Угарско намјесничко вијеће
Угарско краљевско намјесничко вијеће (лат. Consilium Regium Locumtenentiale Hungaricum, мађ. Magyar Királyi Helytartótanács, нем. Königlich Ungarischen Statthalterei) било је највиши орган земаљске управе у Краљевини Угарској од 1723. до 1848. године, са седиштем у Будиму. Основано је 1723. године, одлуком Угарског сабора и краља Карла III. На челу вијећа налазио се палатин, као краљевски намјесник у Угарској. Састојало се од 22 члана и било је подјељено на неколико управних ресора. Укинуто је 1848. године, када је основана угарска влада.[1]
Дјелокруг вијећа је 1767. годие био привремено сужен, пошто је управљање земаљским пословима на подручјима Хрватске и Славоније било пренето на новоустановљено Краљевско вијеће за Далмацију, Хрватску и Славонију (лат. Consilium regium in regnis Dalmatiae, Croatiae et Sclavoniae), али то ново тијело је укинуто већ 1779. године, чиме је обновљен пуни опсег власти Угарског намјесничког вијећа.[2]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Ђере, Золтан (2002). „Од Мохачке битке до смрти цара Јозефа II”. Историја Мађара. Београд: Clio. стр. 184—380.
- Živana Heđbeli: Uredsko poslovanje i registraturni sustavi središnjih tijela Banske Hrvatske od 1848. do 1868. godine