Шеснаест тимова који су се пласирали у плејоф, по осам из обе дивизије, играли су елиминаторни турнир у серијама на четири добијене утакмице кроз четири фазе такмичења (четвртфинале конференције, полуфинале конференције, финале конференције и Стенли куп финале). Овај формат се примењује од плејофа 1999. године.
Коламбус блу џекетси остварили су свој први пласман у плејоф, у девет година дугој историји. До ове сезоне, Коламбус је био једина активна франшиза којој ово није било пошло за руком. Тимови домаћини у првим утакмицама у серији остварили су заједно 13 победа од 15. Ово је био први пут да се утакмице нису играле у канадској покрајини Онтарио јер ни Отава сенаторси ни Торонто мејпл лифси нису успели да изборе пласман у елиминациону фазу сезоне.
У плејоф су се пласирали шампиони свих шест дивизија и по пет најбољих екипа из сваке конференције на основу коначне табеле након завршетка регуларног дела сезоне 2008/09, укупно 16 тимова, по осам из сваке конференције. Тимовима су додељене позиције 1-8 на основу пласмана у својој конференцији.
Тимови чије је име уписано на левој страни табеле, код сваког пара, имали су предност домаћег терена у серији и прве две утакмице су играли код куће.[1]
Позиције од (1) до (8) представљале су носиоце у конференцији и одређивале предност домаћег терена у прве три рунде плејофа. У финалу купа предност домаћег терена се одређивала на основу лигашке табеле па је Детроит (112 бодова) прве две утакмице против Питсбурга (99 бодова) играо код куће.
Статистика је преузета са званичног сајта НХЛ лиге.[2]
(Легенда:ОУ-одигране утакмице; П-победе; И-изгубљене утакмице; ГД-дати голови; ГП-примљени голови; ГДУ-просек датих голова по утакмици; ГПУ-просек примљених голова по утакмици; ИВ-реализација играча више; ИМ-одбрана са играчем мање)