Трансилуминација
Трансилунинација, дијафаноскопија или трансилуминациони тест је једноставна техника заснована на примени усмерене светлости високог интензитета кроз део тела или орган да би се проверила било каква абнормалност као што је сакупљање течности или ваздуха. Области у којима се користи овај тест укључују главу (хидроцефалус), скротум (хидерокеле), грудни кош недоношчади или новорођенчета (пнумоторакс) или трбух новорођенчета (пнеумоперитонеум).[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Трансилуминацију лобање први је користио и описао Ричард Брајт 1831. године. Метода је годинама унапређивана и напокон уведена у дијагностику интракранијалног крварења пре него што су ултразвучне методе постале популарне да би касније била препозната као први облик постављања дијагнозе хидроцефалуса засноване на примени светлости.[2]
Пре открића рендгенских зрака, дијафаноскопија је била једна од метода коришћених за осветљавање максиларних и фронталних синуса. Неправилан пролаз светлосних зрака указивао је на смањење ваздушног простора у синусима, најчешће узроковано запаљенским процесима (акутним и хроничним) и присуством тумора у синусима.
Данас се трансилуминациони тест користи као скрининг процедура за одојчад са макроцефалијом и за оне за које се сумња да имају субдурални излив, субдурални хематом, хидроцефалус, хидраненцефалију, поренцефалију, повећан интракранијални притисак, па чак и фрактуре лобање и недостатке у исхрани.[3][4][5]
Тренутно је њена употреба прилично је ограничена, упркос неинвазивној природи, ниској цени теста и високој дијагностичкој вредности.
Опште информације
[уреди | уреди извор]У медицини трансилуминација се генерално односи на пренос светлости кроз ткива тела. Уобичајен пример је пренос светлости кроз прсте, када се ствара црвени сјај због тога што црвена крвна зрнца апсорбују друге таласне дужине светлости. Трансилуминација се најчешће користи за за просветљавање органа који укључују: синусе, дојке, тестисе, очи, плућа, трбух, лобању...
Педијатри овај тест широко користе за осветљавање тела беба и посматрање количине распршене светлости. Пошто њихов скелет није у потпуности калцификован, светлост може лако да продре у ткива новорођенчета.
Уобичајени примери дијагностичких апликација су:
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Pandita, Aakash; Sharma, Deepak; Shastri, Sweta (2015). „Transillumination test: A bedside aid for differentiating meningocele from myelomeningocele: Point of care testing”. Medical Journal of Dr. D.Y. Patil University (на језику: енглески). 8 (2): 276. ISSN 2589-8302. doi:10.4103/0975-2870.153189.
- ^ Bright, Richard (1828). „1. Reports of Medical Cases, selected with a view of illustrating the symptoms and cure of Diseases, by a reference to Morbid Anatomy.”. The American Journal of the Medical Sciences. 1 (2): 402—420. ISSN 0002-9629. doi:10.1097/00000441-182801020-00017.
- ^ DODGE, P. R.; PORTER, P. (1961-12-01). „Demonstration of Intracranial Pathology by Transillumination”. Archives of Neurology. 5 (6): 594—605. ISSN 0003-9942. doi:10.1001/archneur.1961.00450180016004.
- ^ Haslam, Robert H.A. (1973). „Physical Examination and Clinical Investigation of the Handicapped Child”. Pediatric Clinics of North America. 20 (1): 27—44. ISSN 0031-3955. doi:10.1016/s0031-3955(16)32808-5.
- ^ Jaime, Rozovski N.; Fernando, Novoa S.; Jorge, Abarzúa F.; Fernando, Mönckeberg B. (1971). „Cranial transillumination in early and severe malnutrition”. British Journal of Nutrition. 25 (1): 107—111. ISSN 0007-1145. doi:10.1079/bjn19710068.
- ^ „Transillumination Technique :: The University of Iowa, Ophthalmology”. webeye.ophth.uiowa.edu. Приступљено 2024-08-14.
- ^ Sahn, Steven A.; Heffner, John E. (2000-03-23). „Spontaneous Pneumothorax”. New England Journal of Medicine. 342 (12): 868—874. ISSN 0028-4793. doi:10.1056/nejm200003233421207.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор] | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
