Пређи на садржај

Тарантела

С Википедије, слободне енциклопедије
Тарантела плесачи и мандолиниста, Антона Ромака.[I]

Тарантела (итал. Tarantella)[2] је група различитих јужноиталијанских народних плесова пореклом из региона Калабрије, Кампаније, Сицилије и Пуље (Апулије). Одликује се брзим полетним темпом, обично у такту 3/8 или 6/8[3] (понекад и 12/8)[4] уз пратњу даира и мандолина.[4] То је један од најпознатијих облика традиционалне музике и плеса из јужне Италије, препознатљив по својој енергији, страствености и јединственом музичком ритму. Порекло тарантеле може се пратити до древних времена. Име плеса и порекло дубоко су укорењени у фолклору и културној традицији региона, док сама симболика плеса обухвата елементе ритуала, лековитих пракси и друштвене повезаности.[5] Само име плеса варира у зависности од региона, на пример: Тарантела Калебрезе (итал. Tarantella Calabrese) у Калабрији,[6] Тијамуријата (итал. Тammurriata) у Кампанији,[7] или Пицика (итал. Pizzica)[8] у Саленту (итал. Salento).[9]

Историја

[уреди | уреди извор]

Порекло и симболика

[уреди | уреди извор]

Сматра се да плес тарантела[II] потиче из региона Апулија у јужној Италији а назив му се везује за град Таранто, као и за паука чији је отровни ујед (према народним веровањима), плес требао да излечи.[11] Овај плес датира из 18. века[12] а првобитно се проширио територијом тадашње Краљевине Две Сицилије. Према традицији, плес тарантела је био начин лечења пацијената који су наводно патили од последица уједа паука познатог као Ликоза тарантула (Lycosa tarantul).[III] Историјско сујеверје тврдило је да ујед овог паука изазива стање познато као тарантизам,[14] које укључује неконтролисане покрете тела, грчеве, вртоглавицу и исцрпљујућу физичку реакцију. „Лечење” је подразумевало непрекидно играње уз брзе, убрзавајуће ритмове. Музичари би долазили у пацијентову кућу или на пијацу и почели да свирају. Угризени је плесао док није био потпуно исцрпљен (како би избацио отров из свог тела), што се сматрало знаком излечења.[10] Иако изглед Ликоза тарантуле делује застрашујуће, њен ујед је заправо мање болан од убода стршљена, није смртоносан и свакако не изазива тарантизам. Међутим, регион Таранта насељава и други, опаснији паук, Црна удовица (Latrodectus tredecimguttatus), чији ујед заиста може изазвати озбиљне психолошке и физичке симптоме. Сматра се да је терапија плесом могла бити повезана управо са лечењем последица њеног угриза. И поред тога што научних доказа за ове методе нема, плес је опстао дубоко укорењен у локалној традицији.

Тарантизам и терапеутска улога музике

[уреди | уреди извор]
Страница из књиге Атанасија Кирхера[15] Магнети или о магнетној уметности (лат. Magnes sive de arte magnetica),[16] са записом: „о моћима плеса тарантела као противотрова за ујед тарантуле”.

Тарантизам се јављао као нека врста „социјалне епидемије” која је уједињавала заједнице у заједничком плесу и музици. Сматрало се да је овај плес, осим што је средство лечења, био и начин истеривања отрова или злих духова из тела. Музичари би свирали све брже ритмове са фрулама, мандолинамa и даирама, док би оболели играли до потпуног исцрпљивања.[10] Атанасије Кирхер (нем. Athanasius Kircher, 1601–1680), немачки научник и писац, документовао је неколико типова плесова тарантеле, повезујући их са различитим „карактерима паука”.[10][17] Он је веровао да плес мора бити одређеног ритма и стила како би задовољио паука који је ујео пацијента, што би омогућило ефикасност терапије. Јустус Хекер (нем. Justus Hecker),[IV] у својој књизи Манија плеса, епидемија средњег века (нем. Die Tanzwuth, eine Volkskrankheit im Mittelalter), описује плесне маније као део ширег друштвеног феномена:

Иако савремена медицина одбацује њену ефикасност као облика лечења, тарантела остаје симбол италијанске културе и део је њене богате музичке баштине.

Митолошке и културолошке везе

[уреди | уреди извор]

Тарантизам, као ритуал, има дубоке корене у митологији и старим култовима. Ричард Лоу Томпсон (енгл. Richard Lowe Thompson) је сматрао да тарантела представља остатке древног Дионисовог култа, који укључује музику и плес као средство духовног и телесног ослобађања.[20] „У средњем веку створени су услови да се култне праксе дионизије трансформишу у нове тарантистичке. Ови услови, били су последица ширења хришћанства које је, уз извршене репресије, довело до кризе митско-ритуалних култова,” истиче Ернесто де Мартино (итал. Ernesto de Martino)[V] у књизи која се бави феноменом апулијског тарантизма, Земља кајања (енгл. The Land of Remorse, итал. La terra del rimorso).[22] Тарантизам се, већ средином 14. века, ширио као одговор на сузбијање и дезинтеграцију дионизија, са новим ритуалом, признатим и друштвено прихваћеним. Иако је тарантела најчешће повезиван са лечењем тарантизма, плес је био и важан део друштвених и религиозних обичаја. Људи су га играли на верским празницима, ходочашћима, венчањима и другим прославама. Међутим, тарантела је примењивана чак и као „облик терапије за смиривање жена” које су показивале знаке хистерије, што се у Италији називало „женски карневал” (итал. carnevaletto delle donne).[10][23] У својој студији Земља кајања, Ернесто де Мартино наводи:

Тарантела у савременој култури

[уреди | уреди извор]
Сцена из филма Тарантела у Напуљу из 1903. године.

Кроз векове, тарантела је еволуирала из ритуалног плеса у облик популарне забаве и културног израза. Између 18. и 20. века, многи композитори инспирисани мотивима и ритмовима јужњачких традиција, компонује и ствара посебан жанр „култивисане тарантеле”. Чувени пример класичне транспозиције тарантеле за глас и клавир је Ла данза (итал. La danza), Ђоакина Росинија (итал. Gioacchino Antonio Rossini), коју је за оркестарско извођење, заједно са осталим Росинијевим клавирским комадима, аранжирао Оторино Респиги (итал. Ottorino Respighiу),[VI] у 19. веку. Једнако позната, или можда и познатија (толико да је постала широм света синоним музике и плеса Напуља и Италије), је Тема тарантела (итал. Тema di tarantella), коју је написао Луиђи Ричи (итал. Luigi Ricci),[VII] 1852. године за оперу Празник у Пиједигроти (итал. La festa di Piedigrotta). Други пример у класичној музици је Тарантела, Фридерика Шопена (пољ. Fryderyk Franciszek Szopen), из 1841. Такође вреди поменути и Тарантелу, Игора Стравинског (рус. И́горь Фёдорович Страви́нский), из балета Пулчинела (итал. Pulcinella), 1920. године, као и Тарантелу из Дванаест дечјих комада оп. 65, Сергеја Прокофјева (рус. Сергей Сергеевич Прокофьев), из 1936. године. Током 19. и 20. века, овај плес постао је симбол италијанског идентитета, често извођен на фестивалима и јавним догађајима. Име плеса тарантела је тако заменило називе разних већ постојећих плесова на југу Италије, чиме је постао најпопуларнији италијански плес познат у иностранству. Широка популарност термина објашњава чињеницу да разне врсте популарних плесова и плесне музике носе назив тарантела.[26] Данас је тарантела присутна не само у Италији већ и у многим заједницама италијанске дијаспоре широм света. Овај традиционални плес и музика оживљавају се на фестивалима и културним манифестацијама, док модерни извођачи и композитори интегришу елементе тарантеле у савремене музичке облике.[27][28]

Видови тарантелe

[уреди | уреди извор]

Постоји неколико облика тарантеле:[29]

  • Пицика[8]: Ритам ове тарантеле из Салента је френетичан и дивљи. Данас је познато да је то била варијанта плеса коришћен као средство у терапији тарантелом. Неке варијанте су дизајнирани да их плешу само мушкарац и жена а друга, више мушкараца и жена заједно.
  • Тијамуријата[7]: Тарантела из региона Напуља, чије име потиче од инструмента који симболизује ту врсту плеса, даире (или другачије, тамбурин, итал. tammorra). Мелодију „носи” само глас, понекад праћена хармоником (у данашње време), и традиционалним удараљкама. Ритам је неправилан и френетичан, јер се певачи смењују пратећи варијације гласа у импровизацији око традиционалних текстуалних мотива. Тијамуријата се свира обавезно током Ускршње недеље, у селима у подножју Везува.
  • Монтемаранезе (итал. Montemaranese)[30]: Тарантела карактеристична за град Монтемарано у региону Кампанија. Првобитно се изводила уз царамелу (итал. ciaramella),[VIII] даире, кастањете и мушки глас, док се данас може изводити уз: кларинет, певање, хармонику и даире, са веома правилним, брзим ритмом.[32]
    Нотни запис тарантеле Гаргано.
  • Гаргано (итал. Del Garganо, срп. из Гаргана)[33]: Тарантела распрострањена по целом рту Гаргано и широм региона Апулије, заснована на цикличном поновљању истог баса, у остинату (итал. Ostinato).[34][IX]
  • Напуљска (или Наполитана, итал. napoletana)[36]: Варијанта тарантеле која је била популарна у Напуљу између 15. и 17. века. Троделног је облика (облика троделне песме), карактеристична по брзом ритму и драматичним покретима. Тарантела Наполитана се често изводи на фестивалима и прославама, а њен плесни образац укључује разигране покрете који симболизују кокетирање и флерт. Као најбољи пример „култивисане” варијанте тарантеле Наполитана, може послужити комад за глас и клавир Ла данза, Ђоакина Росинија. У савременој култури, мелодија ове верзије тарантеле је најпознатија у Северној Америци, где се проширила захваљујући медијској популаризацији као стереотипа „италијанске мелодије”. Популарности традиционалне Напуљске тарантеле допринела је и Тема тарантела коју је написао Луиђи Ричи за оперу Ла феста ди Пиједигрота. Поред ових облика, постоје и друге врсте тарантеле као што су: тарантела из Сорента,[37] Сицилијанска тарантела у више варијанти, на пример: балету (итал. ballettu), или у балу а тиову (итал. u balu a tiovu),[38] тарантела из Абруца (итал. Abruzzo), са два подтипа баларела (итал. ballarella)[39] и салтарела (итал. saltarella)[40] и друге.

Музички елементи тарантеле

[уреди | уреди извор]

Тарантела је препознатљива по својим специфичним музичким елементима који чине основу њеног динамичног и ритмичког карактера.[41] Са аспекта музике, тарантела је комплексна структура која укључује специфичне ритмове, мелодије и хармоничне елементе. Типично је грађена у облику тема са варијацијама, где се основна мелодија понавља и развија кроз импровизацију. Овај стил омогућава извођачима, посебно виолинистима и мандолинистима, да искажу виртуозност док одржавају основни ритам плеса.

Ритам

[уреди | уреди извор]

Ритам тарантеле је обично брзог темпа, у такту од 6/8 или 12/8 (понекад и 3/8).[4] Овај непаран ритмички образац даје плесној музици карактеристичан „љуљајући” осећај, док истовремено омогућава енергичне и брзе покрете плесача.[42] Даире имају кључну улогу у одржавању ритмичке основе, при чему често укључује сложене украсе и импровизације које додатно наглашавају плесни карактер. Ритам је такође флексибилан и често се убрзава како би пратио интензитет плеса. Почетни спорији темпо омогућава плесачима да се „загреју”, док убрзавање ритма подстиче стање налик трансу[28] (који је раније често био повезан са ритуалним аспектима тарантеле).

Мелодија

[уреди | уреди извор]

Мелодијски елементи тарантеле су разиграни и енергични, често базирани на модалним скалама које су карактеристичне за јужноиталијанску музику. Главни инструменти који изводе мелодију су мандолина, виолина и хармоника (у новије време). Мелодија се често изводи у понављајућим фразама које су једноставне, али ефектног израза, омогућавајући лако памћење и понављање. Мелодијски украси, укључујући трилере, глисанда и вибрато, често се користе како би додао емотивни интензитет. Понекад мелодија прати наративне елементе, где музички мотиви представљају различите фазе плеса (од почетног позива на плес до кулминације и завршетка).[43]

Хармонска структура

[уреди | уреди извор]

Иако тарантела често користи једноставне хармонске прогресије (као што су I-IV-V-I), слојевитост долази из интеракције између ритмичких и мелодијских елемената. Хармоника и гитара често служе као пратња, пружајући основу за мелодијске и ритмичке импровизације. Модулације[X] између различитих тонова или модалних скала могу се користити како би се нагласиле промене у динамици или емоцији током плеса. На пример, прелазак из дорског у еолски модус[XI] може симболизовати прелаз из радости у меланхолију.

Инструментација

[уреди | уреди извор]

Инструментација[46] тарантеле варира у зависности од регионалних традиција, али су кључни следећи инструменти:[43]

  • Даире:[47] Основни ритмички инструмент, користи се за обележавање темпа и додавање украса кроз ударце и звецкање.
  • Мандолина:[47] Пружа разигране и брзе мелодијске линије које су карактеристичне за тарантелу.
  • Виолина: Често води мелодију, доприносећи већем емотивном интензитету.
  • Хармоника: Користи се за хармонску подршку и додавање богатства звуку.
  • Гитара: Пружа ритмичку основу и хармонску структуру.
  • Зампоња (итал. zampogna, италијанске гајде): Традиционални инструмент јужне Италије, често се користи у руралним верзијама тарантеле.

Импровизација

[уреди | уреди извор]

Један од кључних елемената музике тарантела плеса је импровизација. Музичари често додају украсе и мењају ритам и мелодију како би одговарали енергији плесача. Током плеса, музичар са даирама и плесач, непрестано покушавају да „надмаше” један другог тако што играју брже или убрзавају ритам.[10] Ова спонтаност доприноси јединствености сваког извођења и омогућава интеракцију између музичара и плесача.[28]

Плесни елементи тарантеле

[уреди | уреди извор]

Тарантела, као један од најславнијих плесова из јужне Италије, носи са собом богату плесну традицију која је прожета ритмом, енергијом и изражајем. Њени плесни елементи развијали су се кроз векове, обликујући је у јединствену плесну форму која има специфичан значај како у контексту ритуала, тако и у друштвеним прославама.[10][48]

Структура и основе корака

[уреди | уреди извор]

Плесни образац

[уреди | уреди извор]

Основни плесни образац тарантеле заснива се на брзом темпу и синкопираним покретима који се савршено уклапају у ритмичку основу музике у 6/8, 12/8 или 3/8 такту.[42] Плес се изводи у паровима или групама, при чему су покрети плесача често усклађени с музиком која убрзава како би подстакла енергију и повећала интензитет наступа.[28]

Карактеристични кораци

[уреди | уреди извор]

Тарантела обухвата комбинацију следећих корака и фигура:[49]

  • Скокови и поскоци:[10] Енергија плеса се манифестује кроз брзе и еластичне покрете који подсећају на плесну игру између плесача и паука, у складу с њеним митолошким пореклом.
  • Ротације:[10] Ротације плесача симболизују ослобођење и екстазу. Ови покрети су често наглашени у солистичким наступима.
  • Кружни покрети:[10] Групе плесача формирају кругове, при чему се крећу у смеру казаљке на сату или супротно, што симболизује заједништво и цикличност.
  • Ширење руку и гестикулација:[10] Руке се шире како би се нагласио изражај плесача, док гестови доприносе наративном аспекту плеса.[41]

Кореографија

[уреди | уреди извор]

Кореографија тарантеле често зависи од регионалних варијација.[10] У неким деловима Италије, плес има импровизаторски карактер, где плесачи слободно креирају покрете у складу с музиком. У другим регионима, плес прати строго дефинисане обрасце који се преносе с генерације на генерацију.[28]

Плесне фигуре и формације

[уреди | уреди извор]

Парови

[уреди | уреди извор]

Тарантела се често изводи у пару, при чему плесачи симболизују дијалог између мушкарца и жене.[50] Овај дијалог може бити изражен кроз елементе флерта,[10] изазивања и заједничког усклађивања покрета.[42]

Групни плес

[уреди | уреди извор]

У групним изведбама, плесачи се организују у круг или линију, при чему често долази до измене улога солиста и групе. Круг симболизује заједништво и непрекинути ток енергије између плесача.[10]

Солистички моменти

[уреди | уреди извор]

Солистички наступи унутар тарантеле омогућавају плесачу да изрази лични стил кроз импровизоване покрете, додајући плесу јединствен печат.[50]

Симболика покрета

[уреди | уреди извор]

Ритуални аспекти

[уреди | уреди извор]

Плесни покрети тарантеле често су повезани с ритуалним значајем. Енергија и интензитет покрета симболизују процес излечења и ослобађања од "отрова" у телу, што има корене у тарантизму.

Емотивни изражај

[уреди | уреди извор]

Сваки покрет у тарантели има дубок емотивни изражај.[28] На пример, брзи скокови могу симболизовати екстазу, док спорији и заобљенији покрети могу изражавати меланхолију или интроспективност.

Наративни аспекти

[уреди | уреди извор]

Кроз плесне фигуре и гестове, тарантела развија своју причу. Ово може бити прича о љубави, радости, борби или заједништву. Наративни аспект плеса често је усклађен с мелодијским елементима музике.[51]

Костими и реквизити

[уреди | уреди извор]

Традиционална одећа

[уреди | уреди извор]

Костими за тарантелу одражавају регионални идентитет и културно наслеђе. Уобичајени елементи костима укључују:

  • Жене: Хаљине јарких боја с везовима, кецеље и мараме.[52]
  • Мушкарци: Кошуље с воланима, прслуци и панталоне с трегерима.[52]

Реквизити

[уреди | уреди извор]

Плес често укључује употребу даира, које служе као музички инструмент и као визуелни елемент који наглашава ритам покрета.[28]

Савремена интерпретација и утицаји

[уреди | уреди извор]

Сценске изведбе

[уреди | уреди извор]

Тарантела је постала популаран елемент сценских наступа, при чему кореографи и плесачи модернизују њен израз, задржавајући притом њену аутентичност.[28]

Плесна педагогија

[уреди | уреди извор]

Многи плесни студији у Италији[53] и иностранству уче тарантелу као део традиционалног плесног репертоара, чувајући тако њен културни значај.[54]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Антон Ромако (нем. Anton Romako, 1832–1889), је био аустријски сликар.[1]
  2. ^ Тарантела је деминутив од Тарантула (или другачије мала Тарантула).[10]
  3. ^ Ликоза тарантула (или Вучија тарантула), је врста великих паука из јужне Европе, посебно из региона Апулије у Италији и града Таранта, по коме је и добио име. Овај паук је био првобитно позната као Тарантула, назив који се данас обично односи на пауке из друге породице Мигаломорфе.[13]
  4. ^ Јустус Фридрих Карл Хекер (5. јануар 1795, Ерфурт — 11. мај 1850, Берлин),[18] је био немачки лекар и медицински писац, чији се радови појављују у медицинским енциклопедијама и часописима тог времена. Посебно је проучавао болести у вези са људском историјом, укључујући кугу, мале богиње, смртност новорођенчади, манију плеса и знојење. Он се сматра зачетником проучавања болести кроз историју.
  5. ^ Ернесто де Мартино (1908—1965), је био италијански антрополог, историчар религија и филозоф, оснивач италијанске културне антропологије и етнопсихијатрије.[21]
  6. ^ Оторино Респиги (9. јул 1879—18. април 1936) је био италијански композитор, виолиниста, учитељ, музиколог и један од водећих италијанских композитора раног 20. века.[24]
  7. ^ Луиђи Ричи (8. јул 1805—31. децембар 1859) је био италијански композитор, посебно опера.[25]
  8. ^ Популарни дувачки инструмент, са двоструком трском, древног порекла, од кога се сматра да потиче савремена обоа. И данас је распрострањена у неким централним и јужним италијанским регионима, где се свира посебно током божићног периода заједно са гајдама.[31]
  9. ^ Остинато је кратак музички мотив или фраза, који се стално и изнова понавља, без промене висине тона или ритма. Обично се појављује у басу, који се у том случају назива бас остинато.[35]
  10. ^ „Прелазак неке мелодије, акордског низа из једног основног тоналитета у други”.[44]
  11. ^ Модуси су системи староцрквених музичких лествица, претече данашњих дурских и молских лествица[45]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Anton Romako - Biography”. Giese & Schweiger Kunsthandel (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-24. 
  2. ^ „Tarantella | Italian Folk, Traditional Music & Steps | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-21. 
  3. ^ Плавша, Душан, ур. (1972). Енциклопедијски лексикон, Мозаик знања, Музичка уметност. том 12. Београд: Интерпрес. стр. 594. 
  4. ^ а б в Morehead, P.D., Bloomsbury Dictionary of Music, London, Bloomsbury, 1992
  5. ^ „Southern Italy’s centuries-long dancing mania”. Wellcome Collection (на језику: енглески). 2019-07-16. Приступљено 2025-01-23. 
  6. ^ „Tarantella calabrese: the traditional dance of Calabria | Calabria Region Official Tourism website”. calabriastraordinaria.it (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-21. 
  7. ^ а б „Discover the Tammurriata: the folk dance of Campania”. 
  8. ^ а б „The Pizzica Salentina: the origin of the name and the most famous songs” (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-21. 
  9. ^ Parmigiani, Giovanna (2024). The Spider Dance, Tradition, Time, and Healing in Southern Italy. Sheffield, United Kingdom: Equinox Publishing Ltd. ISBN 9781800505124. 
  10. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ Gala, Giuseppe Michele (2007). „SONU, SALTU, CANTU, COLORIBUS, Balli tradizionali in Puglia fra storia e società” (PDF). Il FOLKLORE D’ITALIA, No. 2, Le Regioni d’Italia: 10—43. 
  11. ^ „Tarentelle, description et explications”. www.accrofolk.net. Приступљено 2025-01-24. 
  12. ^ „TARANTELLE, les danses traditionnelles italiennes”. SUDANZARE (на језику: француски). 2013-04-19. Приступљено 2025-01-24. 
  13. ^ „Lycosa tarantula - Facts, Diet, Habitat & Pictures on Animalia.bio”. animalia.bio. Приступљено 2025-01-24. 
  14. ^ „Šta znači Tarantizam”. staznaci.com. Приступљено 2025-01-28. 
  15. ^ John Glassie: A Man of Misconceptions: The Life of an Eccentric in an Age of Change. New York, Riverhead, 2012. ISBN 978-1-59448-871-9
  16. ^ Kircher, Athanasius (1654). Magnes sive De arte magnetica opus tripartitum (на језику: латински). Deuersin et Zanobius Masotti. 
  17. ^ Étienne Bours, Dictionnaire thématique des musiques du monde, Fayard, 2002 ISBN 2-213-61415-6
  18. ^ „Hecker, Justus Friedrich Karl - Enciclopedia”. Treccani (на језику: италијански). Приступљено 2025-01-28. 
  19. ^ Hecker, Justus Friedrich Carl (1832). Die Tanzwuth, eine Volkskrankheit im Mittelalter (на језику: немачки). Berlin: T. C. F. Enslin. стр. 26—51. 
  20. ^ Thompson, Richard Lowe (1929). The History of the Devil: The Horned God of the West (на језику: енглески). K. Paul, Trench, Trubner. 
  21. ^ „ERNESTO DE MARTINO”. www.filosofico.net. Приступљено 2025-01-28. 
  22. ^ а б Martino, Ernesto De (2005). The Land of Remorse: A Study of Southern Italian Tarantism (на језику: енглески). Free Association. стр. 56—58. ISBN 978-1-85343-784-7. 
  23. ^ Ettlinger, Ellen (1965). Review of "La Tarantella Napoletana" by Renato Penna (Rivista di Etnografia), Man, Vol. 65. (Sep. – Oct. 1965), p. 176.
  24. ^ „Ottorino Respighi | Italian Composer & Orchestral Conductor | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-28. 
  25. ^ „Ricci, Luigi - Enciclopedia”. Treccani (на језику: италијански). Приступљено 2025-01-28. 
  26. ^ „Taranta - La nuova moda delle Tarantelle”. www.taranta.it. Приступљено 2025-02-03. 
  27. ^ „La taranta: storia di musica e magia | massacritica”. www.massacritica.eu. Приступљено 2025-02-03. 
  28. ^ а б в г д ђ е ж „Tarantelle, contesti e forme di vita”. www.unclosed.eu. Приступљено 2025-02-03. 
  29. ^ Dell'Umbria, Alèssi (2016). Tarantella !: Possession et dépossession dans l'ex-royaume de Naples (на језику: Français). Paris: L' Oeil d'Or. стр. 491. ISBN 978-2913661707. 
  30. ^ Longo, Stephanie (2020-04-19). „A Virtual Tarantella”. Irpinia Stories (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-29. 
  31. ^ „Ciaramella - Enciclopedia”. Treccani (на језику: италијански). Приступљено 2025-01-29. 
  32. ^ „Scuola Popolare di Musica di Testaccio”. web.archive.org. 2008-12-29. Приступљено 2025-01-29. 
  33. ^ Redazione (2019-08-21). „La tarantella del Gargano, tra ritmi coinvolgenti e tradizione”. Foggia Reporter (на језику: италијански). Приступљено 2025-01-29. 
  34. ^ „Tra oralità e scrittura: il mistero della “Tarantella del Gargano””. Blogfoolk Magazine (на језику: италијански). 2023-09-15. Приступљено 2025-01-29. 
  35. ^ „Ostinato - Enciclopedia”. Treccani (на језику: италијански). Приступљено 2025-01-28. 
  36. ^ Pubbli &Rolando (2024-01-16). „The Neapolitan Tarantella”. Napoli Sotterranea (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-30. 
  37. ^ Santovito, Pasquale (2022-01-31). „The "Tarantella" of Sorrento”. Fondazione Sorrento (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-30. 
  38. ^ Marino, Daniela (2020-06-24). „U ballu a chiovu • Isolani per caso %”. Isolani per caso (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-30. 
  39. ^ „Taranta - centro studi e ricerche di danza etnica”. web.archive.org. 2013-12-07. Приступљено 2025-01-30. 
  40. ^ „Taranta - centro studi di danza etnica”. web.archive.org. 2015-09-24. Приступљено 2025-01-30. 
  41. ^ а б „Tarantella Grade 2 ABRSM 2023 - 2024”. Piano & Theory Lessons (на језику: енглески). 2023-05-01. Приступљено 2025-01-31. 
  42. ^ а б в „Tarentelle, description et explications”. www.accrofolk.net. Приступљено 2025-01-31. 
  43. ^ а б „Music/instruments”. Italian Dance. Приступљено 2025-02-03. 
  44. ^ „modulacija – značenje – Opšte obrazovanje” (на језику: српски). Приступљено 2025-01-30. 
  45. ^ „Modusi”. ZOLIKORD (на језику: српски). 2019-02-20. Приступљено 2025-01-30. 
  46. ^ ITALY, JOURNEY THROUGH (2021-04-09). „JOURNEY THROUGH ITALY - Tarantella - Music from the South - Best Italy Tours, Travels, Holidays, Walking Adventures in Italy. Small Groups, Families, Friends, Lovely Accommodations, Great Restaurants, Hiking, Cultural Visits, Local Guides, Wine and Vineyards Tours”. JOURNEY THROUGH ITALY (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-31. 
  47. ^ а б „Strumenti Tarantella Sorrento - Sorrento Folk”. Приступљено 2025-02-03. 
  48. ^ De Giorgi, Pierpaolo (2004). L'estetica della tarantella; Pizzica, mito e ritmo (на језику: Italiano). Galatina (Lecce), Italy: Congedo. стр. 280. ISBN 978-8880865162. 
  49. ^ „Movements”. Italian Dance. Приступљено 2025-02-03. 
  50. ^ а б „Taranta - Notizie etnografiche”. www.taranta.it. Приступљено 2025-02-03. 
  51. ^ „Naples Life,Death & Miracle”. www.naplesldm.com. Приступљено 2025-02-05. 
  52. ^ а б „Costumes/props”. Italian Dance. Приступљено 2025-01-31. 
  53. ^ „SCUOLA TARANTARTE | MARISTELLA MARTELLA”. www.maristellamartella.it. Приступљено 2025-02-02. 
  54. ^ „Scuola – TarantArte” (на језику: италијански). Приступљено 2025-02-03. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Тарантела на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тарантела&oldid=29033897”