Термоелектрана Никола Тесла
Термоелектрана „Никола Тесла“ (ТЕ „Никола Тесла“ или ТЕНТ) је највећа термоелектрана у Србији и представља предузеће које обједињује 4 термоелектране и интерну железницу. У саставу овог предузећа су термоелектране „Никола Тесла А“ и „Никола Тесла Б“ у Обреновцу, термоелектрана „Колубара“ у Великим Црљенима и термоелектрана „Морава“ у Свилајнцу. Укупно има 14 генератора инсталисаног капацитета 3.286 MW, односно 36% свих произвођачких капацитета електричне енергије у Србији, и највећи је произвођач електричне енергије у југоисточној Европи. Годишња производња струје износи око 16.400 GWh, што износи око 47% годишње производње струје у Србији. Име је добила по српском научнику Николи Тесли.
Термоелектране у Обреновцу се снабдевају нискокалоричним лигнитом из Колубарских површинских копова. Транспорт се врши интерном железницом дужине 30 km којом се превози годишње 37 милиона тона лигнита.
Инсталисани капацитети
[уреди | уреди извор]
Снаге генератора[1] у термоелектранама су следеће:
На десној обали Саве 30 km узводно од Београда, близу Обреновца је ТЕ Никола Тесла А.
| ТЕНТ А | |
|---|---|
| генератор | снага (MW) |
| А1 | 210 |
| А2 | 210 |
| А3 | 305 |
| А4 | 308,5 |
| А5 | 308,5 |
| А6 | 308,5 |
Око 50 km узводно од Београда, између села Скела и Ушће је ТЕ Никола Тесла Б.
| ТЕНТ Б | |
|---|---|
| генератор | снага (MW) |
| Б1 | 620 |
| Б2 | 620 |
На ободу рударског копа Колубара у месту Велики Црљени налази се ТЕ Колубара, најстарија активна термоелектрана у електропривреди Србије.
| ТЕК | |
|---|---|
| генератор | снага (MW) |
| К1 | 32 |
| К2 | 32 |
| К3 | 65 |
| К4 | 32 |
| К5 | 110 |
На обали Велике Мораве близу Свилајнца је ТЕ Морава. Првобитно је коришћен угаљ из оближњих јамских рудника угља а сада из Колубаре или Костолца.
| ТЕМ | |
|---|---|
| генератор | снага (MW) |
| — | 125 |
Укупна инсталисана снага је 3286,5 MW.
Историја
[уреди | уреди извор]Историја[2] термоелектране почиње пуштањем у погон блока снаге 32 MW електране „Колубара“ 20. октобра 1956. године. Термоелектрана „Морава“ је пуштена у рад 31. јануара 1969. године са блоком снаге 125 MW.
Термоелектрана „Обреновац“ је првобитно планирана капацитета 5×200 MW и први блок снаге 210 MW је пуштен у погон 7. марта 1970. године, а други блок већ у септембру исте године. Тада је промењена првобитна одлука и почела је изградња још 4 блока по 308 MW. Последњи, шести блок је пуштен у погон 26. децембра 1979. године. Тог тренутка је то била највећа термоелектрана на Балкану капацитета 1650 MW.
Термоелектрана „Обреновац“ мења име у термоелектрана „Никола Тесла“ 24. априла 1975. године.
Радови на термоелектрани „Никола Тесла Б“ почели су 1978. године. Први блок од 620 MW је пуштен 3. новембра 1983. године, а други блок 28. новембра 1985. године.
Током НАТО бомбардовања СРЈ електрана је претрпела велике штете, гађана је електрана „Колубара“ а велика разарања претрпела су разводна и далеководна постројења у близини ТЕНТ А.
Дана 12. децембра 2021. због проблема у производњи угља на коповима, по први пут у историји рада заустављен је рад свих блокова ТЕ Никола Тесла А и Б.
Будућност
[уреди | уреди извор]Изградња ТЕ Колубара Б капацитета два генератора по 350 MW је почела 1988. године, али је после три године обустављена.[3] ЕПС је 20. јануара 2009. године расписао тендер за изградњу два блока по 350 MW Колубара Б и трећи блок од 700 MW за термоелектрану „Никола Тесла Б“. Избор извођача се очекује до краја године, а завршетак објеката у року од пет до шест година.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Годишњи програм пословања[мртва веза], 2008. година
- ^ Термоелектране Никола Тесла Архивирано на сајту Wayback Machine (27. децембар 2011), Историја
- ^ Расписан тендер за термоелектране, Б92, 20. јануар 2009
Литература
[уреди | уреди извор]- Енергија, 2006, Београд
