Тур даун андер 2025. било је 25. издање етапне бициклистичке трке даун андера, који је одржан у Аустралији у периоду од 21. до 26. јануара 2025. године, као прва трка у оквиру UCI ворлд тура 2025.[1] Трка је имала шест етапа, укупне дужине од 819.9 km, старт је био у Проспекту у Јужној Аустралији, док је последња етапа вожена у Аделејду.[2]
На трци је учествовало 20 тимова, са по осам возача.[6] Свих 18 ворлд тур тимова имало је аутоматску позивницу и били су обавезни да учествују,[7] док су два најбоља про тур тима за претходну сезону такође имали аутоматску позивницу за све ворлд тур трке.[8] Лото и Израел—премијер тех су били најбољи про тур тимови на крају сезоне 2024. и имали су загарантовано учешће на свим ворлд тур тркама,[9] али је Лото одбио позивницу, као и за бројне друге трке, одлучивши да се фокусирају на освајање бодова на мањим тркама.[10] Једину специјалну позивницу добио је национални тим Аустралије.[11]
На Тур даун андеру додјељују се четири различите мајице за четири класификације, а поред четири главне, постоје још двије класификације за које се не додјељују мајице већ су бројеви возача које носе друге боје како би се разликовали од осталих.[32]
Прва и најважнија класификација био је генерални пласман, јер је побједник генералног пласмана побједник трке.[32] Пласман се рачунао тако што су се на времена возача остварена на првој етапи, додавала времена остварена на свакој наредној.[33] Три првопласирана возача на свакој етапи добијали су временску бонификацију од 10, 6 и 4 секунде, док су се такође додјељивале секунде бонификације на пролазним циљевима за прву тројицу возача, 3, 2 и 1 секунда.[34] Возач са најмањим укупним временом је лидер генералног пласмана и побједник на крају трке, а током трке носи наранџасту мајицу.[35]
Једна од другостепених класификација била је спринт класификација. Возачи су добијали поене на крају сваке етапе и на пролазним циљевима, а возач са највише бодова је побједник класификације, а у току трке је носио плаву мајицу.[32] Број поена који се додјељивао зависио је од профила етапе:
На равним етапама поене је добијало првих 15 возача (30, 25, 22, 19, 17, 15, 13, 11, 9, 7, 5, 4, 3, 2, 1);[36]
На брдским етапама број поена је такође добијало првих 15 возача, али је број поена који се додјељивао био мањи (30, 25, 22, 19, 17, 15, 13, 11, 9, 7, 5, 4, 3, 2, 1).[37]
На сваком пролазном циљу додјељивали су се поени за прву тројицу возача (3, 2, 1), а обично су била по два пролазна циља на етапи.[38]
Једна од другостепених класификација била је и брдска класификација, за коју су се додјељивали поени првим возачима који пређу преко означених успона, а број поена је зависио од категорије успона, док је лидер у току трке носио цвијетну зелену тачкасту мајицу.[39]
Успони су били категоризовани у пет категорија:
Прва категорија: поени су се додјељивали за пет првопласираних возача (10, 6, 4, 2, 1);[40]
Друга категорија: поени су се додјељивали за четири првопласирана возача (7, 5, 3, 1);[41]
Трећа категорија: поени су се додјељивали за три првопласираних возача (5, 3, 2).[42]
Четврта мајица која се додјељивала је за најбољег младог возача. Лидер се одлучивао по оствареном времену, исто као и за генерални пласман, али су се такмичили само возачи до 23 године.[43] Лидер је током трке носио бијелу мајицу.[32]
Сем Велсфорд (АУС)
Хавијер Ромо (ШПА)
Брајан Кокар (ФРА)
Хонатан Нарваез (ЕКВ)
Фин Фишер Блек (НЗЛ)
Оскар Онли (УК)
Магнус Шефилд (САД)
Патрик Конрад (АУТ)
Мајкл Вудс (КАН)
Фил Баухаус (ЊЕМ)
Тобијас Лунд Андерсен (ДАН)
Мауро Шмит (ШВА)
Демијен Хаусон (ИТА)
Мено Хојсинг (ХОЛ)
Дијего Пескадор (БЕЛ)
[[Бициклистички тим УАЕ тим емирејтс ХРГ|УАЕ тим емирејтс ХРГ}}
Израел—премијер тех
