Технецијум 99м сумпорни колоид

Технецијум 99м сумпорни колоид је једно од средстава које се користи у нуклеарној медицини за скенирање јетре и слезине и интравенозно за снимање коштане сржи.^[1]

Карактеристике

Главне карактеристике технецијума 99м сумпорног колоида^[2]
Карактеристике	Опис
Енергија фотона	140 кеВ
Физички полуживот	6 сати
Биолошки полуживот	2 до 3 минута
Нормална расподела	јетра: 85% слезина: 10% коштана срж: 5%
Излучивање	преко јетре
Циљни органи	јетра, слезина, коштана срж
Фармакокинетика	брза екстракција јетром, слезином и коштаном сржи активно крварење постаје уочљиво како се позадина чисти мале колоидне честице (0,1-1,0 микрометара) екстраховане ретикулоендотелним системом (РЕС) локализација зависи од протока преузимају Купферове ћелије у јетри
Остале карактеристике	колоидна промена код тешке дисфункције јетре све хепатичне масе осим фокалне нодуларне хиперплазије (ФНХ) су хладне технецијум-99м сумпорни колоиди се могу припремити од натријум тиосулфата у киселој средини или натријум дитионита у неутралном медијуму редукцијом технецијума на повишеној температури 1 технецијум-99м-ренијум-сулфид се такође може припремити на повишеној температури од натријум тиосулфата у присуству хидрохолне киселине и калијум перената 1
Пример	Пример

Примена

Критични орган за примену Тц-99м је јетра и слезина са апсорбованом дозом зрачења од 0,34 рада (cGy)/mCi.^[3] Тест јетре и слезине може указати на функционалне абнормалности јетре и слезине на основу количине и локације радиоактивног трагача који фагоцитирају фагоцитне ћелије сваког органа. Скенирање јетре/слезине се чешће користило пре широко распрострањеног усвајања компјутеризоване томографије, ултразвука и магнетне резонантне томографије за процену озбиљности оштећења јетре код пацијената са цирозом, повишеним ензимима јетре и за дијагностиковање стања као што је фокална нодуларна хиперплазија и процена повреде слезине код трауматизованихпацијената.^[4]^[5]^[6]

Јетра/слезина се такође може користити за добијање општег прегледа функционалног статуса ретикулоендотелних система јетре и слезине. Скенирање јетре/слезине се такође може користити за откривање хемангиома и може бити индиковано код пацијената који не могу да се подвргну МРТ или КТ скенирању.^[7]

Приближно 3 до 10 mCi Тц-99м сумпорног колоида датог интравенски користи се за снимање коштане сржи.

Када се за процену остеомијелитиса користе Тц-99м абнормални унос у жариштима инфекције мора се разликовати од нормалног уноса у ретикулоендотелним елементима у коштаној сржи. Када се користе технецијумски агенси, они се морају убризгавати у тандему један за другим. Међутим, када се користе индијум и технецијум, они се могу користити истовремено и може се извршити студија двоструких изотопа.^[1]

Употреба	дозе и време
Лимфосцинтиграфија	доза: 4-8 инјекција од 3,7 MBq (100 μCi) убризганих интрадермално окружујући место лезије ради студије меланома у мрежи прстију на рукама и ногама за студију лимфног мапирања време снимања: одмах након последње инјекције
Скенирање пражњења желуца	доза за одрасле: 37 MBq (1 mCi) у оброку оброк од пилеће џигерице је био оригинални златни стандард, али чешће се користи кајгана, овсена каша, палачинка или сендвич са јајима; много тога је искоришћено и свака установа одлучује шта треба дефинисати као нормалан оброк за своје пацијенте педијатријска доза: 1,11-1,85 MBq/kg (30-50 μCi/kg), минимално 18,5 MBq (500 μCi) време снимања: непосредно дужина снимања: 2-4 сата
Скенирање јетре/слезине	доза за одрасле: 148-296 MBq (4-8 mCi) интравенски педијатријска доза: 1,11-1,85 MBq/kg (30-50 μCi/kg) минимално 11,1 MBq (300 μCi) време снимања: 20 min
Скенирање крварење из гастроинтестиналног тракта	доза за одрасле: 370 MBq (10 mCi) интравенски време снимања: тренутно (1 sec фрејм x 60 sec; 1-2 min фрејм x 20 min)

Ограничења

Пацијенткиње које су трудне треба да избегавају процедуру због излагања зрачењу, јер Тц-99м сумпорни колоид има полуживот од приближно шест сати.

Потпуни ефекти Тц-99м сумпорног колоида на дете које мајка доји нису у потпуности схваћени. Мало је вероватно да ће радиоактивност у мајчином млеку бити у истом облику као код одраслих пацијената.^[8] Генерално, пацијентице које доје треба да избегавају дојење отприлике 72 сата након теста јетре/слезине.

Компликације

Тест јетре/слезине је релативно сигурна процедура. Компликације су ретке и укључују:

алергијску реакцију на радиоактивни трагач.

изложеност јонизујућем зрачењу, који је такође ризик који захтева процену пре извођења теста јетре/слезине.

Извори

^ ^а ^б Gaillard, Frank. „Splenunculus | Radiology Reference Article | Radiopaedia.org”. Radiopaedia (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-14.
^ Technetium-99m Radiopharmaceuticals: Manufacture of Kits (на језику: енглески). International Atomic Energy Agency. 2008. ISBN 978-92-0-100408-6.
^ Joseph, Benjamin; Chacko, Verghese (1985). „Drs. Joseph and Chacko comment”. Radiology. 157 (2): 554—554. ISSN 0033-8419. doi:10.1148/radiology.157.2.554-a.
^ Hoefs, J. C.; Wang, F; Kanel, G.; Braunstein P. (октобар 1995). „The liver-spleen scan as a quantitative liver function test: correlation with liver severity at peritoneoscopy”. Hepatology. 22 (4 Pt 1): 1113—21.
^ Rogers, J. V.; Mack LA; Freeny, P. C.; Johnson ML; Sones, P. J. (новембар 1981). „Hepatic focal nodular hyperplasia: angiography, CT, sonography, and scintigraphy”. American Journal of Roentgenology. 137 (5): 983—90. .
^ Lee, H. K.; Kajubi, S. (октобар 1987). „Colloid shift in technetium-99m sulfur colloid liver-spleen scans of trauma patients”. Clinical Nuclear Medicine. 12 (10): 801—4.
^ Middleton, Michael L.; Strober, Mark D. (2012). „Planar Scintigraphic Imaging of the Gastrointestinal Tract in Clinical Practice”. Seminars in Nuclear Medicine. 42 (1): 33—40. ISSN 0001-2998. doi:10.1053/j.semnuclmed.2011.07.006.
^ Stabin, Michael G. (2008). „Radiopharmaceuticals for Nuclear Cardiology: Radiation Dosimetry, Uncertainties, and Risk”. Journal of Nuclear Medicine. 49 (9): 1555—1563. ISSN 0161-5505. doi:10.2967/jnumed.108.052241.

Спољашње везе

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[:0-1] а ^б Gaillard, Frank. „Splenunculus | Radiology Reference Article | Radiopaedia.org”. Radiopaedia (на језику: енглески). Приступљено 2024-05-14.

[2] Technetium-99m Radiopharmaceuticals: Manufacture of Kits (на језику: енглески). International Atomic Energy Agency. 2008. ISBN 978-92-0-100408-6.

[3] Joseph, Benjamin; Chacko, Verghese (1985). „Drs. Joseph and Chacko comment”. Radiology. 157 (2): 554—554. ISSN 0033-8419. doi:10.1148/radiology.157.2.554-a.

[4] Hoefs, J. C.; Wang, F; Kanel, G.; Braunstein P. (октобар 1995). „The liver-spleen scan as a quantitative liver function test: correlation with liver severity at peritoneoscopy”. Hepatology. 22 (4 Pt 1): 1113—21.

[5] Rogers, J. V.; Mack LA; Freeny, P. C.; Johnson ML; Sones, P. J. (новембар 1981). „Hepatic focal nodular hyperplasia: angiography, CT, sonography, and scintigraphy”. American Journal of Roentgenology. 137 (5): 983—90. .

[6] Lee, H. K.; Kajubi, S. (октобар 1987). „Colloid shift in technetium-99m sulfur colloid liver-spleen scans of trauma patients”. Clinical Nuclear Medicine. 12 (10): 801—4.

[7] Middleton, Michael L.; Strober, Mark D. (2012). „Planar Scintigraphic Imaging of the Gastrointestinal Tract in Clinical Practice”. Seminars in Nuclear Medicine. 42 (1): 33—40. ISSN 0001-2998. doi:10.1053/j.semnuclmed.2011.07.006.

[8] Stabin, Michael G. (2008). „Radiopharmaceuticals for Nuclear Cardiology: Radiation Dosimetry, Uncertainties, and Risk”. Journal of Nuclear Medicine. 49 (9): 1555—1563. ISSN 0161-5505. doi:10.2967/jnumed.108.052241.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]