Тодор Бирта

Тодор Бирта
Надимак	Грк
Датум рођења	1834.
Место рођења	Клокотич, Аустријско царство
Датум смрти	прва половина 20. века
Место смрти	Клокотич, Краљевина Румунија
Занимање	трговац

Тодор Бирта (Клокотич, 1834 — Клокотич, прва половина 20. века) је био српски трговац и један од најистакнутијих Карашевака у другој половини 19. века.

Биографија

Бирта је рођен у Клокотичу 1834. године. Школовао се по мађарским школама и током живота је постао имућан трговац. Сматрао је да су Карашевци српског порекла и да су дошли из Старе Србије. Свој став о томе он износи јавно 1920. године у једном писму упућеном цилому карашевскому народу, где он стари рођени Сербин Тодор Бирта, 86 година стар каже:

„ Наши прадедови скоро 500 године камо Сербије, из Старе Серби(ј)е, Турске Босне... овамо дошли, који сербски језик говоримо, сербски обичаји водимо... али само из сербске вире јесу нас католички попове у католичку виру приузели. ”

Међу многобројним Карашевцима који су се дописивали са Јованом Живојиновићем, који је много допринео да тадашњој српској јавности скрене пажњу на овај од ње заборављени живаљ, био је и Тодор Бирта. У једном писму, у коме Живојиновићу шаље опис неких карашевских обичаја, Бирта каже:

„ Радовао би се ако би могао доживити да се сви наши Карашевски Обичаји по свим Сербским и Славонским Народу тискано (труковано) разгласити и разширити могли... По причању од старина, каже се, да су Фрањевци (фратри) те људе, који су као расејане и изгубљене овце живели по бреговима, потражили по њиховим становима, новорођенчад им крстили и обратили их у римокатоличку веру: тако су досељеници Срби Бошњаци полагано постали сви католици, али се староверски обичаји (православни српски) код њих и данас пресађиваху у народу и живеће већито међу католицима Крашованима. ”

Касније се Бирта поново јавља Живојиновићу, овог пута са опширнијим и потпунијим описом народних обичаја, изражавајући жељу да их српском свету представи објвљивањем, а писмо закључује овим речима:

„ У уффанију да сам вас сас зактеваними Обичаја Карашевског Народа подпуно задовољио, што нитко други осим мене од Карашевци није у стању, мислим да и ви вашу обречену добровољност за разглашење и разширење ове старе изгубљене и опет најдене Братје Сербског Народа хоће изпунити... ”