Пређи на садржај

Тур де Франс 2024.

С Википедије, слободне енциклопедије
Тур де Франс 2024.
Трка 25. од 35. у UCI ворлд туру 2024.
Рута Тур де Франса 2024.
Рута Тур де Франса 2024.
Информације о трци
Датуми29. јун — 21. јул 2024.
Етапе21
Дистанца3.498 km
← 2023
2025 →

Тур де Франс 2024. 111. је издање етапне бициклистичке трке, једне од три гранд тур трке — Тур де Франса. Старт трке био је 29. јуна 2024. у Фиренци, што је био први пут у историји да је Тур стартовао у Италији.[1] последња етапа се вози 21. јула у Ници, због одржавања Олимпијских игара 2024. у Паризу, што је први пут у историји да се последња етапа неће возити у Паризу, први пут од 1975. да циљ неће бити на Јелисејским пољима,[2] као и први пут од 1989. да ће се на последњој етапи возити хронометар.[3]

Укупна дужина трке износи 3.498 km.[4] Вози се 21 етапа, уз два дана одмора, након девете и након етапе 15. Етапе су биле класификоване као осам равних, четири брдске, седам планинских и два хронометра;[5] Ишло се кроз три од пет планинских масива у Француској: Пиринеје, Централни масив и Алпе, као и кроз Апенине у Италији;[5] вожено је укупно 67 успона, од чега 6 екстра категорије укључујући Кол ди Турмале и Кол ди Галибије, 10 прве категорије, 11 друге, 19 треће и 21 четврте категорије,[5] а нису вожени успони Алп д’Иез, Кол д’Изоар, Мон Ванту, Гран Коломбје и Кол д’Обиск.[6] Највиша тачка био је успон Кол де ла Бонет са 2.802 m надморске висине,[7] док је Сестријере био најдужи успон са 39,2 km.[8] Укупно је циљ пет етапа био на успону, од чега двије на успону екстра категорије, двије на успону прве и једна на успону треће категорије.[9]

Највећи фаворити су били Јонас Вингегор који је освојио Тур 2022. и 2023. и Тадеј Погачар који је освојио Тур 2020. и 2021. Поред њих, велики фаворити су били Примож Роглич и Ремко Евенепул, који је дебитовао на трци, а медији су их назвали „велика четворка“. Други фаворити су били Ричард Карапаз, Сајмон Јејтс, Енрик Мас, Адам Јејтс и Давид Году, док је такође дебитовао и Хуан Ајусо. Ромен Барде и Марк Кевендиш су најавили да ће им ово бити последњи Тур де Франс, а четвороструки побједник Тура — Крис Фрум, изостављен је из тима. Тадеј Погачар је, након што је освојио Ђиро д’Италију 2024. дошао на Тур са циљем да буду први возач након 1998. који ће освојити Ђиро и Тур,[10] док је Кевендиш покушавао да оствари 35 етапну побједу и сруши рекорд Едија Меркса.[11]

Тимови[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Тимови и бициклисти на Тур де Франсу 2024.

На трци учествују 22 тима, са по осам возача.[12] Свих 18 ворлд тур тимова имало је аутоматску позивницу и били су обавезни да учествују;[13] два најбоља про тур тима за претходну сезону такође су имали аутоматску позивницу за све ворлд тур трке,[14] док су организатори трке — Amaury Sport Organisation, имали право да додијелиле још двије специјалне позивнице.[15]

Године 2019. донесено је правило да најбољи про тур тим у рангирању има загарантовано учешће на свакој ворлд тур трци наредне сезоне, а другопласирани има загарантовано учешће на свим једнодневним ворлд тур тркама.[16] Током 2022. донесено је правило о испадању два најслабија тима из ворлд тура на крају периода бодовања од три године, за период од 2020. до 2022. године, када тимовима истичу трогодишње лиценце, након чега је донесено правило да два најбоља про тур тима имају загарантовано учешће на свим ворлд тур тркама, а трећи на једнодневним тркама током наредне сезоне.[17] Лото—дестини и Израел—премијер тех су били најбољи про тур тимови на крају сезоне 2023. и имали су загарантовано учешће на свим ворлд тур тркама, док је Уно—Х мобилити имао загарантовано учешће на једнодневним ворлд тур тркама.[18] Специјалне позивнице су објављене 18. јануара 2024. године, а добили су их Тотал енержи и Уно Х мобилити, док су тимови Тудор про сајклинг и Ку 36.5 остали без позивнице.[19]

Група током пете етапе.

Од 176 возача, њих 45 возило је Тур по први пут.[20] Међу њима су били Евенепул, Ајусо, Жоао Алмеида, Бен Хили, Дерек Џи, Стивен Вилијамс и Паскал Акерман.[20] Возачи који су наступили долазили су из 27 држава;[21] пет држава је имало преко десет возача: Француска (32), Белгија (28), Шпанија (15), Холандија (14) и Уједињено Краљевство (11).[21] Данска, Њемачка и Италија имали су по осам, Норвешка седам, Аустралија шест, а Словенија пет возача.[21] Белгија је са 28 имала највише возача од 1989. када је учествовало њих 36,[20] а Уједињено Краљевство је са 11 поставило рекорд државе са највише возача на Туру икада.[22] најмлађи возач био је Јоханес Кулсет из из тима Уно Х мобилити, са 20 године и 79 дана,[23] док је најстарији био Јакоб Фуглсанг из Судал—Квик-степа, са 39 година и 99 дана, старији 39 дана од Михала Меркева и 60 дана од Кевендиша.[23] Кевендиш је стартовао своју 24 гранд тур трку и 15 Тур де Франс, највише од свих возача који су возили на Туру.[24] Прије почетка трке, Ромен Барде, који је освојио класификацију за најбољег младог возача и завршио је Тур на другом мјесту најавио је да вози Тур де Франс по последњи пут,[25] а то исто је објавио и Кевендиш.[26] Од тимова, Мовистар је стартовао Тур 42 пут узастопно, а Визма—лејз а бајк 41.[20]

UCI ворлд тур тимови:

UCI про тур тимови:

Фаворити[уреди | уреди извор]

Јонас Вингегор (лијево) и Тадеј Погачар (десно) били су главни фаворити за освајање Тура.

Највећи фаворити за освајање су побједник из 2022. и 2023. — Јонас Вингегор и Тадеј Погачар, који је освојио Тур 2020. и 2021. а велики фаворити били су још Примож Роглич и Ремко Евенепул,[27] а њих су медији назвали „велика четвртка“.[28] Погачар је 2021. освојио испред Вингегора, а Вингегор 2022. и 2023. испред Погачара. Њих двојица никада у каријери нису завршили Тур испод другог мјеста; Погачар је возио четири пута, два пута је освојио и два пута је завршио на другом мјесту, док је Вингегор возио три пута, два је освојио и једном је завршио на другом мјесту, а медији су њихов дуел означили као најбољи у историји Тур де Франса.[29] Прије почетка Тура нису возили заједно ниједну трку, Вингегор је на почетку сезоне освојио О гран камињо и Тирено—Адријатико,[30] а у априлу је пао на Вуелта ал Паис Баско трци, гдје је задобио пробушено плућно крило, као и друге повреде, због чега је морао да се оперише и у болници је провео 12 дана; није возио ниједну трку прије Тура и било је упитно хоће ли уопште возити Тур.[31] Опоравио се на вријеме за почетак трке, али је истакао да не зна који су му циљеви.[32] Поред Вингегора, у тиму је возио и Матео Јоргенсен, који је освојио Париз—Ницу и завршио Критеријум ди Дофине на другом мјесту,[33] док Сеп Кус, побједник Вуелта а Еспање 2023. није возио због ковида 19.[34] Погачар је истакао да му је циљ да 2024. покуша да постане први возач послије Марка Пантанија 1998. који ће освојити Ђиро и Тур исте године, изјавивши да би волио да постигне оно што је Пантани.[35] Њега су подржали медији, који су сматрали да може да освоји обје трке,[36] а такође га је подржао Мигел Индураин,[37] док је Евенепул изјавио да ако постоји неки возач који може да освоји Ђиро и Тур исте године, да је то Погачар.[38] Прије Тура освојио је Страде Бјанке соло нападом на 81 km до циља,[39] Вуелта а Каталуњу, гдје је остварио четири етапне побједе на седам етапа и освојио је брдску и класификацију по поенима,[40] као и Лијеж—Бастоњ—Лијеж нападом на 35 km до циља.[41] У мају је освојио Ђиро д’Италију уз шест етапних побједа и освојену брдску класификацију, а розе мајицу за лидера трке носио је од друге етапе до краја.[42] У тиму су поред њега возили још Адам Јејтс, који је Тур де Франс 2023. завршио на трећем мјесту, Жоао Алмеида који је Ђиро д’Италију 2023. завршио на трећем мјесту и Хуан Ајусо, који је Вуелта а Еспању 2022. завршио на трећем, а 2023. на четвртом мјесту, док су још возили Марк Солер и Павел Сиваков, који су такође гранд тур трке завршили у првих десет.[43] Медији су објавили да је то можда најјачи тим на Тур де Франсу икада,[44] као и да је можда могуће да возачи из тима УАЕ заврше на сва три мјеста на подијуму.[45]

Евенепул је почетком сезоне освојио Волта ао Алгарве и завршио је Париз—Ницу на другом мјесту,[46] након чега је у априлу такође учествовао у паду у коме и Вингегор и морао је да оперише кључну кост.[47] Опоравио се на вријеме да вози Критеријум ди Дофине, гдје је остварио етапну побједу на хронометру и завршио на седмом мјесту у генералном пласману.[48] Евенепул је дебитовао на Туру у петој сезони од почетка професионалне каријере, а његов деби био је најишчекиванији од 2008. када је требало да дебитује Анди Шлек.[49] Поред њега, у тиму је возио и Микел Ланда, који је завршио Тур два пута на четвртом мјесту.[50] Роглич је прије почетка сезоне напустио тим Визма—лејз а бајк и прешао је у тим Бора—ханзгро, како би могао да буде лидер тима на Туру.[51] Почетком сезоне завршио је Париз—Ницу на десетом мјесту у генералном пласману,[52] а у априлу је пао на Вуелти ал Паис Баско, на етапи на којој су пали Вингегор и Евенепул, али није имао прелома и напустио је трку у тимском аутомобилу.[53] Вратио се такмичењу на Критеријуму ди Дофине у јуну, који је освојио осам секунди испред Јоргенсена.[54] У тиму су поред њега возили још Џај Хиндли, који је освојио Ђиро д’Италију 2022. и Александар Власов, који је све три гранд тур трке завршио у првих десет.[55]

Јаспер Филипсен, побједник класификације по поенима 2023.

Од других возача, највећи фаворит је био Карлос Родригез, који је Тур 2023. завршио на петом мјесту, а поред њега, за тим Инеос гренадирс возио је и Еган Бернал, побједник Тура 2019. као и Герент Томас, побједник Тура 2018. који је 2024. завршио Ђиро д’Италију на трећем мјесту.[56] Остали фаворити били су Енрик Мас, Давид Году, побједник Вуелта а Еспање 2018. Сајмон Јејтс, побједник Ђиро д’Италије 2019. Ричард Карапаз и Феликс Гал.[57] Лидл—трек је предводио Ђулио Чиконе, док је Тео Гејган Харт, који је требало да буде лидер тима, морао да пропусти трку због ковида 19.[58] Лидер тима Бахреин—викторијуњ био је Сантијаго Буитраго, који је дебитовао на трци, а такође је возио Пељо Билбао, који је 2023. завршио на шестом мјесту.[59] Кофидис је предводио Гијом Мартен, Интермарше Луис Мејнтџенс, Израел—премијер тех Дерек Џи, а ДСМ Барде и Ворен Барги.[60]

Четвороструки побједник Тура — Крис Фрум, који није успио да се врати у форму какву је имао прије пада на Критеријуму ди Дофине 2019. изостављен је из тима Израел—премијер тех.[61] На Туру нису учествовали Данијел Мартинез и Бен о Конор, који су возили Ђиро, Кус и Гејган Харт због ковида 19, Жилијен Алафилип, који није ушао у састав тима,[62] као и Мајкл Вудс, који је одлучио да прескочи трку.[63]

Класификацију по поенима је 2023. освојио Јаспер Филипсен,[64] а 2022. Ваут ван Арт са рекордним бројем бодова.[65] Ван Арт је првобитно планирао да вози Ђиро д’Италију, али је пао на Дварс дор Фландерену и морао је да пропусти Ђиро.[66] Опоравио се на вријеме да вози Тур, али је истакао да је у најгорој форми пред Тур де Франс икада и да нема циљева,[67] док могућност надметања за зелену мајицу такође зависи и од тима, јер мора да ради за Вингегора.[68] Филипсен је истакао да му је приоритет у сезони Тур де Франс, етапне побједе и да покуша поново да освоји класификацију по поенима,[69] а заједно са њим возио је и Метју ван дер Пул.[70] Један од фаворита био је и Мадс Педерсен, који је освојио класификацију по поенима на Вуелта а Еспањи 2022.[71] а који је изјавио да су му приоритет етапне побједе али да ће се борити и за класификацију по поенима.[72] За Џејко—алулу су возили Дилан Груневеген и Мајкл Метјуз, који је освојио класификацију по поенима 2017.[73] Декатлон АГ2Р ла Мондијал је предводио Сем Бенет, који је освојио класификацију по поенима 2020. али од тада није возио Тур ниједном, док је у мају 2024. остварио четири етапне побједе на трци Кватре журс де Данкерк.[74] За Интермарше је возио Бинијам Грмај, који је истакао да му је примарни циљ да оствари етапну побједу,[75] док је за Аркеу возио Арно Демар, чији је циљ такође био етапна побједа.[76] Марк Кевендиш је освојио класификацију по поенима 2011. и 2021. али му је циљ био да оствари етапну побједу и сруши рекорд Едија Меркса по броју побједа на Тур де Франсу.[68] Арно де Ли је дебитовао на Туру, а прије старта трке освојио је првенство Белгије у друмској вожњи, гдје је одспринтао Филипсена, Јордија Меуса и Ван Арта.[75] Међу другим потенцијалним фаворитима били су Александер Кристоф који није остварио побједу на Туру од 2020. Брајан Кокар, Фабио Јакобсен, Фил Баухаус, Фернандо Гавириа, Марајн ван ден Берг и Паскал Акерман.[75][77] Погачар је 2023. завршио на четвртом мјесту у класификацији по поенима, а медији су истакли да може да буде конкурентан ако ниједан спринтер не буде доминирао.[75]

Ремко Евенепул, био је највећи фаворит за класификацију за најбољег младог возача.

У брдској класификацији највећи фаворити су углавном возачи који се боре за освајање Тура, јер представљају и најбоље брдаше.[78] Погачар је освојио Тур и брдску класификацију 2020. и 2021. након чега су организатори одлучили да укину правило према којем су се на брдским циљевима који су уједно и циљ етапе додјељивали дупли бодови.[79] И поред тога, Вингегор је освојио Тур и брдску класификацију 2022. седам бодова испред Сајмона Гешкеа, али је 2023. класификацију освојио Чиконе, док су Вингегор и Погачар завршили у првих пет.[80] Чиконе је био највећи фаворит да освоји класификацију другу годину заредом, због тога што на успонима може да остане са групом до краја и може у спринту да осваја бодове.[81] Билбао је завршио Тур 2023. у првих десет у генералном пласману, али је лидер тима 2024. Буитраго и очекивало се да Билбао може да се бори за брдску класификацију.[81] Ромен Барде и Ворен Барги су освојили класификацију по једном, Барде је најавио да вози Тур по последњи пут и очекивало се да ће ићи у бјегове како би остварио побједу или скупљао бодове на успонима.[78] Мејнтџес је био један од фаворита, као и Гал, који је 2023. завршио на другом мјесту у класификацији.[78] Буитраго је дошао на трку са циљем да се бори за генерални пласман, али се сматрало да може да се бори за брдску класификацију уколико изгуби доста времена.[78] Году је био заражен са ковидом 19 прије почетка Тура и сматрало се да неће моћи да се бори за генерални пласман, већ ће вјероватно промијенити фокус и борити се за етапне побједе и брдску класификацију.[78] Сајмон Јејтс је дошао на Тур са циљем да заврши на подијуму, али се сматрало да може да промијени фокус ако изгуби вријеме.[81] Стивен Вилијамс је током сезоне освојио Тур даун андер и Флеш Валон, а на Тур је дошао заједно са Дереком Џијем, са циљем да остваре етапне побједе за тим.[81] Нилсон Паулес је 2023. носио тачкасту мајицу на неколико етапа, али се сматрало да није велики фаворит да освоји класификацију јер не вози добро на највећим успонима.[81] Карапаз је завршио на трећем мјесту на Туру 2021. али је на трку 2024. дошао у лошој форми и сматрало се да ће можда да се бити за брдску класификацију умјесто за генерални пласман.[81] Међу фаворитима су били Гијом Мартен, Тобијас Халанд Јоханесен, Ваут Пулс, Максим ван Гилс и Том Пидкок, а сматрало се да Евенепул може да се бори за класификацију ако испадне из борбе за генерални пласман, као на Вуелта а Еспањи 2023.[81]

Класификацију за најбољег младог возача четири године заредом освојио је Погачар, који је од 2020. до 2023. носио бијелу мајицу на 71 етапи заредом,[82] а због његове доминације су многи тражили промјену правила, тако да конкуренти за класификацију буду само возачи који су тек почели професионалну каријеру или који по први пут возе Тур де Франс.[83] На трци 2024. Погачар више није могао да се такмичи за класификацију и највећи фаворит је био Евенепул, који је освојио класификацију за најбољег младог возача на Вуелта а Еспањи 2022. али се такође очекивало да ако изгуби вријеме у борби за подијум, да ће се вјероватно фокусирати на етапне побједе умјесто на бијелу мајицу.[83] Карлос Родригез је дебитовао 2023. и завршио је на петом мјесту у генералном пласману и на другом у класификацији за најбољег младог возача, док је током 2024. освојио Тур де Романди и завршио Вуелта ал Паис Баско на другом мјесту.[84] Хуан Ајусо је освојио класификацију за најбољег младог возача на Вуелта а Еспањи 2023. као и Вуелта ал Паис Баско трку 2024. али се сматра да можда неће моћи да се такмичи са Родригезом и Евенепулом јер му је примарни циљ да ради за Погачара.[84] Јоргенсен је освојио Париз—Ницу и завршио је Критеријум ди Дофине на другом мјесту, али му је примарни циљ на Туру био да ради за Вингегора па су му давате мање шансе за освајање класификације у односу на Родригеза и Евенепула.[83] Међу фаворитима било су Буитраго, Пидкок и Лени Мартинез, док су од осталих младих возача међу конкурентима за класификацију за најбољег младог возача, којима се нису давале велике шансе, били Тобијас Халанд Јоханесен, Ромен Грегоар, Кевин Вокелен, Ојер Лазкано, Хавијер Ромо, Оскар Онли и Ван Гилс.[84]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Giuffrida, Angela (28. 6. 2024). „A grand departure: Italy gears up to host start of Tour de France for first time”. theguardian.com. Приступљено 7. 7. 2024. 
  2. ^ Ostanek, Daniel (13. 3. 2023). „Tour de France 2024 to end with hilly 35km time trial to Nice”. cyclingnews.com. Приступљено 7. 7. 2024. 
  3. ^ Stokes, Shane (25. 10. 2023). „Tour de France will not finish in Paris for first time ever due to 2024 Olympics”. irishtimes.com. Приступљено 7. 7. 2024. 
  4. ^ MacLeary, John (6. 7. 2024). „Tour de France 2024: Dates, standings, stage details and where to watch”. telegraph.co.uk. Приступљено 7. 7. 2024. 
  5. ^ а б в „2024 Route”. letour.fr. Приступљено 7. 7. 2024. 
  6. ^ Schwager-Patel, Nischal (24. 6. 2024). „Tour de France 2024 Preview: full schedule, teams and how to watch live”. olympics.com. Приступљено 7. 7. 2024. 
  7. ^ „Tour de France 2024: Profiles and Maps of All 21 Stages”. alpecincycling.com. 26. 6. 2024. Приступљено 7. 7. 2024. 
  8. ^ „Tour de France 2024: Climbs”. procyclingstats.com. 26. 6. 2024. Приступљено 7. 7. 2024. 
  9. ^ „Tour de France Stage-by-Stage”. inrng.com. 12. 6. 2024. Приступљено 7. 7. 2024. 
  10. ^ Ryan, Barry (27. 5. 2024). „‘We wanted Tadej to win, but with no exaggeration’ – The next steps in Pogačar’s Giro-Tour double plan”. cyclingnews.com. Приступљено 7. 7. 2024. 
  11. ^ Latham-Coyle, Harry (25. 6. 2024). „Geraint Thomas makes Mark Cavendish prediction ahead of Tour de France record bid”. independent.co.uk. Приступљено 7. 7. 2024. 
  12. ^ Latham-Coyle, Harry (29. 6. 2024). „Tour de France 2024 riders and teams: Every cyclist at this year’s race”. independent.co.uk/. Приступљено 15. 8. 2023. 
  13. ^ UCI cycling regulations 2020, стр. 215.
  14. ^ O'shea, Sadhbh (13. 12. 2023). „UCI Reveals 2024 Licenses with Two New Women’s WorldTour Squads, YouTuber-Backed ProTeam”. velo.outsideonline.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  15. ^ Hood, Andrew (18. 1. 2024). „Remember When Tour de France Wild-Card Selection was a Surprise? Uno-X, TotalEnergies Return for 2024”. velo.outsideonline.com. Приступљено 15. 8. 2023. 
  16. ^ „UCI reforms to be phased in through 2019”. cyclingnews.com. 23. 12. 2018. Приступљено 29. 6. 2024. 
  17. ^ Marshall-Bell, Chris (7. 4. 2022). „WorldTour relegation battle angers and confuses teams: 'It doesn't make any sense'”. cyclingweekly.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  18. ^ Raúl, Banqueri (19. 10. 2023). „UAE Wins Annual Ranking and Uno-X Secures Wildcards to 2024 Classics: UCI Final Ranking Analysis”. welovecycling.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  19. ^ Farrand, Stephen (18. 1. 2024). „2024 Tour de France wildcards awarded to Uno-X Mobility and TotalEnergies”. cyclingnews.com. Приступљено 15. 8. 2023. 
  20. ^ а б в г „Tour de France 2024 – Preview info with one day to go”. letour.fr. 28. 6. 2024. Приступљено 15. 8. 2023. 
  21. ^ а б в „Tour de France 2024: Competitors per nation”. procyclingstats.com. Приступљено 15. 8. 2023. 
  22. ^ Wilson, Ewan (25. 6. 2024). „Lads on (Grand) Tour: The 11 British riders at the 2024 Tour de France”. cyclist.co.uk. Приступљено 15. 8. 2023. 
  23. ^ а б „Tour de France 2024: Youngest and oldest competitors”. procyclingstats.com. 2. 6. 2023. Приступљено 15. 8. 2023. 
  24. ^ „Tour de France 2024: Most grandtour starts by competitors”. procyclingstats.com. Приступљено 15. 8. 2023. 
  25. ^ Davidson, Robyn (4. 7. 2024). „5 of the best Romain Bardet moments”. cyclist.co.uk. Приступљено 15. 8. 2023. 
  26. ^ Whittle, Jeremy (28. 6. 2024). „Mark Cavendish relishing one final tilt at new Tour de France stage win record”. theguardian.com. Приступљено 15. 8. 2023. 
  27. ^ „Tour de France 2024: GC Favourites”. cyclingstage.com. Приступљено 15. 8. 2023. 
  28. ^ Cotton, Jim (11. 6. 2023). „Could Primož Roglič Pull the Brakes on a Tadej Pogačar Parade? Tour de France ‘Big 4’ Form Guide”. velo.outsideonline.com. Приступљено 15. 8. 2023. 
  29. ^ Mortkowitz, Siegfried (26. 7. 2023). „Opinion: Pogačar vs. Vingegaard Is Already the Tour’s Greatest-Ever Rivalry”. welovecycling.com. Приступљено 15. 8. 2023. 
  30. ^ „Vingegaard is from a different planet”. tirrenoadriatico.it. 9. 3. 2024. Приступљено 15. 8. 2023. 
  31. ^ Marshall-Bell, Chris (2. 7. 2024). „How Roglič, Evenepoel and Vingegaard recovered from Itzulia horror crash to line up for the 2024 Tour de France”. cyclingweekly.com. Приступљено 15. 8. 2023. 
  32. ^ Thewlis, Tom (20. 6. 2024). „How Roglič, Evenepoel and Vingegaard recovered from Itzulia horror crash to line up for the 2024 Tour de France”. cyclingweekly.com. Приступљено 15. 8. 2023. 
  33. ^ Lamoureux, Lyne (8. 6. 2024). „‘I passed the test’ - Matteo Jorgenson surprises himself with second place finish at Dauphiné Queen Stage”. cyclingweekly.com. Приступљено 15. 8. 2023. 
  34. ^ Moultrie, James (25. 6. 2024). „Sepp Kuss ruled out of Tour de France after COVID-19 infection at Dauphiné”. cyclingweekly.com. Приступљено 15. 8. 2023. 
  35. ^ Farrand, Stephen (2. 5. 2024). „Pogačar like Pantani – 26 years on, the Giro d'Italia-Tour de France double is possible”. cyclingnews.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  36. ^ Nehr, Zach (2. 5. 2024). „Can Pogačar Pull Off the Giro-Tour Double? He’s Given Us Little Reason to Doubt Him”. velo.outsideonline.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  37. ^ Fotheringham, Alasdair (29. 3. 2024). „Miguel Indurain - 'Tadej Pogačar can do the Giro d'Italia-Tour de France double'”. cyclingnews.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  38. ^ Weislo, Laura (1. 6. 2024). „Remco Evenepoel: If there's one rider who can do the Giro d'Italia-Tour de France double, it's Tadej Pogačar”. cyclingnews.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  39. ^ Farrand, Stephen (2. 3. 2024). „Tadej Pogacar dominates Strade Bianche with long-range assault to Siena”. cyclingnews.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  40. ^ Fotheringham, Alasdair; Ostanek, Dani (24. 3. 2024). „Volta a Catalunya: Tadej Pogacar completes domination with stage 7 win”. cyclingnews.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  41. ^ Stuart, Peter (17. 4. 2024). „Liège-Bastogne-Liège: Tadej Pogačar crushes the field on La Redoute to take solo sixth Monument victory”. cyclingnews.com. Приступљено 29. 6. 2024. 
  42. ^ „Tadej Pogacar's road to Tour de France: From Classics success to Giro d'Italia dominance”. thenationalnews.com. 25. 6. 2024. Приступљено 15. 8. 2023. 
  43. ^ „UAE Team Emirates officially confirm their Tour de France dream team around Tadej Pogacar”. cyclinguptodate.com. 22. 6. 2024. Приступљено 15. 8. 2023. 
  44. ^ Shrubsall, James (21. 6. 2024). „Could UAE Team Emirates have the strongest Tour de France team ever?”. thenationalnews.com. Приступљено 15. 8. 2023. 
  45. ^ „Unstoppable UAE Team Emirates - is a podium sweep possible at the Tour de France?”. rouleur.cc. 17. 6. 2024. Приступљено 15. 8. 2023. 
  46. ^ Becket, Adam (25. 6. 2024). „Remco Evenepoel confirmed for debut Tour de France, aiming for 'nice results'”. cyclingweekly.com. Приступљено 15. 8. 2023. 
  47. ^ Gent, Oli (7. 4. 2024). „Remco Evenepoel: Soudal-Quickstep rider discharged from hospital after successful collarbone surgery”. eurosport.com. Приступљено 15. 8. 2023. 
  48. ^ „Evenepoel concludes seventh at the Dauphiné”. soudal-quickstepteam.com. 9. 6. 2024. Приступљено 15. 8. 2023. 
  49. ^ Ryan, Barry (25. 6. 2024). „Ready for his close-up – Remco Evenepoel and the most eagerly awaited Tour de France debut in a generation”. cyclingnews.com. Приступљено 15. 8. 2023. 
  50. ^ Cotton, Jim (25. 6. 2023). „‘Let’s Not Forget It’s My Debut’: Remco Evenepoel Tempers Expectations for Tour de France ‘Big 4’ Face-off”. velo.outsideonline.com. Приступљено 15. 8. 2023. 
  51. ^ „Primoz Roglic leaves Jumbo-Visma for Bora-Hansgrohe in blockbuster switch”. cyclingnews.com. 6. 10. 2023. Приступљено 15. 8. 2023. 
  52. ^ Moultrie, James (4. 7. 2024). „Tour de France 2024 - The GC favourites form guide”. cyclingnews.com. Приступљено 15. 8. 2023. 
  53. ^ Fotheringham, Alasdair (4. 4. 2024). „Tour de France champion Jonas Vingegaard, Remco Evenepoel, Primoz Roglic among injured in serious crash during Itzulia Basque Country”. cyclingnews.com. Приступљено 15. 8. 2023. 
  54. ^ Rogers, Owen (9. 6. 2024). „2024 Critérium du Dauphiné: Primož Roglič wins overall despite late scare as Jorgenson attacks”. cyclingnews.com. Приступљено 15. 8. 2023. 
  55. ^ Allenby, Charlie; Strausa, Agata (26. 6. 2024). „Red Bull - BORA - hansgrohe is set to fight for Tour de France glory”. redbull.com. Приступљено 15. 8. 2023. 
  56. ^ Moultrie, James (24. 6. 2024). „Ineos Grenadiers announce Tour de France squad with Carlos Rodríguez and Egan Bernal as co-leaders”. cyclingnews.com. Приступљено 15. 8. 2023. 
  57. ^ Puddicombe, Stephen (27. 6. 2024). „Tour de France favourites 2024: who will win this year's yellow jersey?”. cyclingnews.com. Приступљено 15. 8. 2023. 
  58. ^ Moultrie, James (24. 6. 2024). „Mads Pedersen and Giulio Ciccone spearhead Lidl-Trek roster for Tour de France”. cyclingnews.com. Приступљено 15. 8. 2023. 
  59. ^ „Santiago Buitrago named as Bahrain Victorious leader for Tour de France”. cyclingnews.com. 23. 6. 2024. Приступљено 15. 8. 2023. 
  60. ^ Puddicombe, Stephen; Frattini, Kirsten (4. 7. 2024). „Tour de France 2024 – Comprehensive team-by-team guide”. cyclingnews.com. Приступљено 15. 8. 2023. 
  61. ^ Moultrie, James (21. 6. 2024). „Chris Froome misses Israel-Premier Tech Tour de France selection, Gee and Williams to lead”. cyclingnews.com. Приступљено 15. 8. 2023. 
  62. ^ Yost, Whit (28. 6. 2024). „Which Riders Didn’t Make the Cut for the 2024 Tour de France?”. bicycling.com. Приступљено 15. 8. 2023. 
  63. ^ Farrand, Stephen (3. 6. 2024). „Israel-Premier Tech refute reports of Froome-Woods feud over 2023 Tour de France selection”. cyclingnews.com. Приступљено 15. 8. 2023. 
  64. ^ Hood, Andrew; Stokes, Shane (23. 7. 2023). „Tour de France stage 21: Jordi Meeus stuns favorites in photo-finish”. velo.outsideonline.com. Приступљено 18. 1. 2024. 
  65. ^ „Wout van Aert breaks Peter Sagan’s green jersey points record”. belgium.detailzero.com. 23. 7. 2022. Приступљено 15. 8. 2023. 
  66. ^ Hood, Andrew (11. 4. 2024). „Wout is Out, No Giro d’Italia for Van Aert: ‘It’s a Big Shame’”. velo.outsideonline.com. Приступљено 12. 4. 2024. 
  67. ^ Fotheringham, Alasdair (28. 6. 2024). „Wout van Aert ‘never started Tour de France before in such poor form’”. cyclingnews.com. Приступљено 15. 8. 2023. 
  68. ^ а б „The Green Jersey Contenders”. inrng.com. 26. 6. 2024. Приступљено 15. 8. 2023. 
  69. ^ Smith, Sophie (7. 11. 2023). „'You have to be in the game for the green': Philipsen to prioritise 2024 Tour de France”. cyclingnews.com. Приступљено 15. 8. 2023. 
  70. ^ Ostanek, Dani (27. 6. 2024). „Mathieu van der Poel: Tour de France opening weekend likely 'too hard' for me and Jasper Philipsen”. cyclingnews.com. Приступљено 15. 8. 2023. 
  71. ^ Yost, Whit (12. 9. 2022). „What We Learned From the 2022 Vuelta a España”. bicycling.com. Приступљено 15. 8. 2023. 
  72. ^ Ostanek, Dani (27. 6. 2024). „Tour de France stage wins the goal, but green jersey 'a good option' for lighter Mads Pedersen”. cyclingnews.com. Приступљено 15. 8. 2023. 
  73. ^ Giuliani, Simone (20. 6. 2024). „Simon Yates, Dylan Groenewegen and Michael Matthews cover Tour de France bases for Jayco-AlUla”. cyclingnews.com. Приступљено 15. 8. 2023. 
  74. ^ Stokes, Shane (24. 6. 2024). „Sam Bennett ‘looking forward to the fight’ as Tour de France return confirmed”. irishtimes.com. Приступљено 15. 8. 2023. 
  75. ^ а б в г Yost, Whit (20. 6. 2024). „These Are the Green Jersey Contenders at the 2024 Tour de France”. bicycling.com. Приступљено 15. 8. 2023. 
  76. ^ „Cyclisme : Arnaud Démare sélectionné pour un 6e Tour de France”. courrier-picard.fr (на језику: француски). 25. 6. 2024. Приступљено 15. 8. 2023. 
  77. ^ „Preview info with two days to go”. letour.fr. Приступљено 15. 8. 2023. 
  78. ^ а б в г д Yost, Whit (25. 6. 2024). „2024 Tour de France Polka Dot Jersey Contenders”. bicycling.com. Приступљено 15. 8. 2023. 
  79. ^ Banqueri, Raúl (1. 7. 2022). „The Ultimate Guide to the Tour de France 2022 King of the Mountains Competition”. lanternerouge.com.au. Приступљено 15. 8. 2023. 
  80. ^ Stokes, Shane (23. 7. 2023). „Tur de France: How Giulio Ciccone edged past Neilson Powless in ra for the King of the Mountains”. velo.outsideonline.com. Приступљено 1. 5. 2024. 
  81. ^ а б в г д ђ е „Polka Dot Jersey Contenders”. inrng.com. 27. 6. 2024. Приступљено 15. 8. 2023. 
  82. ^ Kelly, Cillian (22. 3. 2024). „Stat Attack: Tadej Pogačar's white jersey domination”. Приступљено 23. 3. 2024. 
  83. ^ а б в Puddicombe, Stephen (28. 6. 2024). „A new era for the white jersey - who will replace Pogačar as the Tour's best young rider?”. inrng.com. Приступљено 15. 8. 2023. 
  84. ^ а б в Valkering, Sjoerd (26. 6. 2024). „Favorites youth classification Tour de France 2024: Finally free of Pogacar, these are the men who will battle for the white jersey!”. idlprocycling.com. Приступљено 15. 8. 2023. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Гранд тур трке
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тур_де_Франс_2024.&oldid=27951989”