Стеван Магазиновић
| Стеван Магазиновић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1804. |
| Место рођења | Шабац, Османско царство |
| Датум смрти | 16. фебруар 1874. (69/70 год.) |
| Место смрти | Београд, Кнежевина Србија |
Стеван Магазиновић (Шабац, 1804 — Београд, 16. фебруар 1874) био је српски политичар и судија. Био је председник Врховнога суда, министар унутрашњих послова и министар спољних послова. Председник владе био је од 1858. до 1859. у време смене династија.
Биографија
[уреди | уреди извор]Младост
[уреди | уреди извор]Стеван Магазиновић је рођен 1804. у Шапцу.[1][2] За време Првога српскога устанка пред Османлијама је као дете избегао у Руму, где је одрастао и похађао школу.[1] Вратио се у Шабац, а пошто је остао без оца, мајка му се преудала за Магазиновића, чије презиме је и он касније носио. Током 1823. радио је као бесплатни практикант у шабачком окружном суду, а као писар у ваљевском суду радио је од 1824. до 1829.
Председник врховнога суда
[уреди | уреди извор]Прешао је као писар у канцеларију кнеза Милоша Обреновића. Током 1833. у Јадру и Рађевини у име кнеза Милоша пописивао је спахијски десетак и нагађао се са спахијама око њега. Исте године постао је поцерски капетан. Током 1835. постао је члан шабачкога исправништва, а 1837. кнез га је унапредио у мајора.[1] За председника шабачкога окружнога суда постављен је 1839.[1] Током 1840. именован је за председника рудничкога суда, 1841. за председника београдскога окружнога суда, а крајем 1842. за председника апелационога суда.[1] Напредовао је даље, па је 1846. постао члан, а 1852. председник Врховнога суда.[1]
Државни савет и Тенкина завера
[уреди | уреди извор]Током 1854. постао је члан Државнога савета и на тој дужности се задржао до 1859.[1] Министар унутрашњих послова постао је 1854. и на тој дужности је остао до краја 1855.[2] Након Тенкине завере дошло је у питање Магазиновићево место у Државноме савету. Стефан Стефановић Тенка и још тројица чланова Савета су затворени, јер су спремали заверу против кнеза Александра Карађорђевића.[3] Пошто је велики део Државнога савета био против кнеза, завера охрабрила је кнеза на једну врсту државнога удара против Савета. Тражено од шест чланова Савета, укључујући и Магазиновића, да поднесу оставке, јер су компромитовани, а ако то не учине да би могли да буду осуђени.[4] Свих шест саветника укључујући и Магазиновића поднели су оставке да би избегли робију.[5]
Председник владе
[уреди | уреди извор]Након мисије Есад-паше марта 1858. кнез Александар Карађорђевић је био присиљен да Магазиновића и остале смењене саветнике врати у Савет.[6] Одмах након тога успостављена је и нова влада. Стеван Магазиновић је именован за кнежева представника тј. председника владе, а на том положају био је од 31. марта 1858. до 7. априла 1859.[1] За време његовога мандата извршени су избори за Светоандрејску скупштину. У исто време био је и министар спољних послова. Након доласка кнеза Милоша још једно време је био председник владе, а онда је дао оставку и отишао у пензију. Опоруком је своје имање дао за просвету.[2] Умро је 16. фебруара 1874. (4. фебруара по старом календару).
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е ж Milićević 1888.
- ^ а б в Станојевић 1928, стр. 724.
- ^ Јовановић 1933, стр. 262.
- ^ Јовановић 1933, стр. 280.
- ^ Јовановић 1933, стр. 281.
- ^ Јовановић 1933, стр. 309.
Литература
[уреди | уреди извор]- Milićević, M. Đ (1888). Pomenik znamenitih ljudi u srpskog naroda novijega doba (на језику: српски). Srpskа kraljevskа štampariја.
- Станојевић, Станоје, ур. (1928). Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка (PDF) (2 изд.). Београд.
- Јовановић, Слободан (1933). Уставобранитељи и њихова влада : (1838-1858). Београд: Г. Кон.
