Токата и фуга у де-молу
Токата и фуга у де-молу (нем. Toccata und Fuge in d-Moll, BWV 565) је најпознатије дело за оргуље у европској класичној музици. Написао га је Јохан Себастијан Бах. Композиција се састоји из два дела: токате, са брзим прелудијумом, и четворогласне фуге. Ова два дела су повезана мотивски и хармонски.
Стил
[уреди | уреди извор]Сматра се да је ово дело написао млади Бах између 1703. и 1707. у Арнштату. Постоји и алтернативна теорија по којој је Бах прерадио оригинално дело Јохана Петера Келнера[1]. Када се токата и фуга упореди са Баховим делима из овог периода, види се да је он брзо развијао свој стил и да је много експериментисао. Док су за каснија дела карактеристичне паралелне мелодије за руке у различитим октавама, овде је приметно да су арнштатске оргуље имале мали тонски распон.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Stephan Emele: BWV 565 – ein Werk von Kellner? (Staatsexamensarbeit) Архивирано на сајту Wayback Machine (25. октобар 2008), Приступљено 25. 4. 2013.
Чуј музички инсерт (помоћ·инфо) (5,8 MB)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
