Технецијум 99м сумпорни колоид
Технецијум 99м сумпорни колоид је једно од средстава које се користи у нуклеарној медицини за скенирање јетре и слезине и интравенозно за снимање коштане сржи.[1]
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Карактеристике | Опис |
---|---|
Енергија фотона |
|
Физички полуживот |
|
Биолошки полуживот |
|
Нормална расподела |
|
Излучивање |
|
Циљни органи |
|
Фармакокинетика |
|
Остале карактеристике |
|
Пример | Пример |
Примена
[уреди | уреди извор]Критични орган за примену Тц-99м је јетра и слезина са апсорбованом дозом зрачења од 0,34 рада (cGy)/mCi.[3] Тест јетре и слезине може указати на функционалне абнормалности јетре и слезине на основу количине и локације радиоактивног трагача који фагоцитирају фагоцитне ћелије сваког органа. Скенирање јетре/слезине се чешће користило пре широко распрострањеног усвајања компјутеризоване томографије, ултразвука и магнетне резонантне томографије за процену озбиљности оштећења јетре код пацијената са цирозом, повишеним ензимима јетре и за дијагностиковање стања као што је фокална нодуларна хиперплазија и процена повреде слезине код трауматизованихпацијената.[4][5][6]
Јетра/слезина се такође може користити за добијање општег прегледа функционалног статуса ретикулоендотелних система јетре и слезине. Скенирање јетре/слезине се такође може користити за откривање хемангиома и може бити индиковано код пацијената који не могу да се подвргну МРТ или КТ скенирању.[7]
Приближно 3 до 10 mCi Тц-99м сумпорног колоида датог интравенски користи се за снимање коштане сржи.
Када се за процену остеомијелитиса користе Тц-99м абнормални унос у жариштима инфекције мора се разликовати од нормалног уноса у ретикулоендотелним елементима у коштаној сржи. Када се користе технецијумски агенси, они се морају убризгавати у тандему један за другим. Међутим, када се користе индијум и технецијум, они се могу користити истовремено и може се извршити студија двоструких изотопа.[1]
Употреба | дозе и време |
---|---|
Лимфосцинтиграфија |
|
Скенирање пражњења желуца |
|
Скенирање јетре/слезине |
|
Скенирање крварење из гастроинтестиналног тракта |
|
Ограничења
[уреди | уреди извор]Пацијенткиње које су трудне треба да избегавају процедуру због излагања зрачењу, јер Тц-99м сумпорни колоид има полуживот од приближно шест сати.
Потпуни ефекти Тц-99м сумпорног колоида на дете које мајка доји нису у потпуности схваћени. Мало је вероватно да ће радиоактивност у мајчином млеку бити у истом облику као код одраслих пацијената.[8] Генерално, пацијентице које доје треба да избегавају дојење отприлике 72 сата након теста јетре/слезине.
Компликације
[уреди | уреди извор]Тест јетре/слезине је релативно сигурна процедура. Компликације су ретке и укључују:
- алергијску реакцију на радиоактивни трагач.
- изложеност јонизујућем зрачењу, који је такође ризик који захтева процену пре извођења теста јетре/слезине.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б Gaillard, Frank. „Splenunculus | Radiology Reference Article | Radiopaedia.org”. Radiopaedia (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-14.
- ^ Technetium-99m Radiopharmaceuticals: Manufacture of Kits (на језику: енглески). International Atomic Energy Agency. 2008. ISBN 978-92-0-100408-6.
- ^ Joseph, Benjamin; Chacko, Verghese (1985). „Drs. Joseph and Chacko comment”. Radiology. 157 (2): 554—554. ISSN 0033-8419. doi:10.1148/radiology.157.2.554-a.
- ^ Hoefs, J. C.; Wang, F; Kanel, G.; Braunstein P. (октобар 1995). „The liver-spleen scan as a quantitative liver function test: correlation with liver severity at peritoneoscopy”. Hepatology. 22 (4 Pt 1): 1113—21.
- ^ Rogers, J. V.; Mack LA; Freeny, P. C.; Johnson ML; Sones, P. J. (новембар 1981). „Hepatic focal nodular hyperplasia: angiography, CT, sonography, and scintigraphy”. American Journal of Roentgenology. 137 (5): 983—90. .
- ^ Lee, H. K.; Kajubi, S. (октобар 1987). „Colloid shift in technetium-99m sulfur colloid liver-spleen scans of trauma patients”. Clinical Nuclear Medicine. 12 (10): 801—4.
- ^ Middleton, Michael L.; Strober, Mark D. (2012). „Planar Scintigraphic Imaging of the Gastrointestinal Tract in Clinical Practice”. Seminars in Nuclear Medicine. 42 (1): 33—40. ISSN 0001-2998. doi:10.1053/j.semnuclmed.2011.07.006.
- ^ Stabin, Michael G. (2008). „Radiopharmaceuticals for Nuclear Cardiology: Radiation Dosimetry, Uncertainties, and Risk”. Journal of Nuclear Medicine. 49 (9): 1555—1563. ISSN 0161-5505. doi:10.2967/jnumed.108.052241.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |