Црвена недјеља
| Црвена недјеља | |
|---|---|
 Неки од јерменских интелектуалаца који су ухапшени, депортовани и убијени 1915. године: 1. ред: Григор Зохраб, Данијел Варужан, Рупен Зартарјан, Ардашес Харутјунијан, Сиаманто 2. ред: Рубен Севак, Тигран Чогурјан, Диран Келекјан, Тлгадинци, Ерухан | |
| Место |  Османско царство |
| Датум | 24. април 1915. (почетак) |
| Мета | 235—270 (24. април) 2.345 (ухапшени 24. априла и неколико седмица касније; већина вјероватно убијена)[1] |
| Врста напада | Хапшења, депортације и убиства |
| Починиоци | Уједињење и прогрес (Младотурци) |
Депортација јерменских интелектуалаца (јерм. Հայ մտավորականների տեղահանություն), чешће Црвена недјеља (јерм. Կարմիր կիրակի), био је догађај прије геноцида над Јерменима у коме су предводници јерменске заједнице у Истанбулу, а касније и у другом мјестима у Османском царству, били хапшени и депортовани у два прихватна центра у близини Анкаре. Наређења за извршење овог дјела дао је министар унутрашњих послова Талал-паша 24. априла 1915. године. Те ноћи, у првом таласу ухапшено од 235 до 270 јерменских интелектуалаца у Истанбулу. На крају, укупан број ухапшених и депортованих био је 2.345. Усвајањем Техџирског закона 29. маја 1915, омогућено је пресељавање Јермена у Османском царству; већина њих је на крају убијено. Неколицина је, као што су Вртанес Папазјан и Комитас, спашено путем разних интервенција.
Овај догађај историчари описују као обезглављивање заједнице,[2][3] који је био потребан јерменском становништву да се уништи вођство и ускрати могућност за пружањем отпора.[4] У знак сјећања на жртве геноцида, 24. април се обиљежава као Дан сјећања на жртве геноцида над Јерменима. Први пут је обиљежен 1919. године, на четворогодишњицу догађаја у Истанбулу, датум се обично сматра почетком геноцида над Јерменима.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Dadrian, Vahakn N. (2003). The history of the Armenian genocide: ethnic conflict from the Balkans to Anatolia to the Caucasus (6th rev. изд.). New York: Berghahn Books. стр. 221. ISBN 1-57181-666-6.
- ^ Blinka, David S. (2008). Re-creating Armenia: America and the memory of the Armenian genocide. Madison: University of Wisconsin Press. стр. 31. „In what scholars commonly refer to as the decapitation strike on April 24, 1915…”
- ^ Bloxham, Donald (2005). The Great Game of Genocide: Imperialism, Nationalism, and the Destruction of the Ottoman Armenians. Oxford University Press. стр. 70. „…the decapitation of the Armenian nation with the series of mass arrests that began on 24 April…”
- ^ Sahаkian, T. A. (2002). „Արևմտահայ մտավորականության սպանդի արտացոլումը հայ մամուլում 1915-1916 թթ. [The interpretation of the fact of extermination of the Armenian intelligentsia in the Armenian press in 1915-1916]”. Lraber Hasarakakan Gitutyunneri (на језику: јерменски) (1): 89. Архивирано из оригинала 20. 04. 2019. г. Приступљено 03. 06. 2016. „Դրանով թուրքական կառավարությունը ձգտում էր արևմտահայությանը գլխատել, նրան զրկել ղեկավար ուժից, բողոքի հնարավորությունից:”
