Степан Куљбакин

Степан Куљбакин
Лични подаци
Датум рођења	(1873-08-09)9. август 1873.
Место рођења	Тбилиси, Руска Империја
Датум смрти	21. децембар 1941.(1941-12-21) (68 год.)
Место смрти	Београд, Окупирана Србија

Степан Михаилович Куљбакин или Стеван (рус. Степан Михайлович Кульбакинь; Тбилиси, 27. јул/9. август 1873 — Београд, 21. децембар 1941) био је руски језикословац, слависта, палеограф и универзитетски професор. Он је био доктор славистике и професор универзитета у Харкову, Скопљу и Београду.

Биографија

Завршио је гимназију у Тбилисију, а универзитет 1896. године у Одеси. Прво је био доцент у Одеси, и у то вријеме 1901−1903. путовао је по балканским земљама. Постао је 1905. ванредни, а 1908. редовни професор универзитета у Харкову. Био је представник тада савремене лингвистичке школе у раду на словенским језицима, нарочито старословенском, пољском и српском. Бавио се и словенском палеографијом и акцентуацијом. Емигрирао је 1919. или 1920. у Краљевину СХС. Радио је најприје од 1920. као професор старословенског језика на Философском факултету у Скопљу. Од 1924. радио је на Универзитету у Београду.

Најважнија су му дјела: „Прилози историји и дијалектологији пољског језика“ (1903), „Охридски рукопис апостола крајем 12 века“ (1907), „Старословенски језик“ (1910−1911), „О српском језику: Белешке о правопису и језику Вуканова јеванђеља“ (1898), „Српски језик, кратка фонетика и морфологија“ (1915), „Хрестоматија српског језика“ (1915), „Кратка српска граматика за Русе“ (1920). Уз то је написао знатан број мањих и већих радова, посебно о бугарским и македонским споменицима из старине.

Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије философских наука) од 19. фебруара 1921. Прави је члан (Академије философских наука) од 16. фебруара 1925. Приступна бесЈеда: О речничкој страни старословенског jезика. Проглашен: 10. фебруара 1927. (Српска краљевска академија Год. 35 (1926) 126–130).

Галерија

• 
  Кућа у Београду у којој је становао на Црвеном крсту
• 
  Спомен плоча на кући у којој је становао
• 
  Спомен плоча на кући у којој је становао

Дјела

• Хиландарские листки. Отрывок кирилловской письменности XI века. — СПб., 1900.
• К истории и диалектологии польского языка, 1903.
• Охридская рукопись Апостола конца XII века, 1907.
• Древнецерковнославянский язык: I. Введение. Фонетика. — Харьков, 1911.
• Грамматика церковно-славянского языка по древнейшим памятникам, Петроград, 1915. (Переиздания: М.: УРСС, 2005; М.: ЛИБРОКОМ, 2013).
• Сербский язык (2-е изд., 1917).
• Украинский язык. Краткий очерк фонетики и морфологии, 1918.
• Акцентска питаньа. — Београд, 1921.
• Краткая сербская грамматика для русских, 2-е изд., 1922.
• О типе средней школы и учебном плане, 1924.
• Du classement des manuscrits dits moyen-bulgares. — Skopje, 1923.
• Палеографска и jезичка испитивања о Мирослављевом jеванђељу. — Сремски Карловици, 1925.
• Mluvnice jazyka staroslavenskeho. Z rukopisu prelozil B.Havranek. — Praha, 1928.
• Le vieux slave. — Paris, 1929.
• Славянская палеография. — Белград: Институт за српски jезик САНУ, 2008.