Стари Град
Стари Град | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Сплитско-далматинска жупанија |
Становништво | |
Становништво | |
— 2011. | 2.781 |
— густина | 52,88 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 11′ 02″ С; 16° 35′ 57″ И / 43.18399583121979° С; 16.599250467462944° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 2 m |
Површина | 52,59 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Ђурђица Планчић (СДП) |
Поштански број | 21460 |
Позивни број | +385 21 |
Регистарска ознака | ST |
Веб-сајт | |
stari-grad.hr |
Стари Град (итал. Cittàvecchia) је град у Хрватској на острву Хвару, у Сплитско-далматинској жупанији.[1]
Име
[уреди | уреди извор]Становници га зову Стори Грод. Такође га зову и Паиз, иако се тај назив више односи на уже, старије градско језгро.
Положај
[уреди | уреди извор]Налази се на острву Хвару, на западу, на дну Старогројске увале (Старогруојчице ).
Историја
[уреди | уреди извор]До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу старе општине Хвар.
Основан је као старогрчки Pharos, иако, због чињенице да је смештен на врло повољном месту, врло је могуће да је ту постојало и неко старије илирско насеље.
Становништво
[уреди | уреди извор]На попису становништва 2011. године, град Стари Град је имао 2.781 становника, од чега у самом Старом Граду 1.885.
Град Стари Град
[уреди | уреди извор]Број становника по пописима[2] | |||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. | 2011 |
4.494 | 4.720 | 5.511 | 5.990 | 5.975 | 5.007 | 5.027 | 4.258 | 3.388 | 3.433 | 3.231 | 3.016 | 2.857 | 2.884 | 2.817 | 2.781 |
Напомена: Настао из старе општине Хвар.
Стари Град (насељено место)
[уреди | уреди извор]Број становника по пописима[2] | |||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. | 2011 |
2.843 | 3.217 | 3.363 | 3.386 | 3.120 | 2.469 | 2.468 | 1.941 | 1.446 | 1.531 | 1.460 | 1.607 | 1.676 | 1.836 | 1.906 | 1.885 |
Напомена: У 1869. садржи податке за насеља Рудина и Селца код Старог Града, као и део података у 1857. за насеље Рудина.
По Константину Порфирогениту некрштени Срби су први становници овога подручја након доласка Словена. Срби су основали подручје које се називало Паганија, а тим подручјем су владали три века. Становници Старог Града себе зову Старограјанима/Старогруојкама, а постоји и облик Паезани/Паезонка.
Попис 1991.
[уреди | уреди извор]На попису становништва 1991. године, насељено место Стари Град је имало 1.836 становника, следећег националног састава:
Кретање становништва
[уреди | уреди извор]Природно му гравитирају следећа насеља: Дол (локално: Дуол), Селца (локално: Сијелца, иј се меко изговори, слично као у руском ), Рудине, Врбањ (локално: Варбуоњ), Свирче.
Наречје
[уреди | уреди извор]Становници говоре чокавским наречјем, који је врста чакавско икавског дијалекта.
Познате личности
[уреди | уреди извор]- Тонћи Тадић, др физике, хрватски „Заступник године“ у Сабору
- Јанез Мароевић, хрватски маратонац
- Винко Шољан, алфа и омега Старогруојскег маратона (Pharos maratona) у даљинском пливању
- Тонко Мароевић, академик
- Јурај Бијанкини, хрватски политичар из доба народног препорода
- дон Шиме Љубић
- Петар Хекторовић, аутор „Рибања и рибарског приговарања“
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Zann, Lenore (30. 01. 2015). „Croatia: Journey to my ancestral home”. The Chronicle-Herald (на језику: енглески). Halifax, Nova Scotia, Canada. Приступљено 01. 02. 2015.
- ^ а б — Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857.-2001.
Литература
[уреди | уреди извор]- [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.