Пређи на садржај

Стајнбак (Манитоба)

Координате: 49° 31′ 33″ С; 96° 41′ 02″ З / 49.5258° С; 96.6838° З / 49.5258; -96.6838
С Википедије, слободне енциклопедије
Стајнбак
Steinbach
Миленијумска сат кула (десно) и велики силоси за жито (у позадини лево) су симболи Стајнбака
Административни подаци
Држава Канада
Покрајина Манитоба
Основан1874.
Статус града1997.
Становништво
Становништво‍
 — 2011.13.524
 — густина528,9 ст./km2
Географске карактеристике
Координате49° 31′ 33″ С; 96° 41′ 02″ З / 49.5258° С; 96.6838° З / 49.5258; -96.6838
Апс. висина254 m
Површина25,57 km2
Стајнбак на карти Канаде
Стајнбак
Стајнбак
Стајнбак на карти Канаде
Поштански бројR5G
Позивни број204
Веб-сајт
Град Стајнбак

Стајнбак (енгл. Steinbach) је град у југоисточном делу канадске преријске провинције Манитоба у границама географско-статистичке регије Истман. Град је 2011. године имао преко 13.500 становника. Убраја се у најбрже растуће градске центре у Манитоби.

Прво насеље на месту данашњег Стајнбака основали су немачки и руски менонитски мисионари 1874. године, а име града потиче од немачке речи штајнбах (нем. Steinbach) која је означавала „каменити поток“. У граду је и данас видљив изразито јак културни утицај менонитске и немачке заједнице, а преко 50% популације су немачког порекла.

Стајнбак је седиште пољопривредне области и главни је привредни центар југозапада Манитобе.

Географија

[уреди | уреди извор]

Стајнбак је смештен у најисточнијем делу канадске прерије, источно од тока Црвене реке, у равници богатој плодним земљиштем. Због нешто веће количине падавине у односу на остатак подручја, овај део прерије је природно обрастао високим травама.

Град је смештен између две притоке Црвене реке. На северу је река Сејни а на југу река Рат. Северно од града лежи језеро Винипег, југоисточно је Шумско језеро, а у близини је и парк природе Вајтшел.

Историја

[уреди | уреди извор]
Ветрењача у менонитском етно селу

Подручје југоисточне Манитобе пре досељавања Европљана насељавала су номадска племена Оџибве (најбројнији је био народ Анишинабе) која су се бавили ловом и риболовом. Номадска племена су према уговору са енглеском краљицом од 3. августа 1871. била присиљена да се преселе у резервате, а њихову земљу населили су европски колонизатори.[1]

Данашњи Стајнбак су 1874. основали немачки менонити који су се ту доселили из Русије, а име града преведено са доњонемачког дијалекта (Plautdietsch (ISO 639-3: pdt) немачког језика значи „камени поток“.[2] Већ следеће године отворена је и прва школа у граду,[3] а 1877. саграђена је и прва ветрењача.[4] Већ 1882. године у насељу је живело 28 немачких породица са 182 становника.[3] До 1915. број становника се попео на 463.[3] Дана 31. децембра 1946. насеље је добило статус општине.[5] У граду је још 1912. отворена прва трговина аутомобила (у питању је била компанија Форд), а од тада нагло се развијају услуге шпедиције и малопродаје аутомобила тако да је Стајнбак убрзо постао познат као „град аутомобила“.[3] Због константног раста броја становника Стајнбак је 10. октобра 1997. стекао статус града.[5]

Демографија

[уреди | уреди извор]
Етнички састав[6]
Број ст. %
Немци 5.810 53.5
Канађани 2.320 21.4
Руси 1.990 18.3
Холанђани 1.820 16.8
Енглези 1.265 11.7
Украјинци 1.040 9.6
Французи 910 8.3
Шкоти 705 6.5

Према резултатима пописа становништва из 2011. у граду су живела 13.524 становника у укупно 5.243 домаћинства, што је за чак 22,2% више у односу на 11.066 житеља колико је регистровано приликом пописа 2006. године.[7]

Демографија
1996.2001.2006.2011.
8.4789.22711.06613.524

Године 2006. у граду је живело 11.066 становника, што је за 20% више у односу на попис из 2001. године. По броју становника Стајнбак је на петом месту у Манитоби.[8]

Основу популације чине Немци, а чак 30% наводи немачки језик као свој матерњи језик.[9]

Привреда

[уреди | уреди извор]

Град је центар пољопривредно развијеног подручја, а у околини се налазе бројне свињогојске и живинарске фарме. Од пољопривредних култура највише се узгајају кукуруз, уљана репица, луцерка, соја, јечам, зоб и пшеница. Већина пољопривредних производа се прерађује у бројним мањим фабрикама у самом граду.

Град се економски веома брзо развија, а томе су допринеле и веома ниске порезне стопе у пољопривредној производњи.

Занимљивости

[уреди | уреди извор]

У близини града се налази менонитско етно-село са ветрењачом и кућама из периода првих менонитских досељеника.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „"History and Heritage of Roseau River First Nation."”. Приступљено 21. 11. 2011.  „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 15. 07. 2011. г. Приступљено 21. 11. 2011. 
  2. ^ „City of Steinbach.”. Приступљено 21. 11. 2011.  „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 09. 05. 2008. г. Приступљено 21. 11. 2011. 
  3. ^ а б в г "Steinbach History 1874 - 1990". Архивирано на сајту Wayback Machine (9. мај 2008) May 1, 1990. приступљено 21. новембра 2011.
  4. ^ „"History of Steinbach."”. Приступљено 21. 11. 2011.  „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 29. 09. 2011. г. Приступљено 21. 11. 2011. 
  5. ^ а б „"City of Steinbach".”. Приступљено 21. 11. 2011.  The Manitoba Historical Society.
  6. ^ „Steinbach Demographics”. Ethnocultural Portrait of Canada Highlight Tables, 2006 Census. Statistics Canada. Архивирано из оригинала 20. 02. 2012. г. Приступљено 28. 12. 2009. 
  7. ^ „Population and dwelling counts, for Canada, provinces and territories, and census subdivisions (municipalities), 2011 and 2006 censuses (Manitoba)”. Statistics Canada. 8. 2. 2012. Приступљено 8. 2. 2012. 
  8. ^ „"Steinbach, Manitoba - Detailed City Profile."”. Приступљено 21. 11. 2011.  „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 03. 07. 2011. г. Приступљено 21. 11. 2011. 
  9. ^ „"2006 Census Profile - Steinbach, CY."” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 08. 01. 2016. г. Приступљено 21. 11. 2011. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стајнбак_(Манитоба)&oldid=28884720”