Туризам у Бугарској
Туризам у Бугарској значајно доприноси економији земље. Смештена на размеђи истока и запада, Бугарска је била место многих цивилизација — Трачана, Грка, Римског царства, Византије, Словена, Прабугара и Османског царства. Земља је богата туристичким знаменитостима и историјским артефактима, расутих по лако доступној територији. Међународно је позната по приморским и зимским одмаралиштима.
Према подацима Светске банке, Бугарска је привукла скоро дванаест милиона страних туриста 2017.[1] из пет земаља: Грчке, Румуније, Турске, Немачке и Русије који чине око 50% свих посетилаца.[2] Године 2014. сектор је допринео 15% БДП-а и подржао 150.000 радних места.[3]
Туристичке атракције
[уреди | уреди извор]Унескова светска баштина и листа нематеријалне културне баштине
[уреди | уреди извор]У Бугарској постоји десет места Унескове светске баштине.[4] Прва четири места уписана су на списак 1979, а последња 2017. Бугарска тренутно има шеснаест додатних некретнина на оквирној листи.[5]
-
Древни град Несебар
-
Исконске букове шуме централног Балкана[6]
-
Нестинарство
-
Сурва, игре маскенбала
-
Копривштица, сајам фолклора
Етнички, културни и историјски туризам
[уреди | уреди извор]Бугарско културно наслеђе има много манифестација — археолошки резервати и споменици, музеји, галерије, богат културни календар, традиционални фолклор и архитектонске споменике.
Историјски споменици и локалитети
[уреди | уреди извор]-
Палата Балчик
-
Епископска базилика
-
Покривени мост, Ловеч
-
Еуксиноград
-
Оснивачи бугарског државног споменика
-
Црвена тврђава
-
Палата Врана
-
Асени
Музеји
[уреди | уреди извор]Трачко благо
[уреди | уреди извор]Трачани су израђивали украшене златне и сребрне предмете попут разних врста посуда, ритона, маски за лице, пекторала, накита, оружја и друго. Некада су закопавали богате оставе драгоцених предмета како би их сакрили у време непријатељских инвазија и немира. До данас је у Бугарској, која је била колевка трачке цивилизације, ископано више од 80 блага.
Сеоски туризам
[уреди | уреди извор]Бугарска градска кућа представља отелотворење власниковог социјалног статуса, заната и традиције. Многе старе зграде и села Арбанаса, Лештена, Ковачевитса и Мелника које показују ову врсту архитектуре сачуване су до данас.
Градски туризам
[уреди | уреди извор]Манастири
[уреди | уреди извор]Током 13. и нарочито током 14. века изградња манастира је напредовала. Због тешких времена многи манастири су личили на тврђаве. Обично су имале правоугаони облик, зидине су окруживале двориште у коме су се налазиле главне цркве. Споља су били високи камене зидове, а изнутра галерије са неколико продавница које су водиле према становима монаха.
Цркве
[уреди | уреди извор]-
Црква Рођења Христовог
-
Храм Светог Архангела Гаврила
-
Црква Свете Петке
-
Црква Светог Димитрија
-
Црква Светог Петра
-
Црква Светог Николе
Фестивали и догађаји
[уреди | уреди извор]-
Национални сајам фолклора
-
Фестивал руже, Казанлак
-
Сурва, игре маскенбала
-
Копривштица сајам фолклора
Туристичка насеља и природни туризам
[уреди | уреди извор]Морска одмаралишта
[уреди | уреди извор]Бугарско приморје је разнолико. Беле и златне пешчане плаже заузимају приближно 130 km од 378 km дуге обале. Температуре током летњих месеци врло су погодне за морски туризам, а температура воде омогућава купање на мору од маја до октобра. Пре 1989. била је међународно позната као Црвено приморје. Од пада Гвоздене завесе, међутим, њен надимак је промењен у Бугарско приморје.
Пешачење и скијање
[уреди | уреди извор]Имају неколико скијашких подручја која нуде повољне услове за скијање, сноубординг, скијашко трчање и друге зимске спортове.
Национални паркови
[уреди | уреди извор]Бугарска има три национална парка, једанаест паркова природе и 55 резервата природе.[7] Први парк природе у Бугарској и на Балканском полуострву је Витоша, основан 1934.
-
Национални парк Сините Камани
-
Странџа
-
Парк природе Русенски Лом
-
Парк природе Шуменска висораван
Пећине и водопади
[уреди | уреди извор]Од 2002. у Бугарској постоји око 4500 откривених подземних формација.[8] Најранији писани подаци о пећинама у Бугарској налазе се у рукописима личности и историчара бугарског националног препорода из 17. века Петра Богдана Бакшева. Прво бугарско спелеолошко друштво основано је 1929. године. У пећинама у земљи живи више од 700 врста бескичмењака и 32 од 37 врста слепих мишева пронађених у Европи.
Облици и формације природе
[уреди | уреди извор]
Статистика
[уреди | уреди извор]Доласци по земљама
[уреди | уреди извор]Већина посетилаца који у Бугарску долазе на кратко време су из следећих земаља:[2][9][10][11]
Ранг | Држава | 2019 | 2018 | 2017 | 2016 | 2015 |
---|---|---|---|---|---|---|
1 | Румунија | 2,161,004 | 2,035,606 | 1,943,436 | 1,743,697 | 1,499,854 |
2 | Турска | 1,628,231 | 1,534,809 | 1,437,276 | 1,312,895 | 1,237,841 |
3 | Грчка | 1,277,610 | 1,290,313 | 1,272,997 | 1,157,062 | 1,024,527 |
4 | Њемачка | 948,492 | 1,063,502 | 1,046,219 | 1,003,030 | 826,142 |
5 | Србија | 679,336 | 632,902 | 541,303 | 490,668 | 501,091 |
6 | Северна Македонија | 605,348 | 609,591 | 583,026 | 562,365 | 506,052 |
7 | Украјина | 596,993 | 487,400 | 388,645 | 342,214 | 310,777 |
8 | Уједињено Краљевство | 508,342 | 424,384 | 352,054 | 281,777 | 250,038 |
9 | Русија | 460,770 | 522,085 | 565,754 | 589,844 | 493,989 |
10 | Пољска | 445,316 | 474,984 | 424,724 | 388,833 | 285,455 |
11 | Француска | 250,014 | 260,099 | 231,348 | 195,571 | 171,305 |
12 | Израел | 246,404 | 245,567 | 209,304 | 183,846 | 155,276 |
13 | Чешка | 214,550 | 236,265 | 209,218 | 219,349 | 160,978 |
14 | Аустрија | 214,179 | 217,541 | 216,986 | 204,489 | 175,024 |
15 | Холандија | 176,122 | 193,362 | 183,755 | 147,882 | 125,378 |
16 | Италија | 167,658 | 181,770 | 177,250 | 152,078 | 143,446 |
17 | Белгија | 155,367 | 170,146 | 152,739 | 119,429 | 100,777 |
18 | Мађарска | 111,132 | 102,956 | 111,405 | 118,805 | 102,189 |
19 | Сједињене Државе | 109,283 | 101,220 | 90,963 | 82,465 | 81,979 |
20 | Словачка | 87,227 | 101,887 | 81,318 | 78,167 | 74,770 |
Укупно | 12,368,363 | 11,596,167 | 10,604,396 | 9,316,624 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Worldbank Tourism in Bulgaria”. Worldbank.org. Приступљено 2017-08-01.
- ^ а б „Arrivals of visitors from abroad to Bulgaria by months and by country of origin - National statistical institute”. Nsi.bg. Архивирано из оригинала 23. 11. 2017. г. Приступљено 2019-09-28.
- ^ „Statistical references 2013 - National Statistical Institute” (PDF). Statlib.nsi.bg. Архивирано из оригинала (PDF) 2015-04-12. г. Приступљено 2017-08-29.
- ^ MacDermott, Mercia (1998). Bulgarian Folk Customs. Jessica Kingsley Publishers. стр. 226. ISBN 1-85302-485-6. Приступљено 20. 12. 2011. „While dancing round fires and jumping over fires forms part of many Slav customs, dancing on fire does not, and it is therefore likely that nestinarstvo was inherited by the Bulgarians from the Hellenized Thracians who inhabited the land before them.”
- ^ „UNESCO World Heritage Centre - Tentative List: Bulgaria”. UNESCO World Heritage Centre. Приступљено 2019-09-28.
- ^ Centre, UNESCO World Heritage. „UNESCO World Heritage Centre - New Inscribed Properties (2017)”. Whc.unesco.org. Приступљено 2017-08-29.
- ^ „Register of protected areas in Bulgaria”. Executive Environment Agency. Приступљено 2016-04-04.
- ^ География на България. Физическа и социално-икономическа география. „ФорКом“. 2002. стр. 64. ISBN 954-464-123-8.
- ^ „Tourism figures : Purpose of visit” (XLS). Nsi.bg. Приступљено 2017-08-29.
- ^ [1]
- ^ [2]
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званична туристичка веб локација у Бугарској
- Медији везани за чланак Туризам у Бугарској на Викимедијиној остави