Тијана Максимовић (глумица, 1994)
Изглед
Тијана Максимовић | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Тијана Максимовић |
Датум рођења | 22. фебруар 1994. |
Место рођења | Краљево, СР Југославија |
Образовање | Факултет драмских и филмских уметности |
Универзитет | Универзитет Синергија |
Занимање | глумица |
Рад | |
Активни период | 2010—данас |
Битна улога | Игра судбине — Жаклина |
Веза до IMDb-а |
Тијана Максимовић (Краљево, 22. фебруар 1994) српска је позоришна и телевизијска глумица.
Каријера
[уреди | уреди извор]Глумом је почела да се бави у детињству па је своју прву улогу одиграла на сцени Краљевачког позоришта.[1] Нешто касније се преселила у Београд где је до уписала на факултет похађала школу глуме Ненада Ненадовића. Пре тога, а затим и током студија, одиграла је неколико представа.[2] Дипломирала је на Факултету драмских и филмских уметности Универзитета Синергија у класи професора Ивана Јевтовића и асистента Михаила Лаптошевића.[3]
По окончању студија играла је у неколико телевизијских пројеката, а значајнији раст популарности донела јој је улога Жаклине Танкосић у серији Игра судбине на Првој српској телевизији.[4]
Улоге
[уреди | уреди извор]Позоришне представе
[уреди | уреди извор]Представа | Улога | Текст | Драматургија /адаптација/ |
Режија | Позориште | Премијера |
---|---|---|---|---|---|---|
Пази вамо[а] | Фенсерка 3[б] | Милан Марковић | Бојана Лазић | Позориште Бошко Буха | 9. децембар 2010.[7] | |
Школа рокенрола[а] | Ана[в] | Милена Деполо | Слободан Скерлић | 5. новембар 2011.[9] | ||
Опомена – десет година после Зорана Ђинђића |
ауторски пројекат Бранислава Лечића | Установа културе Палилула[г] | 9. април 2013.[12][2] | |||
Црвенкапа | Мама | Александар Поповић | Иван Јевтовић Михаило Лаптошевић |
Факултет драмских и филмских уметности Универзитета Синергија |
17. јул 2016.[13] | |
У потпалубљу | Владимир Арсенијевић | 2017.[3][14] | ||||
Прослава | Хелга, мајстор церемоније и Хелгеова службеница |
Томас Винтерберг Могенс Руков |
Бор Хансен | 1. јун 2017.[15][16] | ||
Коса | Дени | Џејмс Радо и Џером Рагни | 30. мај 2018.[17][18] | |||
Ко је угасио светло[д] | Дарио Фо | Богдан Живковић | Академија 28 | 4. децембар 2017.[21] | ||
Мила | Коста Трифковић | Тијана Максимовић | Дорћолско народно позориште | 5. јануар 2019.[3][22] |
Филмографија
[уреди | уреди извор]Год. | Назив | Улога |
---|---|---|
2014. | Мистер Игнис[2] | |
2019. | Војна академија 5 | Медицинска сестра |
2020− | Игра судбине | Жаклина Танкосић |
2020. | Југословенка | Олга Романов |
2020. | Државни службеник | Девојка хороскоп |
2020. | Неки бољи људи | Уна |
2021. | Камионџије д.о.о. | Медицинска сестра 2 |
2021. | Радио Милева | Симона |
2021. | Ургентни центар | Силвана |
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ а б На веб-сајту Музеја позоришне уметности, представа је уписана у театрографији старије глумице са истим именом и презименом.[5]
- ^ Већи део ансамбла представе чинили су полазници школа глуме Ненада Ненадовића, Ненада Радовића и Бојана Лојковића.[6]
- ^ У алтернацији са Софијом Петковић.[8]
- ^ Представа је премијерно изведена у Центру Сава,[10] док је касније била на редовном репертоару УК Палилула.[11]
- ^ Представа је драматизована по мотивима дела Не можемо и нећемо да платимо, а играна је и на сцени КПГТ-а.[19] Тијана Максимовић није била део премијерне поставке, већ се ансамблу прикључила касније.[20]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Glumica Tijana Maksimović otkrila kako će se razvijati Žaklinicin i Pančetin odnos (VIDEO)”. 150 минута. Прва српска телевизија. 20. 1. 2021. Архивирано из оригинала 25. 01. 2021. г. Приступљено 23. 1. 2021.
- ^ а б в „Тијана Максимовић”. Дани Данила Лазовића. Приступљено 15. 1. 2021.[мртва веза]
- ^ а б в „Biografije predavača – Tijana Maksimović”. prvikoraci.com. Архивирано из оригинала 20. 01. 2021. г. Приступљено 23. 1. 2021.
- ^ Dimitrijević, Sanela (5. 11. 2020). „Oduvek je želela da se bavi glumom”. najmagazin.com. Приступљено 15. 1. 2021.
- ^ „Maksimović Bošnjak, Tijana”. Театрослов. Музеј позоришне уметности. Приступљено 15. 1. 2021.
- ^ „Premijera predstave "Pazi vamo"”. Глас јавности. svevesti.com. 10. 12. 2010. Архивирано из оригинала 30. 12. 2010. г. Приступљено 23. 1. 2021.
- ^ „Pazi vamo – Boško Buha”. tiketklub.com. Приступљено 23. 1. 2021.
- ^ „Школа рокенрола”. Позориште Бошко Буха. Приступљено 23. 1. 2021.
- ^ Markovinović, Nina; Kerenac, Vesna (мај 2013). „Godišnjak pozorišta Srbije 2011/2012.” (PDF). Стеријино позорје. стр. 67—68. Приступљено 23. 1. 2021.
- ^ „Branislav Lečić: Premijera predstave “Opomena” u utorak u Sava centru”. Life Content. hellomagazin.rs. 5. 4. 2013. Приступљено 23. 1. 2021.
- ^ „Predstava “Opomena” glumca i reditelja Branislava Lečića”. wannabemagazine.com. Приступљено 23. 1. 2021.
- ^ Todorović-Radetić, Ana (10. 4. 2013). „Utisci sa predstave “Opomena – deset godina posle Zorana Đinđića””. prevodioci.co.rs. Приступљено 23. 1. 2021.
- ^ „» Премијера представе „Цвренкапа”, Александра Поповића у продукцији Дечјег културног центра Београд на Белефу 2016.”. Дечји културни центар Београд. Приступљено 23. 1. 2021.
- ^ „Pozorišna predstava "U potpalublju" pred novosadskom publikom”. Универзитет Сингидунум. Нови Сад. 10. 4. 2013. Приступљено 23. 1. 2021.[мртва веза]
- ^ „Прослава (Festen)” (PDF). Позорје младих. 1. 6. 2017. стр. 143. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 02. 2020. г. Приступљено 23. 2. 2018.
- ^ „Proslava”. Студентски културни центар Београд. 2018. Архивирано из оригинала 23. 2. 2020. г. Приступљено 23. 1. 2021.
- ^ „Коса” (PDF). Позорје младих. 2018. стр. 129. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 10. 2018. г. Приступљено 23. 1. 2021.
- ^ Кулић, Милена (2. 7. 2018). „Позоришно призивање сунца”. Стеријино позорје. Фејсбук. Приступљено 23. 1. 2021.
- ^ „Ko je ugasio svetlo”. hocupozoriste.rs. Приступљено 23. 1. 2021.
- ^ „Ко је угасио светло?”. Академија 28. Архивирано из оригинала 30. 08. 2019. г. Приступљено 23. 1. 2021.
- ^ „Ko je ugasio svetlo?”. lookerweekly.com. 1. 12. 2017. Приступљено 23. 1. 2021.
- ^ „Monodrama "Mila"- Kosta Trifkovic”. Фејсбук. 5. 1. 2019. Приступљено 23. 1. 2021.