Туризам у Јужноафричкој Републици

Јужноафричка Република је туристичка дестинација, а туризам ствара значајне приходе. Према Савету за путовања и туризам, туристичка индустрија је директно допринела 102 милијарде БДП 2012. године и 10,3% радних места у земљи.^[1]

Јужна Африка нуди и домаћим и страним туристима широк спектар могућности, између осталог и сликовитог природног пејзажа и резервата дивљачи, разноликог културног наслеђа и високо цењених вина. Неке од најпопуларнијих дестинација обухватају неколико националних паркова, попут експанзивног Националног парка Кругер на северу земље, обале и плажа провинција Квазулу-Натал и Западни Кејп и градова попут Кејптауна, Јоханезбурга и Дурбана.

Према најновијој анкети о туризму и миграцији у Јужној Африци, скоро 3,5 милиона путника прошло је кроз улазне луке у августу 2017. године.^[2]
Првих пет земаља у са највећим бројем туриста у Јужној Африци биле су Сједињене Државе, Уједињено Краљевство, Немачка, Холандија и Француска. Зимбабве се налази на листи са 31% туриста, а следе Лесото, Мозамбик, Есватини и Боцвана. Поред тога, Нигерија је земља са скоро 30% туриста који долазе у Јужну Африку.^[3]

Туристичке атракције

Биодиверзитет и екотуризам

Јужноафричка Република налази се на шестом од седамнаест места мегадиверских земаља света. На простору државе налази се велики број биљних и животињских врста. Међу великима сисарима у земљи у северним деловима пописани су лавови, леопарди, гепарди, бели носорози, обични гну, куду, импале, хијене, нилски коњи и жирафе.^[4]
Значајан део регије Бушвелд налази се на североистику, укључујући Национални парк Кругер, један од највећиј резерви дивљачи у Африци и Саби Санд резерват. Национални парк Круге роснован је 1926. године и један је од најпосећенијих националних паркова у земљи, са укупно 1.659.793 посетилаца у периоду између 2014—2015. године.^[5]
Земља је такође нарочито богата биљном разноликошћу, са широким спектром биома широм земље. Ово укључује травњаке у Хајвелду у централном делу Јужноафричке Републике. Ова ретка венетација заштићена је као део Националног парка Стона планина, који укључује читав предео Стоне планине, а тај парк био је најпосећенију у Јужноафричкој Републици са укупно 2.677.767 посетицала у периоду од 2014—2015. године.^[5]

Екотуризам

Тешко је знати да ли постоји регулација термина 'екотуризам' као основе за еко-путовања. Међутим, постоји непрофитно удружење које представља приватни сектор Јужноафричке асоцијације за туристичке услуге (САТСА), који се назива "посвећена туристичка индустрија у Јужној Африци. САТСА је фокусирана на одговорност, интегритет и контролу квалитета туристичке индустрије у Јужној Африци. Поред САТСА, веб-сајт responsibletravel.com је заједно са компанијама Метро, Светско путовање Путовање магазином успоставио награде Светског одговорног туризма. Циљ награде је препознати појединце, организације и организације у туристичкој индустрији који се значајно посвећују култури и економији локалних заједница и пружају позитиван допринос очувању биодиверзитета.^[6]

Национални паркови

Јужноафрички национални паркови (САНПаркс) је тело одговорно за управљање националним парковима Јужне Африке.^[7] САНПаркс је основан 1926. године, а тренутно у држави постоји 21 парк, а они заузимају површину од 40.000 km², што је око 3% укупне површине Јужне Африке.^[8]^[9]

Име	Локација	Основање	Подручје
Адо национални парк за слонове	Источни Кејп 33° 16′ Ј; 25° 26′ И / 33.26° Ј; 25.44° И / -33.26; 25.44	000000001931-01-01-00001931.	1642 km²
Нацонални парк Агулхас	Западни Кејп 34° 30′ Ј; 20° 00′ И / 34.50° Ј; 20.00° И / -34.50; 20.00	000000001998-09-14-000014. септембар 1998.	56,9 km² (22,0 sq mi)
Национални парк Ричсвелд	Северни Кејп 28° 03′ 14″ Ј; 17° 02′ 05″ И / 28.053889° Ј; 17.034722° И / -28.053889; 17.034722	000000002003-01-01-00002003. 000000001991-01-01-00001991. 000000001968-01-01-00001968.	5920 km²^[10] 1624 km²^[7] 4611 km²^[11]
Национални парк Ауграбијеви водопади	Северни Кејп 28° 35′ 28″ Ј; 20° 20′ 18″ И / 28.591111° Ј; 20.338333° И / -28.591111; 20.338333	000000001966-01-01-00001966.	417 km²
Национални парк Бонтебук	Западни Кејп 34° 04′ 00″ Ј; 20° 27′ 00″ И / 34.066667° Ј; 20.45° И / -34.066667; 20.45	000000001931-01-01-00001931.	27.9 km²
Национални парк Камдебу	Источни Кејп 32° 15′ Ј; 24° 30′ И / 32.25° Ј; 24.5° И / -32.25; 24.5	000000002005-10-30-000030. октобар 2005. 1979 (Karoo Nature Reserve)	194 km²
Национални парк Гарден Рут	Западни Кејп 34° 00′ Ј; 23° 15′ И / 34° Ј; 23.25° И / -34; 23.25	000000002009-03-06-00006. март 2009. 1985 (Језерско подручје Книсна) 1964 (Национални парк Цицикама) 1985 (Национални парк Дивљина)	1570 km² (150 km²) (639 km²) (106 km²)
Национални парк Златна капија	Фри Стејт 28° 30′ 22″ Ј; 28° 37′ 00″ И / 28.506111° Ј; 28.616667° И / -28.506111; 28.616667	000000001963-01-01-00001963.	116 km²
Национални парк Кару	Западни Кејп 32° 21′ 00″ Ј; 22° 35′ 00″ И / 32.35° Ј; 22.583333° И / -32.35; 22.583333	000000001979-01-01-00001979.	831 km²
Национални парк Калахари	Северни Кејп 25° 46′ 00″ Ј; 20° 23′ 00″ И / 25.766667° Ј; 20.383333° И / -25.766667; 20.383333	000000002000-05-12-000012. мај 2000. 000000001931-07-31-000031. јул 1931. (непознато)	33551 km²^[12] 9591 km²^[7] 28000 km²(est.)
Национални парк Кругер	Limpopo and Mpumalanga 24° 00′ 41″ Ј; 31° 29′ 07″ И / 24.011389° Ј; 31.485278° И / -24.011389; 31.485278	000000001926-05-31-000031. мај 1926.^[13]^[14]	19623 km²
Национални парк Мапунгумбве	Limpopo 25° 46′ 00″ Ј; 20° 23′ 00″ И / 25.766667° Ј; 20.383333° И / -25.766667; 20.383333	000000001995-01-01-00001995.	53.6 km²
Национални парк Маракеле	Limpopo 22° 15′ Ј; 29° 12′ И / 22.25° Ј; 29.2° И / -22.25; 29.2	000000001994-01-01-00001994.	507 km²
Национални парк Мокала	Северни Кејп 29° 10′ 00″ Ј; 24° 21′ 00″ И / 29.166667° Ј; 24.35° И / -29.166667; 24.35	000000002007-06-19-000019. јун 2007.	196 km²
Национални парк Планина Зебра	Источни Кејп 32° 11′ 00″ Ј; 25° 37′ 00″ И / 32.183333° Ј; 25.616667° И / -32.183333; 25.616667	000000001937-01-01-00001937.	284 km²
Национални парк Намаква	Северни Кејп 30° 02′ 36″ Ј; 17° 35′ 10″ И / 30.043333° Ј; 17.586111° И / -30.043333; 17.586111	000000001999-01-01-00001999.	1350 km²
Национални парк Стона планина	Западни Кејп 33° 58′ 00″ Ј; 18° 25′ 30″ И / 33.966667° Ј; 18.425° И / -33.966667; 18.425	000000001998-05-19-000019. мај 1998.	243 km²
Национални парк Танка Кару	Северни Кејп 32° 15′ Ј; 19° 45′ И / 32.25° Ј; 19.75° И / -32.25; 19.75	000000001986-05-19-000019. мај 1986.	1216 km²
Национални парк Западна обала	Западни Кејп 33° 07′ 15″ Ј; 18° 04′ 00″ И / 33.120833° Ј; 18.066667° И / -33.120833; 18.066667	000000001985-01-01-00001985.	363 km²

Културне атракције

Поред својих бројних природних атракција, Јужноафричка Република се такође може похвалити бројним атракцијама од културног значаја. Ово укључује фосилне пећине које чине део Колевке човечанства у Гаутенгу, остаци предколонијалног краљества Мапунгубве у северном делу покрајине Лимпопо, винске регионе у Западном Кејпу и велики број других историјских знаменитости у Кејптауну и Јоханезбургу, као што је острво Робен, замак Добре Наде и Совето.

Предели под Унеско баштином

Осам јужноафричких локација уписано је на листу Унеско Светске баштине, укључујући и Исиманглалисо и Укаламба подручја у Квазулу-Натал покрајини.

Колевка човечанства

Мапангубве

Ричсвелд

Оство Робер

Капска област

Исимангалисо

Вредефорт

Укаламба
Дракенсберг

Локација Светске баштине у Јужноафричкој Републици.^[15]

Виза

Посетиоци Јужноафричке Републике морају добити визе из једне од дипломатских мисија у Јужној Африци, осим ако не долазе из земаља које су изузете за визу. Посетиоци којима је потреба виза морајус е пријавити лично и оставити биометријске податке.^[16]

Статистике

Године 2014. Јужноафричку Републику посетило је 9.549.236 туриста, што указује на повећање од 0,1% од 9.536.568 туриста забележених 2013. године. Највећи број забележених доласка је у био у јануару 2013. године, док је најмање туриста у држави било у јуну. Већина односно 76,2% туриста који су долазили у земљу били су држављани Сједињених Држава, 1,9% су из других афричких земаља, 23,6% су били прекоморски туристи.

Доласи по години

Foreign traveller arrivals (2000-2015)^[17]
Година	Страни туристи (у хиљадама)	Година	Страни туристи (у хиљадама)
2000	6 001 000	2008	9 729 000
2001	5 908 000	2009	10 098 000
2002	6 550 000	2010	11 575 000
2003	6 640 000	2011	12 496 000
2004	6 815 000	2012	13 796 000
2005	7 518 000	2013	15 155 000
2006	8 509 000	2014	15 092 000
2007	9 208 000	2015	15 052 000

Туристи по државама

Државе из којих туристи највише долазе^[18]				Државе из којих туристи највише долазе^[18]
Ранг	Држава	Број посетилаца 2015	% Процентуално	Ранг	Држава	Број посетилаца 2015	% Процентуално
1	Зимбабве	1 900 791	28.9	1	Уједињено Краљевство	407 486	19.0
2	Лесото	1 394 913	21.2	2	САД	297 226	13.9
3	Мозамбик	1 200 335	18.3	3	Немачка	256 646	12.0
4	Свазиленд	838 006	12.7	4	Француска	128 438	6.0
5	Боцвана	593 514	9.0	5	Холандија	121 883	5.7
6	Намибија	212 514	3.2	6	Аустралија	99 205	4.6
7	Замбија	161 259	2.5	7	Кина	84 691	3.9
8	Малави	135 260	2.1	8	Индија	78 385	3.7
9	Ангола	48 416	0.7	9	Канада	56 224	2.6
10	Танзанија	35 817	0.5	10	Италија	52 377	2.4

Референце

^ „Travel & Tourism Economic Impact 2013 South Africa” (PDF). WTTC. март 2013. Архивирано из оригинала (PDF) 9. 3. 2014. г. Приступљено 20. 11. 2013.
^ „Tourism and Migration, August 2017”. Statistics South Africa. 25. 10. 2017. Приступљено 24. 11. 2017.
^ „3,5 million travellers to South Africa”. Statistics South Africa. 25. 10. 2017. Приступљено 24. 11. 2017.
^ „Biodiversity of the world by countries”. Institutoaqualung.com.br. Архивирано из оригинала 1. 11. 2010. г. Приступљено 30. 5. 2010.
^ ^а ^б „SANParks Annual Report - 2014/15” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 11. 08. 2017. г.
^ „South African National Parks Annual Report 2015/16” (PDF). South African National Parks. стр. 125. ISBN 978-0-621-44439-1. Приступљено 23. 8. 2017.
^ ^а ^б ^в „About Us: Nature's Best!”. South African National Parks. Приступљено 22. 8. 2017.
^ „South African National Parks Annual Report 2015/16” (PDF). South African National Parks. стр. 6. ISBN 978-0-621-44439-1. Приступљено 26. 8. 2017.
^ „South African National Parks Annual Report 2015/16” (PDF). South African National Parks. стр. 140. ISBN 978-0-621-44439-1. Приступљено 23. 8. 2017.
^ „/Ai /Ais-Richtersveld Transfrontier Park”. Peace Parks Foundation. 21. 4. 2017. Архивирано из оригинала 26. 08. 2017. г. Приступљено 22. 8. 2017.
^ „/Ai-/Ais Hot Springs Game Park”. Ministry of Environment and Tourism Namibia. Архивирано из оригинала 26. 08. 2017. г. Приступљено 25. 8. 2017.
^ „Kgalagadi Transfrontier Park”. Peace Parks Foundation. 10. 7. 2017. Архивирано из оригинала 26. 08. 2017. г. Приступљено 25. 8. 2017.
^ House of Assembly Debates, cols 4366-81, 31 May 1926.
^ Stevenson-Hamilton, James (1993). South African Eden: The Kruger National Park 1902-1946. Struik Publishers. ISBN 978-1-86825-343-2.
^ „South Africa - Properties inscribed on the World Heritage List”. UNESCO. Приступљено 2. 6. 2011.
^ New visa rules will hurt tourism: DA
^ Tourism 2015. statssa.gov.za (4 April 2016)
^ ^а ^б „Statistics SA: Tourism 2015” (PDF).

Спољашње везе

Званични веб-сајт
Јужноафрички Национални одсек за туризам Архивирано на сајту Wayback Machine (5. фебруар 2021)

[1] „Travel & Tourism Economic Impact 2013 South Africa” (PDF). WTTC. март 2013. Архивирано из оригинала (PDF) 9. 3. 2014. г. Приступљено 20. 11. 2013.

[2] „Tourism and Migration, August 2017”. Statistics South Africa. 25. 10. 2017. Приступљено 24. 11. 2017.

[3] „3,5 million travellers to South Africa”. Statistics South Africa. 25. 10. 2017. Приступљено 24. 11. 2017.

[4] „Biodiversity of the world by countries”. Institutoaqualung.com.br. Архивирано из оригинала 1. 11. 2010. г. Приступљено 30. 5. 2010.

[SANParks_Annual_Report_-_2014/15-5] а ^б „SANParks Annual Report - 2014/15” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 11. 08. 2017. г.

[6] „South African National Parks Annual Report 2015/16” (PDF). South African National Parks. стр. 125. ISBN 978-0-621-44439-1. Приступљено 23. 8. 2017.

[SANPARKS-about-7] а ^б ^в „About Us: Nature's Best!”. South African National Parks. Приступљено 22. 8. 2017.

[8] „South African National Parks Annual Report 2015/16” (PDF). South African National Parks. стр. 6. ISBN 978-0-621-44439-1. Приступљено 26. 8. 2017.

[9] „South African National Parks Annual Report 2015/16” (PDF). South African National Parks. стр. 140. ISBN 978-0-621-44439-1. Приступљено 23. 8. 2017.

[10] „/Ai /Ais-Richtersveld Transfrontier Park”. Peace Parks Foundation. 21. 4. 2017. Архивирано из оригинала 26. 08. 2017. г. Приступљено 22. 8. 2017.

[11] „/Ai-/Ais Hot Springs Game Park”. Ministry of Environment and Tourism Namibia. Архивирано из оригинала 26. 08. 2017. г. Приступљено 25. 8. 2017.

[12] „Kgalagadi Transfrontier Park”. Peace Parks Foundation. 10. 7. 2017. Архивирано из оригинала 26. 08. 2017. г. Приступљено 25. 8. 2017.

[13] House of Assembly Debates, cols 4366-81, 31 May 1926.

[Stevenson-14] Stevenson-Hamilton, James (1993). South African Eden: The Kruger National Park 1902-1946. Struik Publishers. ISBN 978-1-86825-343-2.

[15] „South Africa - Properties inscribed on the World Heritage List”. UNESCO. Приступљено 2. 6. 2011.

[16] New visa rules will hurt tourism: DA

[17] Tourism 2015. statssa.gov.za (4 April 2016)

[Statistics_SA:_Tourism_2015-18] а ^б „Statistics SA: Tourism 2015” (PDF).

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]