Тихон Никаноров

Тихон Никаноров
Тихон Никаноров
	Архиепископ Тихон Никаноров
Лични подаци
Датум рођења	30. јануара 1855.
Место рођења	Кирјога, Новгородска губернија, Руска Империја
Датум смрти	9. јануар 1919.
Место смрти	Вороњеж, Руска СФСР
Световни подаци
Поштује се у	Православна црква
Канонизација	август 2000. године, Москва од стране Архијерејског сабора Руске православне цркве
Празник	27. децембар (9. јануар по грегоријанском календару)

Тихон Никаноров познат и као Тихон Вороњешки (рус. Тихон Никаноров; Тихон Воронежский, рођен 30. јануара 1855. у Новгородској губернији — преминуо 27. фебруара 1920. у Вороњежу) је православни светитељ и архиепископ Руске православне цркве.^[1]

Рођење и младост

Рођен је 30. јануара 1855. године у месту Кирјога (рус. Кирюга) у Новгородској губернији као Василиј Варсонофијевич Никаноров (рус. Василий Варсонофиевич Никаноров). Родио се у православној породици од оца чтеца ^[а]. Године 1877. завршио је Новогородску духовну богословију (рус. Новгородская духовная семинария), а 1881. године Санкт Петербуршку духовну академију.^[2]

Монашење и епископство

Године 1884. постаје инспектор Новгородске духовне богословије и убрзо након тога постаје монах, добија монашко име Тихон као и чин јеромонаха.^[3] Године 1890. добија чин архимандрита, а убрзо постаје и ректор Новгородске духовне богословије. Отац Тихон постаје 1891. године игуман Антонијевог манастира у Новгороду посвећеног Антонију Римљанину.^[2]

Године 1892. Тихон постаје викарни архијереј добивши викаријатство Можајско које се налази у саставу Московске епархије. Самосталан архијереј постаје 1899. године поставши епископ Полоцки и Глубокојски (рус. По́лоцкая и Глубо́кская епархия).^[2]

Године 1902. мења епархију и постаје епископ тадашње Пензенске и Саранске епархије (рус. Пензенская и Саранская епархия), данашња Пензенска и Нижнеломовска (рус. Пензенская и Нижнеломовская епархия). На месту епископа је остао до 25. јула 1907. године. Исте године постаје настојатељ (игуман) Новојерусалимског манастира код Москве.^[2]

Епископ Калушке епархије (рус. Калужская епархия) постаје 1912. године.

Архиепископ и смрт

Тихон постаје архиепископ 13. маја 1913. године дошавши у Вороњешку и Задонску епархију. Године 1917-1918 је био учесник Сабора Руске православне цркве.^[2]

Након Бољшевичке револуције мученички је страдао 27. децембра 1918. године (9. јануара по грегоријанском календару) тако што је обешен на царским дверима.^[2]

У августу 2000. године је канонизован у Руској православној цркви као свештеномученик.

Напомене

^ Помоћник у цркви који се брине о самој цркви и помаже свештенику приликом богослужења

Извори

^ „ТИХОН (НИКАНОРОВ)”. ДРЕВО ИНФО. Приступљено 29. 1. 2021.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ „СВЯЩЕННОМУЧЕНИК ТИХОН (В МИРУ ВАСИЛИЙ ВАРСОНОФЬЕВИЧ НИКАНОРОВ), АРХИЕПИСКОП ВОРОНЕЖСКИЙ, И 160 ИЕРЕЕВ, ИЖЕ С НИМ УБИЕННЫХ”. days.pravoslavie.ru. Приступљено 5. 11. 2016.
^ „Священномученик Тихон Никаноров”. Полит. Архивирано из оригинала 29. 01. 2021. г. Приступљено 29. 1. 2021.

[2] Помоћник у цркви који се брине о самој цркви и помаже свештенику приликом богослужења

[1] „ТИХОН (НИКАНОРОВ)”. ДРЕВО ИНФО. Приступљено 29. 1. 2021.

[Православие-3] а ^б ^в ^г ^д ^ђ „СВЯЩЕННОМУЧЕНИК ТИХОН (В МИРУ ВАСИЛИЙ ВАРСОНОФЬЕВИЧ НИКАНОРОВ), АРХИЕПИСКОП ВОРОНЕЖСКИЙ, И 160 ИЕРЕЕВ, ИЖЕ С НИМ УБИЕННЫХ”. days.pravoslavie.ru. Приступљено 5. 11. 2016.

[4] „Священномученик Тихон Никаноров”. Полит. Архивирано из оригинала 29. 01. 2021. г. Приступљено 29. 1. 2021.

[1]

[а]

[2]

[3]