Њујорк ренџерси стигли су у плејоф са Президентс трофејом као тим са највише освојених бодова у лигашком делу сезоне. Такође су и другу годину за редом успели да преокрену и победе у серији коју су губили са 3-1 (против Вашингтона2015. и против Питсбурга у 2014. - оба пута у другом кругу Истока). Детроит ред вингси су продужили низ узастопних учешћа у плејофу на 24 што је најдужи активни низ и четврти најдужи у историји НХЛ лиге.[1]Винипег џетси су играли свој први плејоф од када су се преселили у Манитобу 2011. и престали да се зову Атланта трешерси. Једини пут када је ова франшиза играла у плејофу било је 2007. године, а последњи пут када је град Винипег угостио плејоф сусрет било је 1996., годину пре селидбе некадашње франшизе џетса у Аризону, где су постали којотси.[2]Отава сенаторси су постали први тим након сезоне 1943/44. који су сустигли заостатак од 14 бодова на лигашкој табели и успели да се домогну плејофа.[3]Калгари флејмси су се вратили у плејоф након шест сезона одсуства. Укупно пет канадских тимова се домогло завршне фазе, што је највећи број још од плејофа 2004. године.[4]
Лос Анђелес кингси су постали први бранилац титуле још од Каролина харикенса у 2007. који се нису пласирали у плејоф у сезони након освајања трофеја.[5]Бостон Бруинси су пропустили свој први плејоф након 2007. године и постали тек трећи клуб у историји НХЛ лиге који је пропустио плејоф након што је у претходној сезони освојио Президентс трофеј (и први након Бафала2008).[6]Сан Хозе шаркси су пропустили да се пласирају у плејоф први пут од 2003. године чиме су прекинули најдужи активни низ узастопних пласмана у завршницу такмичења.[7]
Први пут од 2000. године, оба конференцијска финала су играна у седам мечева.
Ово је била друга сезона у којој се примењивао формат да по три најбоља тима из сваке дивизије и још додатно по два из сваке конференције на основу пласмана учествују у плејофу (укупно 16 тимова, по 8 из сваке конференције.
А1, А2 и А3 су позиције тимова на табели Атлантик дивизије након завршеног регуларног дела сезоне.
М1, М2 и М3 су позиције тимова на табели Метрополитен дивизије након завршеног регуларног дела сезоне.
Ц1, Ц2 и Ц3 су позиције тимова на табели Централне дивизије након завршеног регуларног дела сезоне.
П1, П2 и П3 су позиције тимова на табели Пацифик дивизије након завршеног регуларног дела сезоне.
ВК1 и ВК2 су тимови са вајлд кард позицијом, односно по два најбоље пласирана тима из Источне и Западне конференције изузев тимова који су се квалификовали на основу пласмана у својим дивизијама (А1-А3, М1-М3, Ц1-Ц3, П1-П3).
Статистика је преузета са званичног сајта НХЛ лиге.[9]
(Легенда:ОУ-одигране утакмице; П-победе; И-изгубљене утакмице; ГД-дати голови; ГП-примљени голови; ГДУ-просек датих голова по утакмици; ГПУ-просек примљених голова по утакмици; ИВ-реализација играча више; ИМ-одбрана са играчем мање)
Чикаго блекхокси
Тампа Беј лајтнингси
Анахајм дакси
Њујорк ренџерси
Вашингтон капиталси
Монтреал канадијанси
Калгари флејмси
Минесота вајлдси
Њујорк ајлендерси
Детроит ред вингси
Ванкувер канакси
Сент Луис блуз
Нешвил предаторси
Отава сенаторси
Питсбург пенгвинси
Винипег џетси