Пређи на садржај

Универзитет у Источном Сарајеву

Координате: 43° 49′ 25″ С; 18° 22′ 29″ И / 43.8237° С; 18.3747° И / 43.8237; 18.3747
С Википедије, слободне енциклопедије
Универзитет у Источном Сарајеву
Типдржавни
Оснивање14. септембар 1992.; пре 32 године (1992-09-14)
Буџет14 милиона € (2015)[1]
РекторМилан Кулић
Број студената6.070 (2023/24)[2]
ЛокацијаЛукавица, Република Српска, Босна и Херцеговина
43° 49′ 25″ С; 18° 22′ 29″ И / 43.8237° С; 18.3747° И / 43.8237; 18.3747
Веб-сајтwww.ues.rs.ba

Универзитет у Источном Сарајеву је државни универзитет у Лукавици. Универзитет у Источном Сарајеву је дио пријератног Универзитета у Сарајеву који је основан 1949. године и баштини традицију Сарајевске богословије основане 1882. године.[3]

Универзитет у Источном Сарајеву заузео је прво мјесто међу универзитетима у Босни и Херцеговини према посљедњем извјештају SCImago Institutions Rankings (SIR).[4]

Називи

[уреди | уреди извор]
  • Универзитет у Сарајеву (1949—1992)
  • Универзитет у Сарајеву Републике Српске (1992)
  • Универзитет у Српском Сарајеву (1992—2006)
  • Универзитет у Источном Сарајеву (2006—данас)

Историја

[уреди | уреди извор]

Сарајевска богословија као матица Универзитета

[уреди | уреди извор]

Универзитет у Источном Сарајеву баштини и традицију првих високошколских институција основаних у БиХ. То се, прије свега, односи на Сарајевску богословију, која је основана још 1882. године и која, као прва српска висока школа у БиХ, представља својеврсну матицу Универзитета у Источном Сарајеву.

Послије Другог свјетског рата Сарајевска богословија није наставила рад зато што су јој просторије национализоване и одузете. Савремена историја Сарајевске богословије почиње 1991. године, када је Синод Српске православне цркве донио одлуку да се покрене процес реституције имовине Сарајевске богословије и да се оснује духовна академија у Сарајеву. Због грађанског рата у БиХ реализација те одлуке пролонгирана је до 1994. године, када је у Фочи, тадашњем Србињу, основана Духовна академија Светог Василија Острошког, која исте године почиње са извођењем наставе као чланица Универзитета у Источном Сарајеву.

Универзитет у Сарајеву Републике Српске

[уреди | уреди извор]

Универзитет у Источном Сарајеву, под именом Универзитет у Сарајеву Републике Српске, основан је 14. септембра 1992. године одлуком Народне скупштине Републике Српске. Том одлуком потврђене су раније одлуке власти Републике Српске према којима је Универзитет у Источном Сарајеву сукцесор Универзитета у Сарајеву (1949—1992), којег је, усљед избијања грађанског рата у БиХ, 1992. године морало да напусти више стотина наставника и сарадника, као и више хиљада студената српске националности. Слична ситуација била је и на другим универзитетима у БиХ, који су се налазили на територији муслиманско-хрватске федерације, данас Федерације БиХ, посебно на универзитетима у Мостару и у Тузли. Захваљујући ентузијазму и патриотизму српских наставника и сарадника са поменута три универзитета, као и израженој вољи народа и власти Републике Српске, основани су факултети и академије у Палама, Зворнику, Бијељини, Брчком и у Требињу, те ревитализована васпитно-образовна, научна, истраживачка, духовна и умјетничка дјелатност у свим већим општинама у источном дијелу Републике. Данас ти факултети и академије чине темеље и стубове интегрисаног Универзитета у Источном Сарајеву.

Поједини факултети у саставу Универзитета основани су сукцесивно од 1992. године када су основани Медицински факултет, Правни факултет и Виша педагошка школа која је представљала претечу Филозофском факултету који је основан 1950. године у Сарајеву. У Универзитет у Источном Сарајеву интегрисана је традиција и искуство и Пољопривредно-шумарског факултета, који је основан 1940. године као засебан факултет Универзитета у Београду. Годину дана касније отвара се Технички факултет (1949.), а исте године званично са радом је отпочео Универзитет у Сарајеву. 1975. године Електротехнички факултет уселио у нову зграду у Лукавици.[5] На основу тога Универзитету у Источном Сарајеву с правом припада богата традиција и историја данашњег Универзитета у Сарајеву. Већина професора и асистената са Универзитета у Источном Сарајеву радили су прије рата на јединственом Универзитету у Сарајеву. Број студената прије рата кретао се око 30 000 (око 22 000 редовних и 8000 ванредних).

У складу са болоњским процесом, чија је примјена започела 2006. године, Универзитет у Источном Сарајеву од академске 2007/08. године представља интегрисани универзитет, на коме, у десет универзитетских центара, према подацима са уписа за школску 2018–19. студира укупно око 8,000 студената на 38 студијских програма. Данас ова високошколска институција представља генератор развоја локалних заједница у којима егзистирају организационе јединице Универзитета. Истовремено, примјењујући основне постулате међународне сарадње, коју развија са великим бројем институција у региону, Европи и свијету, Универзитет у Источном Сарајеву данас је стратешки важан фактор развоја и гарант будућности Републике Српске.[6]

Организација

[уреди | уреди извор]
Зграде Правног, Економског и Филозофског факултета на Палама.
  • У Брчком
  • У Бијељини
    • Факултет пословне економије
      • Студијски програм спољна трговина, порези и царине
      • Студијски програм финансије, банкарство и осигурање
      • Студијски програм пословна информатика
    • Педагошки факултет
      • Студијски програм разредна настава
      • Студијски програм предшколско образовање
      • Студијски програм техничко образовање и информатика
    • Правни факултет
    • Пољопривредни факултет
      • Студијски програм: пољопривреда — три смјера: општи, биљна производња и сточарство
  • У Добоју
    • Саобраћајни факултет
      • Студијски програм друмски и градски саобраћај
      • Студијски програм жељезнички саобраћај
      • Студијски програм телекомуникације и поштански саобраћај
      • Студијски програм логистика
      • Студијски програм ваздушни саобраћај
      • Студијски програм саобраћајнице
      • Студијски програм информатика у саобраћају
      • Студијски програм моторна возила
  • У Зворнику
    • Технолошки факултет
      • Студијски програм хемијско процесно инжењерство
      • Студијски програм прехрамбено инжињерство
      • Студијски програм инжењерство заштите животне средине
      • Студијски програм електрохемијско инжињерство
      • Студијски програм управљање технологијама
      • Студијски програм биологија
  • У Источном Новом Сарајеву
    • Електротехнички факултет
      • Студијски програм електроенергетика
      • Студијски програм аутоматика и електроника
      • Студијски програм рачунарство и информатика
      • Студијски програм телекомуникације
    • Пољопривредни факултет
      • Студијски програм: пољопривреда — три смјера: општи, биљна производња и сточарство
    • Машински факултет
      • Студијски програм машинство — три смјера: производно машинство, инжењерски дизајн и термодинамика и процесно машинство
    • Музичка академија
      • Студијски програм вокално инструментални
        • Одсјек за соло пјевање
        • Одсјек за клавир
        • Одсјек за хармонику
        • Одсјек за гудачке инструменте — виолина
        • Одсјек за гудачке инструменте — виола
        • Одсјек за дувачке инструменте — флаута
        • Класа гитара
      • Студијски програм музичко, педагошко теоријски
        • Одсјек за општу музичку педагогију
        • Одсјек за црквену музику и појање
        • Одсјек за композицију
  • У Палама
    • Економски факултет
      • Студијски програм економија
      • Студијски програм туризам и хотелијерство
    • Правни факултет
    • Филозофски факултет
      • Студијски програм филозофија
      • Студијски програм социологија
      • Студијски програм новинарство
      • Студијски програм историја
      • Студијски програм педагогија
      • Студијски програм разредна настава
      • Студијски програм психологија
      • Студијски програм српски језик и књижевност
      • Студијски програм руски и српски језик и књижевност
      • Студијски програм општа књижевност и библиотекарство
      • Студијски програм општа књижевност и театрологија
      • Студијски програм енглески језик и књижевност
      • Студијски програм њемачки језик и књижевност
      • Студијски програм кинески и енглески језик и књижевност
      • Студијски програм географија
      • Студијски програм математика и рачунарство
      • Студијски програм математика и физика
      • Студијски програм политикологија и међународни односи
    • Факултет физичког васпитања и спорта
      • Студијски програм спорт
      • Студијски програм физичко васпитање
  • У Фочи
    • Православни богословски факултет
      • Студијски програм православна теологија општи смјер
      • Студијски програм православна теологија практични смјер
      • Студијски програм црквено сликарство и умјетност
    • Медицински факултет
      • Студијски програм медицина
      • Студијски програм стоматологија
      • Студијски програм здравствена њега
      • Студијски програм специјална едукација и рехабилитација
  • У Требињу
  • У Сребреници
  • У Власеници

Празници

[уреди | уреди извор]

Слава Универзитета у Источном Сарајеву је 24. маја, Свети Ћирило и Методије.

Ректори

[уреди | уреди извор]

Од оснивања Универзитета у Источном Сарајеву функцију ректора обављали су сљедећи истакнути професори:[7]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Стихијско гашење Универзитета у Источном Сарајеву”. Архивирано из оригинала 22. 12. 2016. г. Приступљено 13. 11. 2016. 
  2. ^ „ENROLLED STUDENTS” (PDF). rzs.rs.ba. Приступљено 12. 6. 2024. 
  3. ^ Универзитет у Источном Сарајеву, историјат, Приступљено 27. 4. 2013.
  4. ^ „University Rankings - Bosnia and Herzegovina 2022”. www.scimagoir.com. Приступљено 2022-05-17. 
  5. ^ „Историјат ЕТФ-а у Источном Сарајеву”. Архивирано из оригинала 08. 07. 2010. г. Приступљено 09. 10. 2010. 
  6. ^ Званична страница Универзитета у Источном Сарајеву, Приступљено 27. 4. 2013.
  7. ^ https://www.ues.rs.ba/la/o-univerzitetu-2/istorijat/

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Универзитет_у_Источном_Сарајеву&oldid=27933526”