Унија јужноамеричких нација

Јужноамеричка унија
шп. Unión de Naciones Suramericanas порт. União de Nações Sul-Americanas хол. Unie van Zuid-Amerikaanse Naties
Застава Јужноамеричке уније
Лого Јужноамеричке уније
Јужноамерички унија   Државе чланице   Суспендоване државе чланице   Бивше државе чланице
Скраћеница	UNASUR • UNASUL • UZAN • USAN
Датум оснивања	8. децембра 2004. (Декларација из Куска) 23. маја 2008. (Оснивачки споразум) 11. марта 2011. (Споразум на снази)
Тип	континентална унија
Седиште	Кочабамба Боливија (парламент)
Чланови	Боливија, Гвајана, Суринам, Венецуела Посматрачи: Мексико, Панама
Службени језици	португалски, шпански, енглески и холандски
Председник	Ево Моралес Боливија
Веб-сајт	www.unasur.int

Унасур Унија нација Јужне Америке (шп. Unión de Naciones Suramericanas, порт. União de Nações Sul-Americanas, хол. Unie van Zuid-Amerikaanse Naties, скраћено Унасур или Унасул) наднационална је и међувладина унија која обједињује две постојеће организације слободне трговине — Меркосур и Андску заједницу — као део текућег процеса интеграције Јужне Америке. Организација је настала по узору на Европску унију.

Споразум о оснивању Јужноамеричке уније је потписан 23. маја 2008. на Трећем самиту шефова држава у Бразилији. Према овом споразуму, седиште Уније ће бити у Киту. Јужноамерички парламент ће се налазити у Кочабамби, док ће се њена банка Банка Југа (хол. Bank van het Zuiden, порт. Banco do Sul), налазити у Каракасу.

У априлу 2018. године шест земаља - Аргентина, Бразил, Чиле, Колумбија, Парагвај и Перу - прекинуло је чланство, а у августу исте године Колумбија је најавила иступање из ове организације. У марту 2019. године, председник Бразила Жаир Болсонаро најавио је намеру своје земље да се повуче из организације. Еквадор је 13. марта 2019. објавио да ће се повући из организације. Председник земље Лењин Морено такође је затражио од блока да врати зграду седишта организације са седиштем у Киту.

У јануару 2019, усред све веће забринутости због венецуеланског Николаса Мадура, нова група, PROSUR, напредовала је како би се супротставила утицају онога што земље у региону називају диктатуром у Венецуели. Чилеански самит за организацију PROSUR одржан је 22. марта 2019. године и искључио је Венецуелу. Аргентина, Бразил, Боливија, Колумбија, Чиле, Еквадор, Уругвај, Парагвај, Перу, Гвајана и Суринам позвани су да се придруже новом регионалном блоку. Уругвај је 10. марта 2020. званично најавио повлачење из организације.

Чланице

Потписивање споразума о оснивању Унасур-а на Самиту у Бразилији 2008.

Боливија
Гвајана
Суринам
Венецуела

Посматрачи

Мексико
Панама

Структура

Бивше седиште UNASUR

Председници сваке земље чланице имали су годишње састанке, што је био највиши политички мандат. Први састанак одржан је у Бразилији 29. и 30. септембра 2005. Други састанак је одржан у Кочабамби, Боливија, 8. и 9. децембра 2006. Трећи састанак је одржан у Бразилији - овај састанак је требало да се одржи у Картагени (Колумбија), али је одгођен због напетости између Еквадора, Колумбије и Венецуеле. На овом састанку је формализован UNASUR и потписан је Конститутивни уговор организације.

Министри иностраних послова сваке земље састајали су се једном сваких шест месеци. Они су давали конкретне предлоге за акције и извршне одлуке. Одбор сталног представника председника Меркосура и директора одељења Меркосур, генерални секретар Андске заједнице, генерални секретар ALADI-ја и стални секретари било које институције за регионалну сарадњу и интеграцију, Организација Уговора о сарадњи Амазона, између осталих, такође су присуствовали овим састанцима.

Дана 9. децембра 2005. основана је Комисија за стратешко разматрање процеса интеграције Јужне Америке. Она се састојала од 12 чланова, чија је функција била израда предлога који ће помоћи у процесу интеграције јужноамеричких нација. Ови предлози су требало да биду изнети на 2. састанку UNASUR-а (2006).

Јужноамерички парламент се налазио у Кочабамби у Боливији, док је седиште Банке Југа било лоцирано у Каракасу у Венецуели.

Види још

• Европска унија
• Евроазијска економска унија
• Афричка унија

Литература

• Rivera, Salvador. (2014). 'Latin American Unification: A History of Political and Economic Integration Efforts. North Carolina: McFarland Press. .
• Rivera, Salvador. „Jacob K. Javits and Latin American Economic Integration”. Cuaderno de Negocios Internacionales e Integración 13. . No. 64/65. July–December 2007.
• José Antonio Sanahuja. "Post-liberal regionalism in South America: the case of Unasur", European University Institute, Robert Schuman Centre for Advanced Studies (EUI-RSCAS) 2012/05. Pdf version downloadable in „Working papers” (PDF). cadmus.eui.eu. 
• José Briceño (децембар 2010). „From the South American Free Trade Area to the Union of South American Nations: The Transformations of a Rising Regional Process”. Latin American Policy. 1 (2): 208—229. CS1 одржавање: Формат датума (веза) ,
• Anne Marie Hoffmann: "South America's Neoliberal Turnaround: The End for Regional Social Policy", GIGA Focus Afrika No. 06/2016
• Gilderhus, Mark T. (1986). Pan-American Visions: Woodrow Wilson in the Western Hemisphere, 1913–1921. Tucson, Ariz.: University of Arizona Press. ISBN 0-8165-0936-0. 
• Roosevelt, Franklin D., "Executive Order 8840 Establishing the Office of Coordinator of Inter-American Affairs", July 30, 1941. Online by Gerhard Peters and John T. Woolley, The American Presidency Project, University of California, Santa Barbara
• Aguilar, Alonzo. "Pan-Americanism from Monroe to the Present," Monthly Review Press, New York." (1968).
• Aken, Mark J. van. (1959). Pan-Hispanism: Its Origin and Development to 1866. Berkeley and Los Angeles: University of California Press. .
• Bryne, A. (2019). „The Potential of Flight: U.S. Aviation and Pan-Americanism During the Early Twentieth Century.”. The Journal of the Gilded Age and Progressive Era. doi:10.1017/S1537781419000422. 
• Harrison, Lawrence E. (1998). The Pan-American Dream. Westview P. ISBN 0-8133-3470-5. 
• Whitaker, Arthur P. (1954). The Western Hemisphere Idea: Its Rise and Decline. Ithaca. . A study of Pan-Americanism as an idea and of how time has destroyed much of the buttressing hemispheric relations.
• Miranda, Francisco de. "Proyectos constitucionales de Miranda" in Rudolfo Cortés, Santos (ed.) Antología documental de Venezuela, 1492-1900: Materiales para la enseñanza de la historia de Venezuela. 1960. . Caracas, 163. OCLC 569544
• Bushnell, David (1970). The Santander Regime in Gran Colombia. Westport: Greenwood Press. ISBN 0-8371-2981-8. . 325-335.
• Bolívar to Antonio José de Sucre (1826) in Bolívar, Simon, Vicente Lecuna and Harold A. Bierck Selected Writings of Bolívar. 1951. . New York: Colonial Press, 590-592, 633-634. OCLC 8633466
• Kornegay, Francis A.; Bohler-Muller, Narnia (2013). Laying the BRICS of a New Global Order: From Yekaterinburg 2009 to eThekwini 2013. Africa Institute of South Africa. стр. 324. ISBN 978-0798304030. 
• Scoffield, Heather (23. 5. 2013). „Harper says it's 'too early' to decide whether to join Pacific Alliance”. The Canadian Press. Bell Media. Архивирано из оригинала 18. 02. 2017. г. Приступљено 8. 10. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Deutschmann, Emanuel; Minkus, Lara (2018). „Swinging Leftward: Public Opinion on Economic and Political Integration in Latin America, 1997–2010”. Latin American Research Review (на језику: енглески). 53 (1): 38. ISSN 1542-4278. doi:10.25222/larr.250 . 

Спољашње везе

• „Bolivia Formalizes Request for Full Mercosur Membership”. Архивирано из оригинала 29. 01. 2013. г. Приступљено 19. 09. 2021. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
• „Bolivia will hold double membership of Mercosur and the Andean Community”. MercoPress. 24. 6. 2013. Приступљено 25. 8. 2014. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Clark, Campbell (20. 5. 2013). „Canada called 'a natural fit' for Pacific Alliance”. The Globe and Mail. Приступљено 8. 10. 2013. CS1 одржавање: Формат датума (веза)