Теорема дедукције
У математичкој логици, теорема дедукције гласи да ако се формула F може дедуковати из E, онда се импликација E → F може показати (то јест дедуковати из празног скупа). Симболички написано, ако , онда
Теорема дедукције се може уопштити на било који коначни низ формула-претпоставки тако што се од
, добије , и тако даље док се не добије
.
Теорема дедукције је метатеорема: користи се за дедуковање доказа у датој теорији мада сама није теорема те теорије.[1]
Дедукциона мета-теорема је једна од најважнијих мета-теорема. У неким логичким системима, узима се као правило извођења, правило које уводи "→". У другим системима, доказивање ове теореме из аксиома је први велики задатак у доказивању да је логика комплетна. Обично је врло тешко да се докаже било шта у исказној логици без коришћења метатеореме дедукције, а то обично постане прилично лако ако ова метатеорема може да се користи.
Примери дедукције
[уреди | уреди извор]Доказати аксиому 1:
- P 1. хипотеза
- Q 2. друга хипотеза
- P 3. понављање 1
- Q→P 4. дедукција из 2 у 3
- P 1. хипотеза
- P→(Q→P) 5. дедукција из 1 у 4, Q. E. D.
Доказати аксиому 2:
- P→(Q→R) 1. хипотеза
- P→Q 2. хипотеза
- P 3. хипотеза
- Q 4. модус поненс 3,2
- Q→R 5. модус поненс 3,1
- R 6. модус поненс 4,5
- P→R 7. дедукција из 3 у 6
- P→Q 2. хипотеза
- (P→Q)→(P→R) 8. дедукција из 2 у 7
- P→(Q→R) 1. хипотеза
- (P→(Q→R))→((P→Q)→(P→R)) 9. дедукција из 1 у 8, QED
Искористити аксиому 1 да се покаже ((P→(Q→P))→R)→R:
- (P→(Q→P))→R 1. хипотеза
- P→(Q→P) 2. аксиома 1
- R 3. модус поненс 2,1
- ((P→(Q→P))→R)→R 4. дедукција из 1 у 3, QED
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Види Detlovs and Podnieks 1964
Литература
[уреди | уреди извор]- Увод у математичку логику, Вилнис Детловс и Карлис Подниекс Подниекс је свеобухватно упутство. Видети одељак 1.5.