Пређи на садржај

Тлгадинци

С Википедије, слободне енциклопедије
Тлгадинци
Лични подаци
Пуно имеХованес Харутјунијан
Датум рођења(1860-00-00)1860.
Место рођењаОсманско царство село Тлгадин, Османско царство
Датум смрти20. јул 1915.(1915-07-20) (54/55 год.)
Место смртиОсманско царство Елазиг, Османско царство
Држављанство Османско царство
НационалностЈермен
Занимањеписац, учитељ

Хованес Харутјунијан „Тлгадинци” (јерм. Հովհաննես Հարությունյան „Թլկատինցի”; село Тлгадин, 186020. јул 1915) био је један од најпознатијих јерменских књижевника и просветни радник са подручја Османског царства с краја XIX и почетка 20. века. У својим делима углавном де бавио животима обичних људи у сеоским срединама, а свој књижевни псеудоним извео је управо од имена свог родног села Тлгадина.

Страдао је као жртва Геноцида над Јерменима током јула 1915. године.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Хованес Харутјунијан рођен је 1860. године у селу Тлгадину (данас Кујулу), неколико километара јужније од данашњег града Елазига (у то време се звао Карперт). Његов отац, сиромашни земљорадник, умро је док је Хованес био јако млад. Основно образовање Хованес је стекао у локалној цркви у селу, а школовање потом наставио у Карперту где је учио јерменски језик, граматику, географију и математику.

Након завршетка средње школе 1878. почиње да ради у сеоској школи, а паралелно пише, прво за локалне јерменске новине, а потом током 1880-их објављује текстове за константинопољске новине Аревалк и Масис. Своје приче у новинама објављује под псеудонимом Тлгадинци. Године 1884. постављен је на место директора јерменске средње школе у Елазигу, а три године касније основао је Централну националну јерменску школу у којој је радио као директор све до смрти. Школа је током погрома над Јерменима 1895. спаљена до темеља, али је убрзо обновљена уз помоћ јерменске дијаспоре из Сједињених Држава.[1] Године 1903. ухапшен је од стране турских власти под оптужбама за подривање државног система, и у затвору је провео скоро девет месеци (затворен је био заједно са Рупеном Зартарјаном).

Поново је ухапшен од стране османских власти током маја 1915, а потом и убијен 20. јуна исте године. Његова жена и седморо деце депортовани су у Сиријску пустињу где су убрзо побијени.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Harput (kaza) – Schools (Part I) Архивирано на сајту Wayback Machine (25. септембар 2013)

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Armenian Question, encyclopedia, ed. by acad. K. Khudaverdyan, Yerevan, (1996). стр. 283
  • Tseghin sirte, Western Armenian poetry, Yerevan, Arevik publ. 1991. ISBN 978-5-8077-0300-2. стр. 706.
  • The Heritage of Armenian Literature: Volume III—From the Eighteenth Century to Modern Times, Edited by Agop J. Hacikyan, Edward S. Franchuk, Nourhan Ouzounian, and Gabriel Basmajian

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]