Касније се преко Ровинског усталио назив Српска, због чега су неки житељи тог краја, као Саво Вулетић и Петар Мајић негодовали (иако су и сами били националн Срби), јер су знали назив који су сами користили, Срска. У близини је и Срска гора. Једно од данаших тумачења новијег имена је да је Српска добила име као етноним народа Срби, који су њени први становници, све до 1945. године када су национално познати као Црногорци. У Српској је освешћена у 1702. године капела од стране цетињскога владике Данила Петровић Његоша. Том приликом су га у Српској Османлије на превару ухватили. Лазар Томановић за то мјесто пише: Близу пута бијели се славна Српска (црква), коју је владика Данило осветио и с ње мучен био.[3]
Према попису из 2003. у насељу Српска живи 515 људи. од којих су 364 становника пунољетни, а просјечна старост становништва износи 33 године (31,5 код мушкараца и 34,5 код жена). У насељу има 121 домаћинство, а просјечан број чланова по домаћинству је 4,26. Становништво у овом насељу веома је хетерогено, подијељено од раскола између Црногораца који се залажу за независност Црне Горе и оних који су жељели остати у заједници са Србијом. Већина станивништва чине Црногорци, 295, а Срби 177. Према посљедњим пописима, примијећен је пораст у броју становника.
^Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
^Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN978-86-84433-00-0.
^Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.