Азања
Азања | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Подунавски |
Општина | Смедеревска Паланка |
Становништво | |
— 2022. | 3256 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 25′ 59″ С; 20° 52′ 47″ И / 44.43305° С; 20.87972° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Поштански број | 11423 |
Позивни број | 026 |
Регистарска ознака | SP |
Азања је варош у општини Смедеревска Паланка Подунавског округа, Шумадија. Налази се на пространом брдовитом платоу (надморска висина 160m), на развођу сливова река Језаве и Јасенице[1]. Структурирана је по шумадијском типу зракастог села, са чаршијом у центру[1]. У центру вароши налази се Храм посвећен Св. бесребреницима Козми и Дамјану, подигнут 1884-1885. године. Азања у свом саставу има више заселака као што су Безевац, Гуцетина, Дреновчић, Стублина, Улићи итд.
Историја
[уреди | уреди извор]Азања oд 1887.[2] до 1950. године важи за највеће српско село. Када је број становника 1950. године достигао 12.500, село је подељено на три насеља: Влашки До, Грчац и Азању. Указом Краља од 6. јула 1922. године насеље је добило статус варошице, а седиште истоимене општине било је у периоду 1945-1964. године.
Азања је старије насеље и једно од највећих. Помиње се у арачким из првих деценија 19. века и имала је 1818. године 104 куће а толико исто и 1822. године. Године 1846. Азања је имала 213 кућа, а по попису из 1921. године имала је 1409 кућа са 8068 становника (са Влашким Долом).
По предању Азању су засновали преци породице Шаранчића. Њихов предак Шароња бежећи од Турака, наишао је у Моравску долину, и како му се није ту допало скрене и дође овамо. Са женом се настани на месту, где је данас школа, и ту подигне „мало куће“. Свуда око места била је велика шума и било је непроходно. И данас се на азањском гробљу налази споменик некога Величка (од Шаранчевића) из 1766. године. После Шароње доселио се Петроније, предак Мајсторовића-Мајсторчића (који данас имају разна презимена). Пана је дошао „од Сјенице–Косова“ и населио се најпре на Трешњи (код Рипња). Како је био мајстор, путовао је по околини, пролазио и кроз Азању, па му се ту допало и пресели се. У старе породице убрајају се и Стевановићи, Батинићи, Анђелковићи, Јанчићи (подаци крајем 1921. године).[3][4]
У Првом светском рату настрадало је око 400 војника из Азање, и још толико се вратило из рата.[5]
Култура и образовање
[уреди | уреди извор]Сеоска културна дешавања су већином везана за верске празнике. Сеоски вашар, о Трновој Петки (8. августа), одржава се од изградње цркве 1885. године. Од 1997. године у време вашара одржава се и етно-културна манифестација „Дани азањске погаче“, 2006. године употпуњена књижевном вечери и изложбом слика ликовне колоније „Азања 2006". На погачијади је направљена и погача пречника 593 центиметра, на коју је утрошено 400кг брашна,9кг квасца,12 литара уља,240 литара воде,2,5кг адитива и 100 јаја. Погача је кандидована за Гинисову књигу рекорда. Поред највеће, направљена је и погача од 25 милиметара која је тежила 5 грама. У селу се одржао и Ромски сабор Азања 2007. године.
Постоје три споменика културе на територији Азање[6]:
- зграда Земљорадничке задруге, изграђена 1920. године, проглашена за споменик 1982.
- кућа Николајевића са апотеком, грађена 1928/1929. године, проглашена за споменик 1997.
- храм Св. Козме и Дамјана, грађен 1884/1885, а проглашена за споменик 2000.
Сва три споменика су некатегорисани.
Земљорадничка задруга у Азањи је основана 1894. године, као друга задруга у Србији. У селу постоји једна основна школа „Радомир Лазић“, Аматерско позориште Азања, као и КУД „Азања“. Крајем 2005. године У Месној заједници отворен је огранак Народне библиотеке из Смедеревске Паланке. У Азањи постоји један фудбалски клуб - „Шумадија“.
Овде се налази Црква Светих бесребреника Кузмана и Дамјана у Азањи. У Азањи се одржавају Дани азањске погаче.
Демографија
[уреди | уреди извор]Према подацима пописа из 2002.[7], Азања је имала 4717 становника. У последња три пописа примећен је пад у броју становника. У насељу Азања живи 3809 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,7 година (41,0 код мушкараца и 44,4 код жена).
Историјски посматрано, 1784. године Азања је имала 14 хришћанских домаћинстава, 1924. — 1308, а 2002. 1408 домаћинстава. Просечан број чланова по домаћинству (2002) је 3,35. Према проценама организације World Gazetteer, Азања 2007. године има 4.531 становника[8].
|
Број становника у Азањи у периоду 1863—2011. године
|
Азања је претежно насељена Србима. Према попису из 2002. године, у Азањи живи 47 Рома, док постоје и другачији, усмени подаци, о око 1000 Рома у овом насељу[9].
м | ж |
|||
? | 2 | 9 | ||
80+ | 48 | 88 | ||
75—79 | 79 | 147 | ||
70—74 | 123 | 175 | ||
65—69 | 184 | 204 | ||
60—64 | 117 | 146 | ||
55—59 | 134 | 127 | ||
50—54 | 189 | 173 | ||
45—49 | 194 | 163 | ||
40—44 | 161 | 141 | ||
35—39 | 144 | 133 | ||
30—34 | 162 | 138 | ||
25—29 | 144 | 138 | ||
20—24 | 118 | 126 | ||
15—19 | 141 | 112 | ||
10—14 | 150 | 152 | ||
5—9 | 116 | 109 | ||
0—4 | 122 | 104 | ||
Просек : | 41,0 | 44,4 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 1.940 | 455 | 1.280 | 143 | 58 | 4 |
Женски | 2.020 | 253 | 1.290 | 434 | 38 | 5 |
УКУПНО | 3.960 | 708 | 2.570 | 577 | 96 | 9 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 1.190 | 583 | 0 | 1 | 317 |
Женски | 681 | 430 | 0 | 0 | 75 |
УКУПНО | 1.871 | 1.013 | 0 | 1 | 392 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 17 | 42 | 58 | 11 | 49 |
Женски | 3 | 3 | 46 | 6 | 15 |
УКУПНО | 20 | 45 | 104 | 17 | 64 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 1 | 11 | 23 | 14 | 31 |
Женски | 0 | 7 | 2 | 35 | 46 |
УКУПНО | 1 | 18 | 25 | 49 | 77 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 16 | 3 | 0 | 13 | |
Женски | 6 | 2 | 0 | 5 | |
УКУПНО | 22 | 5 | 0 | 18 |
Спорт
[уреди | уреди извор]- „ФК Шумадија Азања“
- ЖРС ОШ „Радомир Лазић“
- Стонотениски Клуб Азања
- Шаховски клуб Азања
- Азањски Ловачко друштво
- Риболовачко друштво „АМУР“
Познати Азањци
[уреди | уреди извор]- Вујица Вулићевић
- Ђуша Вулићевић
- Антоније Мајсторовић
- Стефан Новаковић
- Радмила Милентијевић
- Сања Домазет
Занимљивости
[уреди | уреди извор]Азањци су чест „гост“ у анегдотама и вицевима у смедеревском крају. Азањац Томислав Грујић - Груја је тим поводом издао књигу „Из Азање, бре"[12].
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б grupa autora. 1955. Azanja. u: Enciklopedija Jugoslavije. Leksikografski zavod FNRJ. pp. 256.
- ^ Карић, В. 1887. Србија, опис земље, народа и државе. Београд.
- ^ Подаци су узети из: „Насеља“ књ.19 (др. Б. М. Дробњаковић: Смедеревско подунавље и Јасенице
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“ период 1812 – 1935 г. Летописа (Беч 1998), по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били досељеници чиме се бавили мештани.
- ^ Из Азање 800 хероја („Вечерње новости“, 9. новембар 2014)
- ^ Регионални завод за заштиту споменика културе, Смедерево. 2003.Споменици културе смедеревског и браничевског краја Архивирано на сајту Wayback Machine (24. септембар 2015)
- ^ а б Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар. 2003. ISBN 978-86-84433-00-0.
- ^ World Gazetteer, Азања(језик: енглески)
- ^ „Вести Вечерњих новости пренесене на сајту Центра за права мањина”. Архивирано из оригинала 15. 12. 2014. г. Приступљено 22. 12. 2008.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
- ^ Грујић Т. Из Азање, бре. Смедеревска Паланка: Бен Акиба. 2002. ISBN 978-86-83559-09-1.
Литература
[уреди | уреди извор]- Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено (1927 г.) „Напредак Панчево“,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).
Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од писаних трагова, летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села, ко су били досељеници, чиме се бавили мештани.