Торински метро
![]() | |||
Overview | |||
---|---|---|---|
Изворно име | Metropolitana di Torino | ||
Место | Turin, Piedmont, Italy | ||
Транзитни тип | Rapid transit | ||
Број линија | 1 | ||
Број станица | 23[1] | ||
Путника дневно | 155,000[2] | ||
Путника годишње | 42.5 million (2018)[3] | ||
Operation | |||
Почетак операција | 4. фебруар 2006. | ||
Оператери | Gruppo Torinese Trasporti (GTT) | ||
Број возила | 58 (2009)[4] | ||
Дужна воза | 52 m (171 ft) | ||
Размак | 2 minutes | ||
Technical | |||
Дужина система | 151 km (93 mi 66 ch)[1] | ||
Размак шина | 1,620 mm (0,0638 in) | ||
Електрификација | Шаблон:750 V DC | ||
Просечна брзина | 33 km/h (21 mph)[1] | ||
Максимална брзина | 80 km/h (50 mph)[1] | ||
|
Торински метро је савремени систем брзог превоза у Торину. Њиме управља Gruppo Torinese Trasporti, јавно предузеће које контролише општина Торино. Систем обухвата једну линију са 23 станице која повезује станицу Ферми у Колењу са тргом Бенгаси, близу границе са општином Монкалијери.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]
Историја метроа у Торину почиње тридесетих година прошлог века, када је представљен први пројекат подземне железнице. Међутим, изграђен је само део првог тунела, а стварни пројекат је одложен. Данас је тунел део система подземног паркинга.
Нова компанија посвећена развоју метро система у Торину основана је 1960-их. Урађено је неколико пројеката и студија изводљивости за подземну линију од 7 км (4,3 ми) испод центра града, а затим и за линију која повезује фабрике ФИАТ-а са околним насељима, али су на крају сви предлози одбијени.
Средином 1980-их, одобрен је нови предлог за систем од 5 брзих трамвајских линија на нивоу. Међутим, само планирана линија 3 је изграђена према првобитном пројекту, док су остале на крају изграђене или као редовне трамвајске линије, без наменске траке, или као аутобуске.
Нови пројекат је одобрен 1995. за линију од Campo Volo до главне железничке станице. Пројекат је обустављен због недостатка средстава.
Пројекат за подземну линију је настављен у априлу 1999. са дужом трасом до Лињоте. Радови на линији почели су 19. децембра 2000., у склопу радова за Зимске олимпијске игре у Торину 2006. Прва деоница је отворена 4. фебруара 2006., док је други крак на југу до главне железничке станице отворен 5. октобра 2007. Последњи део линије на југу је отворен 6. марта 2011.[5]
Мрежа
[уреди | уреди извор]Линија | Терминали | Отворено | Најновије проширење | Дужина | Станице |
---|---|---|---|---|---|
Линија 1 | Fermi – Bengasi | 4. фебруар 2006.[1] | 23. април 2021.[1] | 151 км[1] | 23[1] |
Услуге
[уреди | уреди извор]Карте
[уреди | уреди извор]Од маја 2018. карта кошта 1,70 евра и укључује градску и приградску линију у трајању од 100 минута. Штавише, било који облик сезонске карте за градски превоз важи и за метро систем. [6]
Радно време
[уреди | уреди извор]Метро почиње са радом у 5:30 од понедељка до суботе и у 7:00 недељом. Затвара се у 22:00 понедељком, у 00:30 од уторка до четвртка, у 1:30 у петак и суботу и у 1:00 недељом. [7]
Планови
[уреди | уреди извор]Линија 2
[уреди | уреди извор]30. августа 2017. уговор за израду идејног пројекта за другу линију додељен је компанији Systra, француском конгломерату.[8] Линија ће повезивати југозападна предграђа града (Орбасано и Бејнаско) са квартом Баријера ди Милано на северу.
Прелиминарна анализа из 2018. резултирала је неким променама овог првобитног поравнања. Следећег године су најављене јавне консултације и нова траса, са списком од 23 планиране станице, објављена је на сајту града.[9] У децембру 2018. идејни пројекат је достављен италијанском Министарству саобраћаја на одобрење финансирања, са циљем да се процес надметања покрене до 2021.[10] Италијанска влада је 2019. издвојила 828 милиона евра за финансирање Линије 2 у укупном пројектованом трошку од 3 милијарде евра, а изградња би требало да почне 2021, а отварање 2028.[11]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е ж з „La Linea 1 di Metropolitana” [Metro Line 1] (PDF) (на језику: италијански). Citta' di Torino. Приступљено 2014-05-24.
- ^ „2006 – 2016: 10 anni di metropolitana a Torino”. Gruppo Torinese Trasporti S.p.A. 3. 2. 2016. Архивирано из оригинала 20. 10. 2017. г. Приступљено 19. 8. 2019.
- ^ Ricca, Jacopo (13. 3. 2019). „Due minuti e 17 secondi, torna alla normalità la metropolitana di Torino” (на језику: италијански). Repubblica.it. Приступљено 17. 7. 2019.
- ^ „Servizi” (PDF). GTT. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 8. 2011. г. Приступљено 25. 9. 2011.
- ^ EdT, Redazione (2024-11-25). „Metropolitana Torino, orario completo (apertura, chiusura)” (на језику: италијански). Приступљено 2025-01-16.
- ^ „URBAN AND SUBURBAN TRANSPORT FARES”. GTT Torino. Архивирано из оригинала 26. 11. 2017. г. Приступљено 8. 12. 2017.
- ^ „Gli orari”. GTT Torino. Архивирано из оригинала 20. 4. 2013. г. Приступљено 16. 4. 2013.
- ^ „Nuovo step per la linea 2 della metro di Torino: a Systra l'aggiudicazione provvisoria”. Torino Oggi (на језику: италијански). 2017-08-30. Приступљено 2025-01-16.
- ^ „M2TO Progetto Premliminare della Linea 2” (PDF) (на језику: италијански). Citta di Torino. Приступљено 16. 7. 2018.
- ^ „Linea 2 della Metropolitana, definito il tracciato. Stimati 300mila spostamenti quotidiani – TorinoClick” (на језику: италијански). 2018-11-20. Приступљено 2025-01-16.
- ^ International2019-11-06T12:33:00+00:00, Metro Report. „Government announces Torino metro Line 2 funding”. Railway Gazette International (на језику: енглески). Приступљено 2025-01-16.