] У њој је 1941. подигнут партизански устанак у Доњем Срему.[6] У шуми се скривао и народ из околних села, бежећи од непријатеља – посебно Немаца и усташа. У више база под земљом, које су сачуване до данашњих дана[6], многи борци из централне Србије су све до краја рата, после преласка Саве и краћег задржавања ради опоравка и обуке, настављали пут према источној Босни, а затим се укључивали у жестоке битке против непријатеља.[7]
До партизанских база, кроз средину шуме, води асфалтни пут. На раздаљини од 2 km од улаза у шуму, на месту где су се некад налазиле партизанске базе, у којима се скривала сремска војска по земуницама и катакомбама, налази се спомен-обележје постављено 1963. године. Место је помало запуштено и препуштено забораву. У продужетку, наредних 3 km, налазе се баре и блато, па је проходност отежана.[3]
Због својих природних вредности, историјског значаја и очуваних објеката са споменичким својствима, Бојчинска шума је још 1965. године заштићена као меморијални природни споменик.[5]
Меморијална обележја народноослободилачке борбе[8]
[уреди | уреди извор]На ивици Бојчинске шуме, са десне стране пута за Прогар, постављен је споменик у форми бетонског стуба на постољу од грубо тесаног камена правоугаоног облика. Са десне стране стуба уграђена је бела мермерна плоча са текстом: „У лето 1942. године у овој шуми вођена је прва борба у југоисточном Срему између партизана и усташа. 4. VII 1960. год. Савез бораца НОР-та“. Спомен-обележје од бетона у форми правоугаоника налази се у Бојчинској шуми, на 2 km од лугарске кућице, са десне стране пута за Ашању. Са лица је уграђена бела мермерна плоча са натписом: „Овај део шуме од лета 1942. год. до ослобођења служио је као стални бивак партизанских штабова и јединица а у исто време биле и зимнице партизанске базе и осматрачнице пограничне партизанске чете I сремског одреда. 4. VII 1963. год. Удружење бораца“.
Флора и фауна
[уреди | уреди извор]
Шума заузима површину од 629,51 хектара.[4] На њеној територији посебно је заступљен храст лужњак, као фрагмент некада огромних старих низијско-мочварних шума. У шуми је укупно евидентирано 185 биљних врста, од којих 15 имају статус заштићених и строго заштићених врста. У шуми расте 165 врста гљива, од којих 15 врста ужива статус заштите, док се две врсте налазе на Црвеној листи гљива Европе.[5] Осим храста, шума је богата је грабом и липом, заступљени су топола, дрен, зова и дивља ружа. У једном делу шуме расте сремуш, док је на пролеће има доста шумских јагода,[2] у мочварним деловима има перунике, а веома је заступљена и коприва.[5]
У шуми је евидентирано 108 врста птица односно 30% укупног броја врста птица забележених у Србији. Такође, ту су 10 врста водоземаца и гмизаваца, од чега чак 8 врста је заштићено законом.[5] Од дивље животиње, које слободно лутају шумом, могу се видети зечеви и срндаћи.[2] У шуми свињаре држе своје свиње, а могу се наћи и дивље свиње, које се хране жиревима.[3] Ту живи и велики број инсеката, од којих су посебно запажени комарци,[2] обади и стршљенови.[3]
Подручје је и даље релативно очувано, поседује велике природне вредности, али му због близине урбане зоне прети даља деградација,[9] због чега се налази под заштитом.
Узгој домаћих животиња
[уреди | уреди извор]На подручју Бојчинске шуме налази се и узгајалиште свиња мангулица, као и ергела коња доступних за јахање посетиоцима.[10]
Летња позорница
[уреди | уреди извор]
На почетку Бојчинске шуме 2010. године је изграђена летња позорница по пројекту архитекте Здравко Милинковића. Позорница је покривена дебелом трском, сценског пречника од 16 m. Уз позорницу су две свлачионице и наткривено амфитеатарско гледалиште за 1.000 посетилаца.[11]
Непосредно иза позорнице, исте године је изграђена уметничка колонија, која се састоји од шест дрвених кућица на растојању од по двадесетак метара. Свака кућа има једну собу од 12 m² , купатило и терасу од 10 m², а простор је климатизован.[12]
Поред позорнице се налази етно Ресторан „Бојчинска колеба“, угоститељски објекат сачињен од типичних сремачких кућа за свиње, покривених трском. Недалеко од ресторана смештени су и торови са мангулицама.[2]
Манифестације
[уреди | уреди извор]
- Мада су нове власти 2001. укинуле Дан борца и Дан устанка народа Србије,[13] у организацији Градског одбора СУБНОР-а Београда и општине Сурчин, у Бојчинској шуми, празници се и даље традиционално прослављају, 4. и 7. јула, као успомена на почетак антифашистичке борбе.[6] На улазу у Бојчинску шуму, поред пута за Прогар, налази се споменик првој борби између партизана и усташа у југоисточном Срему, лета 1942. године. Тај споменик је подигнут 1960.
- Бојчинско културно лето је културно-уметнички фестивал који се одржава од 2009. године[14], сваког викенда, и траје 5 месеци, од почетка маја до краја септембра.[2] Програм се састоји од поетских вечери, позоришних представа, музичких концерата, на којима се изводи народна музика, рок, поп, диксиленд, фадо, џез и класична музика). Изводе се и други облици сценске делатности. У организацији манифестације учествује и велики број волонтера. Улаз на Бојчинско културно лето, за сваки програм је бесплатан, док посетиоци могу да дају добровољни прилог.[4]
- Уметничке колоније[4]:
- вајарска колонија се налази на отвореном простору, где уметници различитим технолошких поступцима обрађују традиционалне и нове материјале.
- сликарска
Рекреација
[уреди | уреди извор]
На располагању су трим стаза дужине 2 km са 16 препрека[15], вожња фијакером и јахање на липицанерима,[14] коњичког клуба „Бојчин“.
Превоз
[уреди | уреди извор]До руба Бојчинске шуме се може стићи градским превозом, аутобусом 605, који креће из Бежаније са Ледина,[14] пролази кроз Сурчин, Јаково и Бољевце пре него што стигне у Прогар. Истим путем се стиже и колима из правца Београда, или са ауто-пута E70 искључењем код аеродрома у Сурчину, из правца Купинова и Ашање или Бечмена и Петровчића, а из правца Обреновца се стиже Обреновачким мостом преко Саве. У летњој сезони, могуће је стићи и бродићем јавног превоза, који полази из Блока 45 и плови Савом до Прогара.[16]
Галерија слика
[уреди | уреди извор]-
Бојчинска шума 1 -
Бојчинска шума 2 -
Ресторан „Бојчинска колеба“, рађен по узору на сремачке куће за свиње -
Ресторански комплекс са аутентичним објектима -
Једна од многих пешачких стаза -
Бојчинска шума 3 -
Бојчинска шума 4 -
Бојчинска шума 5 -
Бојчинска шума 6 -
Бојчинска шума 7 -
Бојчинска шума 8
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Досије знаменитог места, Бојчинска шума”. Завод за заштиту споменика културе града Београда. Приступљено 7. 2. 2017.
- ^ а б в г д ђ Време - додатак Време Београда: „Мање позната излетишта у околини Београда“ Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016), 16.7.2009, приступ 7.5.2013
- ^ а б в г Чувари блага: „Бојчинска шума“ Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016), Мирјана Давидовић, приступ 7.5.2013
- ^ а б в г Општина Сурчин: Стратегија одрживог развоја градске општине Сурчин 2011—2021 Архивирано на сајту Wayback Machine (25. март 2016), април 2012. Београд, приступ 7.5.2013
- ^ а б в г д ђ Србија шуме бр. 116: „Обележен Међународни дан шума и Светски дан вода“ Архивирано на сајту Wayback Machine (26. јул 2014), Тијана Груловић, Тања Дојчиновић, јун 2012, приступ 7.5.2013
- ^ а б в СУБНОР: „Велико дружење у славној шуми“, 4.7.2012, приступ 7.5.2013
- ^ СУБНОР: „Дружење у Срему“, 18.6.2012, приступ 7.5.2013
- ^ „Београд се сећа (споменици и спомен обележја Народноослободилачког рата” (Београд). 1964.
- ^ Град Београд: „Студија о заштити Бојчинске и Липовичке шуме, као и Форланда леве обале Дунава“, 14.7.2011, приступ 7.5.2013
- ^ „Bojčinska šuma. Da li ste istrajni na svom putu?”. Dizajn planina. 14. 7. 2017. Приступљено 6. 7. 2021.
- ^ Општина Сурчин: „Летња позорница Бојчинска шума у Прогару“ Архивирано на сајту Wayback Machine (25. март 2016), приступ 7.5.2013
- ^ Општина Сурчин:„Уметничка колонија“ Архивирано на сајту Wayback Machine (14. август 2017), приступ 7.5.2013
- ^ Време бр. 1070: „Зашто Србија нема антифашистички празник“ Архивирано на сајту Wayback Machine (14. август 2017), Јована Глигоријевић, 7.7.2011, приступ 7.5.2013
- ^ а б в Општина Сурчин: „Бојчинско лето“ Архивирано на сајту Wayback Machine (4. септембар 2016), приступ 7.5.2013
- ^ Бојчинска колеба: „Спорт“ Архивирано на сајту Wayback Machine (25. март 2013), приступ 7.5.2013
- ^ Бојчинска колеба: „Где смо“ Архивирано на сајту Wayback Machine (28. март 2013), приступ 7.5.2013
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Шумарски лист бр. 1–2: „Инвазивне биљне врсте и трачци и мрави као потенцијал њихове биолошке контроле на примјеру споменика природе Бојчинска шума“, Јована Петровић, Ненад Ставретовић, Срећко Ћурћић, Ивана Јелић, Бојана Мијовић, (2013), 61–69, приступ 7.5.2013
